jedna legenda o blagu

[fibula]

Čačnete temu pa pobegnete...ko su? koliko su opasni? kako izgledaju? kako se ponašati? jel ga raspaučiti ašovčićem po labrnji ili ga lepo zamoliti da se skloni?

[martin1971martin]

Fibula, svaka ti cast na tvoj komentar
.

[fibula]

Martine, pa zamisli sad nekog neiskusnog u pregovorima sa čuvarom...aaa jel može samo malo sa vrha neću mnogo a on ga opali nekim buzdovanom po tintari?  :o

[martin1971martin]

Ma pitanja su ti sasvim na mesto i treba da se dobije odgovor na isti, jer ovde su svakakvi tipovi kolege u sportu ili ljubopitne nabljuduvace.

[vrbovac]

Gospodin Vudi Alen je spomenuo Talasone i Dzine cuvare blaga, evo sta internet kaze o njima:

  Talason

  Verovanje u talasone bilo je rasprostranjeno širom Balkana. Talason je bio duh koji je štitio javne građevine - pošte, opštine, škole. Smatrao se i kućnim zaštitnikom, ali u tom slučaju on nije bio vezan za ljude koji su u kući živeli, već za samo stanište.  Ovo biće štitilo je građevine od ljudi koji im prilaze sa lošim namerama. Talasoni su bili nevidljivi osim za ljude koji su bili rođeni u utorak ili u subotu. Takvim ljudima oni su se pojavljivali u obliku tamnog obličja ili senke, a pričalo se da ih mogu videti i psi. Kako neka građavina dobija svog zaštitinika - talasona? Kada bi se nešto gradilo zidari bi  izmerili senku slučajnog prolaznika i tu meru uzidali u građevinu. Za ovu priliku koristio bi se svilen konac a osoba čija je senka bila uzidana umirala je u roku od 40 dana. Zato su ljudi izbegavali da prolaze pored mesta na kojima se nešto gradi a majke nisu dozvoljavale deci da prilaze blizu takvih mesta. Verovanje u talasone potiče iz shvatanja naših predaka da je senka čoveka ekvivalenta njegovoj duši i da se odvajanjem senke od tela (kroz praksu njenog merenja) duša čoveka vezuje za jednu građevinu. Moguće da je čin merenja senke zamena za ljudsku žrtvu budući da je takva praksa nekada zaista postojala. U Makedoniji su duhove-zaštitnike građevina zvali talas’mima, a u Bosni tilisumima ili tilisunima.

Džini

Džini izgledaju poput ljudi, s tim da su veći, razvijeniji i brži, ali manjih intelektualnih sposobnosti. Poput ljudi, i oni jedu, piju, muškog su ili ženskog roda, sklapaju brakove, razmnožavaju se, obrazuju, s tim da ne grade građevine, niti su razvili ikakvu tehnologiju, gospodarstvo ili umjetnost. Životni vijek im je između tri i četiri tisuće godina.

Postoji nekoliko vrsta džina:

    džini koji mogu brzo trčati i visoko skakati
    krilati džini koji mogu letjeti
    džini koji mogu dugo boraviti pod vodom i duboko roniti
    džini koji se mogu pretvoriti u životinje (najčešće crna zmija, mačka, pas ili miš).

Džini žive na krošnjama drveća, u vlažnim i slabo osvijetljenim dijelovima kuće (podrum, ostava, tavan), napuštenim građevinama, raskrsnicama, špiljama i slično. Ljudi ne mogu vidjeti džine, niti utjecati na njih, dok džini mogu i vidjeti i utjecati na ljude. Isto kao i ljudi, i džini imaju sposobnost izbora između dobra i zla, ali veći je broj onih koji su zli. I džini će biti proživljeni na Sudnjem danu, i pred Bogom će odgovarati za svoja djela. Ljudi koji proriču sudbinu, u islamu su prozvani najvećim suradnicima zlih džina, jer sudbina pripada Alahu, a u ono što Njemu pripada ljudi ni pod koju cijenu ne bi trebali dirati. Prema predajama, ukoliko čovjek ubije džina u životinjskom obliku, netko iz njegove porodice će umrijeti.

Džin se kao mitsko biće javlja u mitovima i legendama brojnih arapskih naroda.

[duki85]

jako zanimljiva tema  :-\

[piro]

to je pojava ciscenja Zlata ,ali isto tako i ugaseni zar gde je lozena vatra proizvode plamen plavicaste boje.