11-07-2014, 11:05 AM
OSNOVNE OPASNOSTI:
- Usled dugogodišnjeg ležanja u zemlji, određeni metali ispuštaju otrovne gasove.
Najveći broj tih metala zbog korozije ispušta razne vrste gasova, koji izuzetno štetno mogu delovati na ljude i životninje.
Potrebno je obratiti pažnju da ti gasovi deluju na području od samih zakopanih metala do površine zemlje.
Neki put kod kopanja se osete specifični neprijatni mirisi, neki put su slatkastog mirisa a neki put ih i ne osetimo.
Pošto većina kopača traži zlato, evo nekih osnovnih opasnosti od gasova i otrova kod tog tipa metala:
Čak i zlato kao plemeniti metal ima određenu vrstu korozije, koja nastaje usled delovanja mikroba, ph faktora zemlje, vlage, ..., i izaziva pojavu vodonik sulfida i cijanida kao opasnih i otrovnih gasova i još neke vrste gasova.
Takođe se javlja i pojava sumpora usled stvaranja organskih kiselina niske molekulske težine.
Sva ta jedinjenja i gasovi apsolutno teže da izađu ka površini, javjaju se u sporadičnim delovima, tako da kopač nikada nije tačno siguran na kojoj su dubini i koliko su rasprostranjeni.
Neki put usled delovanja vode na te gasove, javlja se i cijavodonična kiselina, koja može da ošteti osnovnu opremu i zaštitu kod kopanja.
S obzirom da se ti gasovi ne javjalju podjednako i da nisu svi iste težine, samim tim se i javjalju na različitim dubinama i u različitoj koncentraciji, ali uglavnom svi imaju tendenciju da se nagomilavaju u više rstresitom zemljištu ili posebno u zatvorenoj prostoriji.
Takođe kod kopanja treba obratiti pažnju i na prirodnu pojavu gasova za određeni region i prostor, kao i pojavu Radona, plemenitog radioaktivnog gasa koji se stvorio usled hiljada godina propadanja zemljinog Urana, koji je izuzetno opasan i javlja se prvenstveno u krečnjačkom sastavu materijala, bilo u pećinama ili u samom zemljištu.
Ukoliko udahne se takav gas, dolazi do radioaktovnog oblika trovanja grla, pluća, sluzokože nosa, ..., i u većim dozama je fatalan ishod.
Takođe se pojavljuju i gasovi koji nastaju usled organskog raspada tkiva i to ne samo ljudi nego i svih vrsta životinja.
Poznato je da su u ranijim periodima većina bogatih ili znamenih ličnosti bili sahranjivani i sa životinjama, što naravno rezultuju veću količinu gasova, pogotovo karbonijum monoksida, koji je otrovan i opasan gas i njegovo dejtvo se javlja posle nekoliko dana a posledice su različite u zavisnosti od količine udisanja tog gasa i mogu biti lako i fatalne.
Uz te i još neke gasove takođe jako rizičan faktor predstavljaju i mikrobi, gljivice, spore, virusi, bakterije i slično, koji su patogeni i mogu opstati hiljadama godina a direktno napadaju pluća kod udisanja a lako mogu dospeti u organizam jer već prilikom hodanja podižete finu mikto prašinu obogaćenu sa tim materijalom i unosite je u organizam a daljim dodorivanjem raznih predmeta i stvarai samo povećavate koncentraciju u plućima.
Poznato je da su u određenim delovima sveta, namerno i samo zakopano blago je bilo zatrovano ili zaštićeno nekom mehaničkom spravom.
Uglavnom kod takvih vrsta zaštita su se koristili razni otrovi i aerosoli koji su namenski pravljeni za to.
S obzirom da je u ranijem periodu i pre i za vreme i delimično posle srednjeg veka, većina ljudi bila nepismena i neobrazovana, pogotovo po pitanjima hemije i sličnog, jako mali broj ljudi je znao od čega i kako napraviti i otrove i zamke, tako da nam to delimično olakšava da opredelimo po regionima sveta koju vrstu su mogli primeniti.
Otrovi su se uglavnom spremali od lokalnih biljaka ili nekih sastojaka, koje su bile mešane sa nekim otrovima životinja, minerala i sličnim elementima.
Konkretno vezano za podneblje Balkana i bliže okoline, uglavnom srećemo otrove na bazi praha biljaka pomešanog sa nekim prirodnim sulfatima i delimično životinjskim dodacima.
Aditivnim sredstvima su ili premazivali tankim slojem ili kupali blago, stvarajući skramu koja predstavlja opasnost za svakog potencijalnog nalazača koji ili toplotom svojih ruku aktivira otrov ili podizanjem prašine podigne otrovne čestice koje posle toga lako ulaze u usta, nos, oči, uši ili bilo kakvu otvorenu ranu ili ranicu na telu.
Često je i upotrebljavan arsen sa određenim dodacima koji su otrovu davali takozvani vremenski rok delovanja, odloženo dejstvo od 12 do 96 sati, što je često dovodilo do velikih zabuna i mitova o prokletsvu koje zadesi one koji su iskopali određeno blago.
Sam arsen se uglavnom prepoznaje kao fina skrama žuto-crvene boje na blagu, naravno vidljivo je pod adekvatnom vrstom svetla koji treba da koristimo, profesionalci koriste UV lampe određenog intenziteta i spektra.
Biljna smola mešana sa sušenim otrovima nekih pečuraka ima izuzetna jako haluciogena dejstva na psihu čoveka, često izazivajući panične reakcije i često vezane za pojedine religijske ili smrtne halucinacije.
U skorije vreme su otkriveni i prilično jaki otrovi nastali od jajeta kokoške, koji imaju jako specifično i teško dejstvo na ljude, do skora se nije mnogo o njima znalo i izaivali su popriličan broj nesreća, neću detaljnije o vom otrovu, jer prilično ga je lako napraviti.
Osim kod pojave takvih otrova u samoj zemlji, na zemlji ili u pećinama, ..., dešava se da je i u kutijama, sarkofazima, ćupovima, mlekaricama, ..., često stavljen otrov i poneka aktivirajuća zamka koja otpušta posebno gasne aerosole otrova.
Takvi tipovi zamki imaju male mehanizme ili se nalaze u nekim životinjskim opnama, pa u trenutku uzimanja i pomeranja blaga dolazi do njihove aktivacije, pa je potreban oprez kod otvaranja i pomeranja takvih predmeta i onog što je u njima.
Osnovi izvori trovanja kod svih tih oblika ili prirodnih ili namernih oblika zaštite se dele na 3 dela:
- Udisanje otrova ili gasova
- Kontakt sa otvorenom kožom
- Gutanje otrova
Svaki od ta tri izvora su izuzetno opasni i aktiviranje i trajanje njihovog dejstva može biti od nekoliko sekundi do čak nekoliko meseci, često imajući fatalna dejstva na ljude i životinje.
Dešava se da doneseno i ne očišćeno blago koje pojedinci čuvaju u svojim domovima počinje da dejstvuje tek posle nekog vremena a ne odmah, samim tim dajući i prilično zbunjujuć efekat koji se u mitologiji uglavnom vezuje i objašnjava za neka prokletstva i natprirodne moći. ( da, to postoji ali nije za ovu temu, možda bi trebalo da se otvori nova tema po pitanju ovoga, ali ... )
Ozbiljne naučne analize su pokazale da u 90% slučajeva, koncentracija otrova ili gasova je toliko jaka d amože ubiti veliku količinu ljudi a ne samo pojedinca.
Takođe se mora obratiti pažnj ai na prenošenje određenih otrova sa zaraženog pojedinca na druge osobe i to u dužem vremenskom periodu.
Jedna od čestih opasnih materija koje se sreću kod kopanja i traženja je i zelena patina, zeleni pigment koji se javlja na bakru i drugim metalima i zove se Verdigris.
Osnovni problem je što samo zlato koje je prilično neutralan materijal osim u nekim slučajevima, često pomešano sa ostalim materijalima, kao što je srebro, bakar, mesing, bronza i ostali metali i legure ( srebrnjaci, kovanice, nakit, ... ), što naravno dovodi i do same zaprljanosti zlata.
Ovaj tip otrova se uglavnom oseti i po mirisu, ima miris ustajalosti i buđi a i pogledom se može ustanoviti specifična zelana boja oksidacije.
Naravno, kod traženja nemojte se nikada i samo oslanjati na vizuelno ili mirisno opredelenje da li je nešto opasno ili nije, već se preduzimaju sve mere opreza i kontrole.
Dešava se da su u vreme posle srednjeg veka, pojedina blaga štićena i sa malim oštrim predmetima, iglice, oštre ivice kutija ili sanduka, naoštrene ivice kovanica i slično, tako d aprilikom uzimanja blaga treba obratiti pažnju na to, jer tako nešto zatrovano što prođe kroz kožu i ulazi direktno u krv uglavnom ima fatalne posledice. Taj tip zaštite je prilično redak u Evropi ali nije nemoguć.
U pećinama treba obrati pažnju na nekoliko osnovnih stvari kao što su:
Amonijačna isparenja i gasovi, koji nastaju od izmeta životinja, prvenstveno slepih miševa, i koji su izuzetno opasni za zdravlje čoveka, pogotovo oštećuju pluća i oči.
U pitanju je jak miris koji nadražuje grlo, pluća, nos i peče oči.
Ustajao i loš vazduh koji se javlja kod pećina koje nemaju dovoljno provetravanja.
U pitanju je obično povećana koncentracija ugljen dioksida a smanjena koncentracija kiseonika. Naručito se to manifestuje u leto i jesen.
Pojave se manifestuju u vidu glavobolje, mučnine, otežane orjentacije, s tim što su to već prilično jaki efekti i znak dugog boravka u takvom prostoru.
Idealno je ako imate uređaj za ispitivanje ugljen dioksida ili izvršite prost butan test.
Oporavak je uglavnom brz i počinje odmah po izlasku iz takvih prostorija.
Histoplazmična isparenja su jedan od težih i opasnijih oblika koji se javljaju u pećinama, to je u stvari gljivično oboljenje koje napada pluća, oči, grlo i povremeno neke unutrašnje organe i mogu biti sa fatalnim posledicama.
Specifično je da se često nalazi u pećinama sa povećanom koncentracijom slepih miševa ili glodara, simptomi nisu odmah uočljivi, javljaju se nakon 10 do do 21 dan od boravka u takvom prostoru, javlja se glavobolja, bolovi sinusa, jaka mučnina, bolno disanje, ...
Leči se terapijom antifugalnih i ketonzolskih lekova ali je potrebno brzo primeniti terapiju po pojavi simptona kako bi bila uspešna.
Bolesti koje prenose sitni glodari i sisari.
Same bolesti se mogu dobiti ili kroz udisanje otrova ili povredom nekog dela tela i na taj način bolest ulazi u čoveka.
Zbog toga je poželjno primiti određene vakcine pre samog ulaska i kopanja, prvenstveno se to odnosi na vakcinu protiv besnila kao i tetanus vakcinu.
Takođe je neophodno imati adekvatnu odeću i obuću na sebi.
Jedna od opasnosti koja se javlja u toplim vremenskim periodima je i naravno ujed od zmija.
U ovim krajevima preti opasnost od dve vrste otrovnica, poskoka i šarke.
Obe zmije imaju dovoljno jak i opasan otrov za čoveka ili životinju i potrebno je imati odgovarajuću odeću i opremu kada se vrše traženja ili iskopavanja na područjima gde su one nastanjene.
Kvalitetne dublje čizme, u pojedinim slučajevima i posebna nadogradnja za list noge koja štiti od ujeda, deblje čarape, duži rukavi na majici ili košulji, poželjno je da odeća bude od pamuka koji lakše zaustavlja prodor zuba nego sintetika.
Opasnost uglavnom preti napolju, ne u pećinama, jer zmijama je potrebna toplota da bi se pokretale i proizvele otrov, tako da one osim u hladnim periodima izbegavaju pećine, ostave i slične prostorije za svoje nastanjenje, osim u periodu najtoplijeg dela dana, kada se mogu skloniti u hladovinu pećine ili slične prostorije i uglavnom se nalaze u prvih par metara ulaza.
Prilikom hodanja obratite pažnju na zasenčene delove terena, stara oborena stabla ili kamenje koje pravi hladovinu, to su inače omiljena mesta ovih tipova zmija.
U slučaju da dođe do ujeda i niste profesionalac koji može pratiti razvoj toka otrova i njegove količine u organizmu ( izuzetno morate biti upoznati sa ovom oblati, ne preporučuju se eksperimenti amatera ), obavezno potražiti lekarsku pomoć i pri tom slediti sledeća osnovna uputstva:
- osoba koja je ujedena momentalno treba da sve teško skine sa sebe i polako se uputi ka najbližoj pomoći, nikako ne trčati ili ići brzim hodom, niti imati bilo šta teško na sebi, potrebno je što manje se zamarati kako se ne bi povećala temperatura tela i pojačana cirkulacija krvi kroz organizam.
- nemojte podvezivati mesto ujeda, jer ćete na taj način delimično samo blokirati širenje otrova po telu, nećete moći ga totalno zaustaviti a podvezano mesto zbog jače koncentracije otrova biva izloženo velikom razaranju tkiva i ćelija što može dovesti do dodatnih komplikacija i povremeno amputacija određenog dela tela, pustite da se otrov ravnomerno raširi po telu i na taj način razblaži.
- Nemojte stavlajti hladne ili tople obloge na mesto ujeda, i hladno i toplo pojačava dejstvo otrova zmije i pojačava ranjivost mesta ujeda, samo vodom isperite dobro samo mesto ujeda.
- nemojte koristi antidot serume protiv ujeda zmije, mogu izazvati izuzetno jaku i fatalnu alergijsku reakciju ako se ne primenjuju u bolnica i kontroliše njihovo dejstvo, takođe uglavnom jedan antidot nije dovoljan ni blizu da spreči dejstvo otrova, često se daje i preko 10 inekcija ...
-nemojte koristiti vakumske naprave za isisavanje otrova ili probati sa ustima da isisate otrov, to je davno zastarela i opasna metoda koja se više ne primenjuje, nećete izvući nikakvu značajnu količinu otrova iz sebe a oštetićete tkivo oko mesta ujeda.
U 50% slučajeva je u pitanju samo suvi ujed, zmija nije ubrizgla otrov u organizam tako da samo oštećujete tkivo
- ujedena osoba ne treba da unosi ni tečnost ni hranu do dolaska u bolnicu, posebno je izuzetno bitno da se ne uzimaju nikakvi lekovi ni alkohol.
Koristite samo hladne obloge za čelo i vrat.
Bez obzira da li je u pitanju otrovnica ili ne, u slučaju ujeda je potrebno da potražite lekarsku pomoć, jer u ustima zmije se nalaze velike količine štetnih bakterija i sličnog, koji su opasni za čoveka i može doći do razvoja određenih bolesti.
Kod ujeda škorpija, pauka, guštera, ..., ukoliko niste 100% da ta životinja ili insekt nije otrovan, obavezno potražite lekarsku pomoć a ako ste sigurni isperite mesto ujeda i dezinfikujte ga ili alkoholom ili povidon jodom, zavijte mesto kako tu ne bi dolazila prašina ili bakterije i napravit eodmor od sat vremena obavezno.
Kod ulaska u zatvorene prostore kao što su odaje, pećine, ostave i slično, takoše se mora obratiti jako pažnja na mogućnost obrušavanja plafona, zidova ili propadanje kroz pod.
Moramo uzeti u obzir d au svakoj zatvorenoj prostoriji vremenom dolazi do značajnog zamora materijala, koji lako može pod vremenskim i geološkim uticajima postati nedovoljno jak i mala količina sile naprezanja čak ponekad i određene frekvencije zvuka može dovesti do urušavanja ili propadanja.
Osnovno pravilo kod ulaza u takve prostorije je najmanje 3 čoveka, koji su adekvatno vezani među sobom na određenom rastojanju.
Poželjno je da prva osoba koja ulazi i predvodi, ima iskustva u takvim stvarima i sa sobom nosi obaveznu opremu, jaku baterijsku lampu, jaku UV lampu, opremu za testiranje na gasove i otrove, štap dužine oko 2 metra kojim ispituje teren ispred sebe, ...
Potrebno je poneti adekvatnu količinu vode i hrane u slučaju da se nešto desi i ne može se izaći u određenom vremenu iz takvih prostorija, kao i nešto tople odeće.
Takođe je pravilo da jedna osoba ostane na ulazu kako bi u slučaju bilo kakve nezgode mogla potražiti pomoć za one u unutra.
Šlem, rukavice su izuzetno potrebni u takvim uslovima kao i adekvatna obuća koja se ne kliže i vodotporna je, jer često se nalaze i bare ili manje jezerca u pećinama.
Vodite računa da u mobilni telefoni i većina radio uređaja ne funkcioniše u takvim prostorima i imajte kod sebe veliku količinu kvalitetnog tankog kanapa kojim možete ostvariti osnovnu unapred uvežbanu komunikaciju između osobe na ulazu i onih u prostoriji.
Pretpostavljam da svako zna da je potrebno nositi rezervne baterije za uređaje koje imati kod sebe, osnovni alat za preživljavanje ( nož, šibice, prvu pomoć, ... ).
Izbegavajte paljenje bilo kakve vatre u takvim prostorima jer postoji rizik od gušenja ili čak i eksplozije u slučaju ako su nagomilani gasovi.
Ukoliko je potrebno da otvarate ili probijate zidove u takvim prostorijama obavezno se koristi sistem pravilnog trougla za otvarnje, nikako pravgaoni ili kružni oblik otvaranja.
Detaljno proveriti pod i plafon kroz samo kretanje u tim prostorijama, često arheolozi koriste kanap dužine 4 metra sa tegom od par kilograma koji bacaju ispred sebe i utvrđuju stabilnost poda ili moguću zamku na podu.
Naravno najbolje rešenje je UV lampa kojom detaljno vidite svaki prelaz, pukotinu ili nešto slično i lako onda možete obratiti pažnju na moguće opasnosti.
Zaštitna oprema, strpljivost i razmišljanje su neophodna stvar kod ovakvih istraživanja i u najvećem broju slučajeva i spračavaju opasnosti i ugrožavanje života.
- Usled dugogodišnjeg ležanja u zemlji, određeni metali ispuštaju otrovne gasove.
Najveći broj tih metala zbog korozije ispušta razne vrste gasova, koji izuzetno štetno mogu delovati na ljude i životninje.
Potrebno je obratiti pažnju da ti gasovi deluju na području od samih zakopanih metala do površine zemlje.
Neki put kod kopanja se osete specifični neprijatni mirisi, neki put su slatkastog mirisa a neki put ih i ne osetimo.
Pošto većina kopača traži zlato, evo nekih osnovnih opasnosti od gasova i otrova kod tog tipa metala:
Čak i zlato kao plemeniti metal ima određenu vrstu korozije, koja nastaje usled delovanja mikroba, ph faktora zemlje, vlage, ..., i izaziva pojavu vodonik sulfida i cijanida kao opasnih i otrovnih gasova i još neke vrste gasova.
Takođe se javlja i pojava sumpora usled stvaranja organskih kiselina niske molekulske težine.
Sva ta jedinjenja i gasovi apsolutno teže da izađu ka površini, javjaju se u sporadičnim delovima, tako da kopač nikada nije tačno siguran na kojoj su dubini i koliko su rasprostranjeni.
Neki put usled delovanja vode na te gasove, javlja se i cijavodonična kiselina, koja može da ošteti osnovnu opremu i zaštitu kod kopanja.
S obzirom da se ti gasovi ne javjalju podjednako i da nisu svi iste težine, samim tim se i javjalju na različitim dubinama i u različitoj koncentraciji, ali uglavnom svi imaju tendenciju da se nagomilavaju u više rstresitom zemljištu ili posebno u zatvorenoj prostoriji.
Takođe kod kopanja treba obratiti pažnju i na prirodnu pojavu gasova za određeni region i prostor, kao i pojavu Radona, plemenitog radioaktivnog gasa koji se stvorio usled hiljada godina propadanja zemljinog Urana, koji je izuzetno opasan i javlja se prvenstveno u krečnjačkom sastavu materijala, bilo u pećinama ili u samom zemljištu.
Ukoliko udahne se takav gas, dolazi do radioaktovnog oblika trovanja grla, pluća, sluzokože nosa, ..., i u većim dozama je fatalan ishod.
Takođe se pojavljuju i gasovi koji nastaju usled organskog raspada tkiva i to ne samo ljudi nego i svih vrsta životinja.
Poznato je da su u ranijim periodima većina bogatih ili znamenih ličnosti bili sahranjivani i sa životinjama, što naravno rezultuju veću količinu gasova, pogotovo karbonijum monoksida, koji je otrovan i opasan gas i njegovo dejtvo se javlja posle nekoliko dana a posledice su različite u zavisnosti od količine udisanja tog gasa i mogu biti lako i fatalne.
Uz te i još neke gasove takođe jako rizičan faktor predstavljaju i mikrobi, gljivice, spore, virusi, bakterije i slično, koji su patogeni i mogu opstati hiljadama godina a direktno napadaju pluća kod udisanja a lako mogu dospeti u organizam jer već prilikom hodanja podižete finu mikto prašinu obogaćenu sa tim materijalom i unosite je u organizam a daljim dodorivanjem raznih predmeta i stvarai samo povećavate koncentraciju u plućima.
Poznato je da su u određenim delovima sveta, namerno i samo zakopano blago je bilo zatrovano ili zaštićeno nekom mehaničkom spravom.
Uglavnom kod takvih vrsta zaštita su se koristili razni otrovi i aerosoli koji su namenski pravljeni za to.
S obzirom da je u ranijem periodu i pre i za vreme i delimično posle srednjeg veka, većina ljudi bila nepismena i neobrazovana, pogotovo po pitanjima hemije i sličnog, jako mali broj ljudi je znao od čega i kako napraviti i otrove i zamke, tako da nam to delimično olakšava da opredelimo po regionima sveta koju vrstu su mogli primeniti.
Otrovi su se uglavnom spremali od lokalnih biljaka ili nekih sastojaka, koje su bile mešane sa nekim otrovima životinja, minerala i sličnim elementima.
Konkretno vezano za podneblje Balkana i bliže okoline, uglavnom srećemo otrove na bazi praha biljaka pomešanog sa nekim prirodnim sulfatima i delimično životinjskim dodacima.
Aditivnim sredstvima su ili premazivali tankim slojem ili kupali blago, stvarajući skramu koja predstavlja opasnost za svakog potencijalnog nalazača koji ili toplotom svojih ruku aktivira otrov ili podizanjem prašine podigne otrovne čestice koje posle toga lako ulaze u usta, nos, oči, uši ili bilo kakvu otvorenu ranu ili ranicu na telu.
Često je i upotrebljavan arsen sa određenim dodacima koji su otrovu davali takozvani vremenski rok delovanja, odloženo dejstvo od 12 do 96 sati, što je često dovodilo do velikih zabuna i mitova o prokletsvu koje zadesi one koji su iskopali određeno blago.
Sam arsen se uglavnom prepoznaje kao fina skrama žuto-crvene boje na blagu, naravno vidljivo je pod adekvatnom vrstom svetla koji treba da koristimo, profesionalci koriste UV lampe određenog intenziteta i spektra.
Biljna smola mešana sa sušenim otrovima nekih pečuraka ima izuzetna jako haluciogena dejstva na psihu čoveka, često izazivajući panične reakcije i često vezane za pojedine religijske ili smrtne halucinacije.
U skorije vreme su otkriveni i prilično jaki otrovi nastali od jajeta kokoške, koji imaju jako specifično i teško dejstvo na ljude, do skora se nije mnogo o njima znalo i izaivali su popriličan broj nesreća, neću detaljnije o vom otrovu, jer prilično ga je lako napraviti.
Osim kod pojave takvih otrova u samoj zemlji, na zemlji ili u pećinama, ..., dešava se da je i u kutijama, sarkofazima, ćupovima, mlekaricama, ..., često stavljen otrov i poneka aktivirajuća zamka koja otpušta posebno gasne aerosole otrova.
Takvi tipovi zamki imaju male mehanizme ili se nalaze u nekim životinjskim opnama, pa u trenutku uzimanja i pomeranja blaga dolazi do njihove aktivacije, pa je potreban oprez kod otvaranja i pomeranja takvih predmeta i onog što je u njima.
Osnovi izvori trovanja kod svih tih oblika ili prirodnih ili namernih oblika zaštite se dele na 3 dela:
- Udisanje otrova ili gasova
- Kontakt sa otvorenom kožom
- Gutanje otrova
Svaki od ta tri izvora su izuzetno opasni i aktiviranje i trajanje njihovog dejstva može biti od nekoliko sekundi do čak nekoliko meseci, često imajući fatalna dejstva na ljude i životinje.
Dešava se da doneseno i ne očišćeno blago koje pojedinci čuvaju u svojim domovima počinje da dejstvuje tek posle nekog vremena a ne odmah, samim tim dajući i prilično zbunjujuć efekat koji se u mitologiji uglavnom vezuje i objašnjava za neka prokletstva i natprirodne moći. ( da, to postoji ali nije za ovu temu, možda bi trebalo da se otvori nova tema po pitanju ovoga, ali ... )
Ozbiljne naučne analize su pokazale da u 90% slučajeva, koncentracija otrova ili gasova je toliko jaka d amože ubiti veliku količinu ljudi a ne samo pojedinca.
Takođe se mora obratiti pažnj ai na prenošenje određenih otrova sa zaraženog pojedinca na druge osobe i to u dužem vremenskom periodu.
Jedna od čestih opasnih materija koje se sreću kod kopanja i traženja je i zelena patina, zeleni pigment koji se javlja na bakru i drugim metalima i zove se Verdigris.
Osnovni problem je što samo zlato koje je prilično neutralan materijal osim u nekim slučajevima, često pomešano sa ostalim materijalima, kao što je srebro, bakar, mesing, bronza i ostali metali i legure ( srebrnjaci, kovanice, nakit, ... ), što naravno dovodi i do same zaprljanosti zlata.
Ovaj tip otrova se uglavnom oseti i po mirisu, ima miris ustajalosti i buđi a i pogledom se može ustanoviti specifična zelana boja oksidacije.
Naravno, kod traženja nemojte se nikada i samo oslanjati na vizuelno ili mirisno opredelenje da li je nešto opasno ili nije, već se preduzimaju sve mere opreza i kontrole.
Dešava se da su u vreme posle srednjeg veka, pojedina blaga štićena i sa malim oštrim predmetima, iglice, oštre ivice kutija ili sanduka, naoštrene ivice kovanica i slično, tako d aprilikom uzimanja blaga treba obratiti pažnju na to, jer tako nešto zatrovano što prođe kroz kožu i ulazi direktno u krv uglavnom ima fatalne posledice. Taj tip zaštite je prilično redak u Evropi ali nije nemoguć.
U pećinama treba obrati pažnju na nekoliko osnovnih stvari kao što su:
Amonijačna isparenja i gasovi, koji nastaju od izmeta životinja, prvenstveno slepih miševa, i koji su izuzetno opasni za zdravlje čoveka, pogotovo oštećuju pluća i oči.
U pitanju je jak miris koji nadražuje grlo, pluća, nos i peče oči.
Ustajao i loš vazduh koji se javlja kod pećina koje nemaju dovoljno provetravanja.
U pitanju je obično povećana koncentracija ugljen dioksida a smanjena koncentracija kiseonika. Naručito se to manifestuje u leto i jesen.
Pojave se manifestuju u vidu glavobolje, mučnine, otežane orjentacije, s tim što su to već prilično jaki efekti i znak dugog boravka u takvom prostoru.
Idealno je ako imate uređaj za ispitivanje ugljen dioksida ili izvršite prost butan test.
Oporavak je uglavnom brz i počinje odmah po izlasku iz takvih prostorija.
Histoplazmična isparenja su jedan od težih i opasnijih oblika koji se javljaju u pećinama, to je u stvari gljivično oboljenje koje napada pluća, oči, grlo i povremeno neke unutrašnje organe i mogu biti sa fatalnim posledicama.
Specifično je da se često nalazi u pećinama sa povećanom koncentracijom slepih miševa ili glodara, simptomi nisu odmah uočljivi, javljaju se nakon 10 do do 21 dan od boravka u takvom prostoru, javlja se glavobolja, bolovi sinusa, jaka mučnina, bolno disanje, ...
Leči se terapijom antifugalnih i ketonzolskih lekova ali je potrebno brzo primeniti terapiju po pojavi simptona kako bi bila uspešna.
Bolesti koje prenose sitni glodari i sisari.
Same bolesti se mogu dobiti ili kroz udisanje otrova ili povredom nekog dela tela i na taj način bolest ulazi u čoveka.
Zbog toga je poželjno primiti određene vakcine pre samog ulaska i kopanja, prvenstveno se to odnosi na vakcinu protiv besnila kao i tetanus vakcinu.
Takođe je neophodno imati adekvatnu odeću i obuću na sebi.
Jedna od opasnosti koja se javlja u toplim vremenskim periodima je i naravno ujed od zmija.
U ovim krajevima preti opasnost od dve vrste otrovnica, poskoka i šarke.
Obe zmije imaju dovoljno jak i opasan otrov za čoveka ili životinju i potrebno je imati odgovarajuću odeću i opremu kada se vrše traženja ili iskopavanja na područjima gde su one nastanjene.
Kvalitetne dublje čizme, u pojedinim slučajevima i posebna nadogradnja za list noge koja štiti od ujeda, deblje čarape, duži rukavi na majici ili košulji, poželjno je da odeća bude od pamuka koji lakše zaustavlja prodor zuba nego sintetika.
Opasnost uglavnom preti napolju, ne u pećinama, jer zmijama je potrebna toplota da bi se pokretale i proizvele otrov, tako da one osim u hladnim periodima izbegavaju pećine, ostave i slične prostorije za svoje nastanjenje, osim u periodu najtoplijeg dela dana, kada se mogu skloniti u hladovinu pećine ili slične prostorije i uglavnom se nalaze u prvih par metara ulaza.
Prilikom hodanja obratite pažnju na zasenčene delove terena, stara oborena stabla ili kamenje koje pravi hladovinu, to su inače omiljena mesta ovih tipova zmija.
U slučaju da dođe do ujeda i niste profesionalac koji može pratiti razvoj toka otrova i njegove količine u organizmu ( izuzetno morate biti upoznati sa ovom oblati, ne preporučuju se eksperimenti amatera ), obavezno potražiti lekarsku pomoć i pri tom slediti sledeća osnovna uputstva:
- osoba koja je ujedena momentalno treba da sve teško skine sa sebe i polako se uputi ka najbližoj pomoći, nikako ne trčati ili ići brzim hodom, niti imati bilo šta teško na sebi, potrebno je što manje se zamarati kako se ne bi povećala temperatura tela i pojačana cirkulacija krvi kroz organizam.
- nemojte podvezivati mesto ujeda, jer ćete na taj način delimično samo blokirati širenje otrova po telu, nećete moći ga totalno zaustaviti a podvezano mesto zbog jače koncentracije otrova biva izloženo velikom razaranju tkiva i ćelija što može dovesti do dodatnih komplikacija i povremeno amputacija određenog dela tela, pustite da se otrov ravnomerno raširi po telu i na taj način razblaži.
- Nemojte stavlajti hladne ili tople obloge na mesto ujeda, i hladno i toplo pojačava dejstvo otrova zmije i pojačava ranjivost mesta ujeda, samo vodom isperite dobro samo mesto ujeda.
- nemojte koristi antidot serume protiv ujeda zmije, mogu izazvati izuzetno jaku i fatalnu alergijsku reakciju ako se ne primenjuju u bolnica i kontroliše njihovo dejstvo, takođe uglavnom jedan antidot nije dovoljan ni blizu da spreči dejstvo otrova, često se daje i preko 10 inekcija ...
-nemojte koristiti vakumske naprave za isisavanje otrova ili probati sa ustima da isisate otrov, to je davno zastarela i opasna metoda koja se više ne primenjuje, nećete izvući nikakvu značajnu količinu otrova iz sebe a oštetićete tkivo oko mesta ujeda.
U 50% slučajeva je u pitanju samo suvi ujed, zmija nije ubrizgla otrov u organizam tako da samo oštećujete tkivo
- ujedena osoba ne treba da unosi ni tečnost ni hranu do dolaska u bolnicu, posebno je izuzetno bitno da se ne uzimaju nikakvi lekovi ni alkohol.
Koristite samo hladne obloge za čelo i vrat.
Bez obzira da li je u pitanju otrovnica ili ne, u slučaju ujeda je potrebno da potražite lekarsku pomoć, jer u ustima zmije se nalaze velike količine štetnih bakterija i sličnog, koji su opasni za čoveka i može doći do razvoja određenih bolesti.
Kod ujeda škorpija, pauka, guštera, ..., ukoliko niste 100% da ta životinja ili insekt nije otrovan, obavezno potražite lekarsku pomoć a ako ste sigurni isperite mesto ujeda i dezinfikujte ga ili alkoholom ili povidon jodom, zavijte mesto kako tu ne bi dolazila prašina ili bakterije i napravit eodmor od sat vremena obavezno.
Kod ulaska u zatvorene prostore kao što su odaje, pećine, ostave i slično, takoše se mora obratiti jako pažnja na mogućnost obrušavanja plafona, zidova ili propadanje kroz pod.
Moramo uzeti u obzir d au svakoj zatvorenoj prostoriji vremenom dolazi do značajnog zamora materijala, koji lako može pod vremenskim i geološkim uticajima postati nedovoljno jak i mala količina sile naprezanja čak ponekad i određene frekvencije zvuka može dovesti do urušavanja ili propadanja.
Osnovno pravilo kod ulaza u takve prostorije je najmanje 3 čoveka, koji su adekvatno vezani među sobom na određenom rastojanju.
Poželjno je da prva osoba koja ulazi i predvodi, ima iskustva u takvim stvarima i sa sobom nosi obaveznu opremu, jaku baterijsku lampu, jaku UV lampu, opremu za testiranje na gasove i otrove, štap dužine oko 2 metra kojim ispituje teren ispred sebe, ...
Potrebno je poneti adekvatnu količinu vode i hrane u slučaju da se nešto desi i ne može se izaći u određenom vremenu iz takvih prostorija, kao i nešto tople odeće.
Takođe je pravilo da jedna osoba ostane na ulazu kako bi u slučaju bilo kakve nezgode mogla potražiti pomoć za one u unutra.
Šlem, rukavice su izuzetno potrebni u takvim uslovima kao i adekvatna obuća koja se ne kliže i vodotporna je, jer često se nalaze i bare ili manje jezerca u pećinama.
Vodite računa da u mobilni telefoni i većina radio uređaja ne funkcioniše u takvim prostorima i imajte kod sebe veliku količinu kvalitetnog tankog kanapa kojim možete ostvariti osnovnu unapred uvežbanu komunikaciju između osobe na ulazu i onih u prostoriji.
Pretpostavljam da svako zna da je potrebno nositi rezervne baterije za uređaje koje imati kod sebe, osnovni alat za preživljavanje ( nož, šibice, prvu pomoć, ... ).
Izbegavajte paljenje bilo kakve vatre u takvim prostorima jer postoji rizik od gušenja ili čak i eksplozije u slučaju ako su nagomilani gasovi.
Ukoliko je potrebno da otvarate ili probijate zidove u takvim prostorijama obavezno se koristi sistem pravilnog trougla za otvarnje, nikako pravgaoni ili kružni oblik otvaranja.
Detaljno proveriti pod i plafon kroz samo kretanje u tim prostorijama, često arheolozi koriste kanap dužine 4 metra sa tegom od par kilograma koji bacaju ispred sebe i utvrđuju stabilnost poda ili moguću zamku na podu.
Naravno najbolje rešenje je UV lampa kojom detaljno vidite svaki prelaz, pukotinu ili nešto slično i lako onda možete obratiti pažnju na moguće opasnosti.
Zaštitna oprema, strpljivost i razmišljanje su neophodna stvar kod ovakvih istraživanja i u najvećem broju slučajeva i spračavaju opasnosti i ugrožavanje života.
