Ocena Teme:
  • 0 Glasov(a) - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Hajduk Veljko
#1
Hajduk Veljko Petrović je bio srpski hajduk i junak Prvog srpskog ustanka (oko 1780, Lenovac, okrug timočki[1] — oko 20. jula[2]1813, Negotin).
Veljko Petrović je rođen u Lenovcu, Crna Reka, okolina grada Zaječara u bogatoj porodici Petra Petrovića, koga su zvali Sirenjar zbog mnoštva stoke koje je posedovao i sira što je prodavao. U mladosti je Veljko Petrović bio čoban i sluga. Sa svojih 22 godina, kao mladić je reagovao kada su dva Turčina napala njegovu sestru. Na mah ih je ubio i odmah se odmetnuo u hajduke. Prvo je išao u Vidin kod velikog odmetnika, bivšeg janičara Pazvanoglua. Međutim i tu dolazi do izražaja njegova preka narav kada ubija dva Pazvandžijina momka i beži. Od 1803. godine bio je hajduk u četi Stanoja Glavaša, da bi zatim prišao starešini Smederevske nahije, vojvodi Đuši. Kada vojvoda Đuša (Dušan Vulićević) traži od Stanoja hrabrog i poverljivog čoveka Stanoje nije imao boljeg izbora do Veljka. Od 1804 učestvovao je u ustanku u četi sa Glavašem, a posle sa Dušanom i Vujicom Vulićevićem. Svojeglavost Veljkova je uticala na to da u vremena ratna ne bude poslušan ni Vujici, a potom ni Karađorđu. Sa Vulićevićem se borio za Beograd (1806), na čijim se šančevima hrabro borio. Godine 1807. postao je buljubaša i dobio dozvolu od Sovjeta, da pobuni Krivi Vir i Crnu Reku. 1809. je branio Banju od Turaka.
Lična njegova hrabrost bila je izvanredna, i radi nje on je brzo postao razglašen na sve strane. Prek i uvek hajduk, Veljko nije bio mnogo disciplinovan, i Sovjet je imao s njim češće neprilika. 1810. godine odlikovan je zlatnim ruskim ordenom za hrabrost.
Naročito se istakao u bici na Varvarinu, gde je bio ranjen u levu ruku i zbog toga ostao malo sakat. Godine 1811 postao je krajinski vojvoda i upućen je u Negotin, na Krajinu. Sudbonosne 1813. nekoliko turskih konjanika ga je napalo kod sela Bukovča, gde ih je Veljko razbio. Turci su zatim krenuli sa daleko jačim snagama, pa se Veljko morao povući u negotinske šančeve da ih brani.
Veliki bojevi oko Negotina počeli su u leto 1813. Veljko prodire do Vidina, pa potom kod Bukovča tuče manje turske jedinice, ali se ubrzo odnos snaga menja. Turci su počeli da opsedaju Negotin pojačanjima koje im je poslao turski paša iz Vlaške. Ukupno 16 000 turskih vojnika je napadalo Negotin koga je branilo 3000 Srba. Veljko je utvrdio Negotin, napravio šanac, digao kule i sačekao Turke. Najviša kula u kojoj je sedeo Veljko je nazvana Baba Finka. U šančevima, zajedno sa Veljkom borila su se i njegova braća Milutin i Miljko, kao i hrabre buljubaše i bimbaše Hadži-Nikola, Abraš, Delibalta i dr. Očekivana pomoć koju je Veljko tražio nije stigla. Ponestala je i municija, pa se hajduk Veljko seti i naredi da se sakupe po Negotinu kalajne stvari i da se rastope u puščana zrna, a u topove je naređivao da se samo stavljaju taliri. Dan i noć je obilazio šančeve, hrabrio svoje vojnike i popravljao ruševine od turskih topova. Jedno jutro, posle dvadesetak dana odbrane, oko 20. jula, kad je naređivao opravke na malom šancu, pogodi ga topovsko đule kroz sred pleća. Jedva je mogao da izgovori samo :"Drž!". Pao je mrtav na zemlju. Njegov brat Milutin ga je uveče zakopao kod negotinske crkve. Nakon Veljkove pogibije, Turci su zauzeli Negotin i Krajinu. Ostale su zapamćene njegove reči:
“ Glavu dajem, Krajinu ne dajem. ”


„Hajduk Veljko na topu“, slika Stevana Todorovića
Ženio se dva puta. Prva žena je bila Marija, najmlađa sestra po majci Stanoja Glavaša, ali ona nije mogla podneti hajdučki život Veljkov pa se raziđoše. Druga njegova žena, Čučuk Stana, bila mu je naročito mila. Za nju se vezuju mnoge priče uključujući i one da se sa Veljkom tukla protiv Turaka, branila Negotin i da je čak četiri rane u tim borbama zadobila. Posle njegove smrti udala se za drugog čuvenog junaka, grčkog kapetana Jorgaća. Vrlo živu Veljkovu biografiju napisao je Vuk Karadžić (Skupljeni istorijski i etnografski spisi, I, 225—238).
Sa Marijom je imao sina Radovana, a danas potomci hajduk Veljka žive u selu Dubona i prezivaju se Hajdukveljkovići.


Priloženih Datoteka
.jpg   Hajduk_veljko.jpg (Veličina: 6.87 KB / Preuzimanja: 535)
Odgovori
#2
Imao bih pitanje za plandziju i ostale drugare da li imaju nesto o Hajduk Veljku. On je ziveo negde u isto vreme kao i Pop Martina, pa posto su to bila teska vremena pretpostavljam da je i on ostavljao tesko zaradjeni novac na skrivena mesta sirom timocke i negotinske kraine. Pošto je tamo drogačija konfiguracija terena mislim nema mnogo stena i slicno mislim da su orjentiri bili kamenovi pobijeni u zemlju, raskrsca, zavetna drva, vodenice i slicno.Medjutim ovde niko nema ni jedan plan u kome se spominje hajduk veljko vec vecina ima planove od pop martina koji nisu za ove nase krajeve. S vremena na vreme se kod nas pojave neki bugari ili rumuni sa nekim planovima ( ko zna odakle ima) ali je ocigledno da postoje planovi i za hajduk veljka i njegovo rodno mesto Lenovac. Mestani tog sela tvrde da je on svoj plen ostavljao u blizini samog sela i na tupiznici ( nekoliko kilometara od sela).Tupznica se nelazi izmedju sokobanje, knjazevca i rtnja, znaci to se granici sa teritorijom koju je posecivao pop martin pa mozda kod plandjije ima nesto i o hajduk veljku što je mozda pop martin zabelezio?
pozdrav
Odgovori
#3
Ja sam potomak jednog od Veljkovih ,,BECHARA" kako je on zvao svoje ljude ali ne znam da je on negde sakrio svoje blago .Cak mislim da ga nije ni imao u nekoj ozbiljnijoj kolicini jer je morao da placa(?) svoje becare. Sve sto je imao ostalo je Stani . I jos nesto on nije rodjen u Lenovcu vec u obliznjem selu Lasovu pa su se kasnije njegovi roditelji preselili u Lenovac . Bio je pravi krvolok kao i njegovi becari(ponekad se zamislim kakve to gene nosim) i podjednako je bio nemilosrdan i prema Turcima i prema Srbima samo ukoliko mu neko nije bio po volji. Narocito je bio ,,opasan" za zensku cheljad ,tako da su on i njegovi becari bili u nemilosti kod Karadjordja zbog ,,nasilja nad zenskinjama". To je i bio razlog zasto je isao na sud. Mislim da su price o nekakvom njegovom blagu bez osnova. Ili mozda gresim?
Odgovori
#4
Ja mislm da je otimao dosta blaga i da je sigurno sačuvao neki deo za crne dane.tada ljudi nisu novac ostavljali u banke već im je šuma i zemlja služila kao sef i banka. Naravno da se ne radi o količini i razmerama blaga pop martina već dosta skromnije. Po meni je nekako logično da se novac ostavlja u blizini mesta u kome si proveo život ili blizu svoje porodice.Džaba ostaviš novac 100km daleko to ti ništa ne znači. Tako da ja verujem u priče meštana iz njegovog kraj.Međutim izgleda da ti planovi nisu "procurili" i izašli na videlo kao planovi vlcan vojvode i pop martine.
Odgovori
#5
U svim Veljkovim biografijama se pominje da je imao dva brata i samo jednu sestru. Ja sam ,baveci se ovim hobijem ,cuo ovakvu pricu :
,, Hajduk veljkovu sestru napadnu turci i osramote je. Posto u to vreme nije bilo lako naci mladozenju za takvu devojku njeni roditelji je udaju za nekog Petka iz Skrobnice cija je porodica bila veoma siromasna. Kad je Veljko postao vojvoda a za vreme njegovog boravka u Banji(Sokobanji) on celu sestrinu porodicu (zadrugu zajedno sa deverima i jetrvama) preseli u Cucunje (to je ono selo koje se cesto pominje u planovima) i da im poveci komad napustene turske zemlje. Kad je propao prvi ustanak porodica ,plaseci se turske osvete,pobegne u Resavu odakle ih je Milos Obrenovic vratio na imanje(povrsine nekoliko km kvadratnih)koje im je Veljko poklonio. "
Ovu pricu sam cuo od jednog coveka koji veruje da je potomak te Veljkove sestre .On nije bio siguran da li je ona bila rodjena Veljkova sestra ili neka sestra u drugom kolenu. Mislim da je u danasnje vreme lako utvrditi da li je ovo istina ili samo jos jedna od prica o ovom legendarnom hajduku jednostavnim uperodjenjem DNA potomaka ovog Petka i Veljkovih potomaka.
Od coveka koji mi je ovo ispricao cuo sam i ovu pticu .Jedan njegov rodjak ,po zenskoj liniji, nasao je dosta bogatu ostavu hajduckog blaga koje se pominje u planovima a koje sam i ja trazio.Blago se nalazilo iznad sela Cucunje na mestu koje se zove Sastavci(sastaju se dva potoka).Tu se nalazi jedan kamen visine oko 3 metra koji kao da je presecen po sredini.U tom proseku sirine oko metra bio je uglavljen kamen .Kad bi se taj kamen gurnuo rukom ljuljao bi se kao zvono desetak sekundi . Nedakeko od ovog zvona nalazio se kamen kao samar i nanjemu je bila nacrtana sovra sa sedam hlebova .Izmedju sovre i zvona je bio niz od pobivenog kamenja.Bas sve kako je opisano u planovima. Ostava je bila u proseku ispod samog zvona.Covek koji mi je ovo pricao nije znao da mi objasni da li je taj njegov rodjak blago nasao slucajno ali zna da je blago prevezeno do sela na krljesci(vrsta zaprege na dva tocka) .Kazao mi je da blaga nije bilo mnogo vec su zapregu koristili zbog njegove izuzetne tezine.Ovo se dogodilo u prvoj polovini proslog veka.
Ova prica mi je pomogla da pronadjem i ostala mesta koja se pominju u planu a koja se nalaze na ovoj teritoriji.
Ukoliko neko zna neku slicnu pricu nek je postavi na ovom forumu.Ta prica ce biti od velike pomoci da se sklope sve kockice mozaika zvanog ,, BLAGO POPA MARTINA"
Odgovori
#6
Veljko je bio poznat po trosenju para  ali ja ne mogu da verujem da je Stana znala za svaki dukat,pa i mi se danas ,bar neki ponasamo tako,ne mora zena sve da zna,tako da verujem da je i imao nesto na stranu, ako je neko nesto nasao ,mozda je to bilo bas Veljkovo, malo je tema  za Hajduk Veljka,ili pa ja nisam u toku.pozdrav svim kolegama.
Odgovori
« Starije Teme | Novije Teme »


Skoči na Forum:


Korisnika pregleda ovu temu: 2 Gost(a)