15-10-2013, 12:44 AM
Prvi balkanski rat
Napadom Crne Gore na Tursku, u skladu sa dogovorom postignutim između balkanskih država, a uz podsticaj Rusije, počelo je oslobađanje Balkana od Turaka. Crna Gora je sa Bugarskom sklopila usmeni sporazum o zajedničkoj vojnoj akciji protiv Turske u septembru, a sa Srbijom posle tajnih pregovora u Lucernu u Švajcarskoj 6. oktobra 1912. i vojnu konvenciju. U skladu sa tim u rat su odmah ušle i ostale države. Srpska vojska je pobedila Turke kod Kumanova i Bitolja, a iz Makedonije su ušli u severnu Albaniju i izašli na more. Ostatak vojske oslobađao je Sandžak i Kosovo i Metohiju. Uspehe su postigli i Bugari i Grci, a crnogorska vojska, koja je nizala pobede na području Crne Gore i Metohije, opsedala je Skadar. Odbrana Skadra je popustila, i 23. aprila 1913. potpisan je sporazum po kome je svim turskim jedinicama dozvoljeno da sa lakim naoružanjem izađu iz grada. Dan kasnije Esad-paša Toptani predao je ključeve tvrđave prestolonasledniku Danilu. Međutim, 27. aprila crnogorskoj Vladi su velike sile uručile pisani zahtev da se Skadar u najkraćem roku evakuiše i preda njima. Konvencija o predaji Skadra potpisana je u Londonu 9. maja 1913, a 14. maja u Skadar je ušao odred međunarodnih snaga, na čelu sa viceadmiralom Berneom. Prvi balkanski rat zvanično je završen 30. maja 1913. potpisivanjem Londonskog ugovora. Turska je bila potisnuta s Balkana, Srbija je dobila centralnu i zapadnu Makedoniju, severni deo Sandžaka i Kosovo i Metohiju, osim dela oko Peći koji je pripao Crnoj Gori, u čiji je sastav ušao i južni deo Sandžaka. Bugarska je dobila Trakiju do linije Enez-Midije i istočnu Makedoniju, a Grčka južnu Makedoniju sa Solunom i deo Epira.
Po završetku balkanskih ratova stvorena je nova država – albanija. Prethodno je 28. novembra u Valoni, na Narodnoj skupštini kojoj su prisustvovali predstavnici iz svih oblasti u kojima žive Albanci, Albanija proglašena za nezavisnu državu. Već 4. decembra Skupština Valone izabrala je prvu Vladu nezavisne Albanije na čelu sa Ismail Kemal-begom, koji dobio podršku Austrije i Italije. Radi ustanovljenja novih granica na Balkanu na konferenciji ambasadora Austrougarske, Italije, Rusije, Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva u Londonu 17. decembra donet je načelni zaključak o formiranju Kneževine Albanije garantovane od strane šest sila, a posle tri dana priznata je nezavisna Albanija koju su 29. jula 1913. velike sile stavile pod upravu međunarodne komisije na period od deset godina, a za prvog kneza Albanije postavljen je Nemac Vilhel od Vida.
Drugi balkanski rat
Iako je u Prvom ratu Balkanski savez bio uspešan, ubrzo se pokazalo da neće biti mira među državama koje je ujedinila želja za oslobođenjem od viševekovne turske vladavine. Drugi balkanski rat počeo je krajem juna 1913. napadom bugarske vojske na srpsku u Vardarskoj Makedoniji, u želji da promeni stanje na terenu. Crna Gora je odmah stala na stranu Srbije, poslavši joj vojnu pomoć. Grčka je napala Bugarsku, a ubrzo i Turska u želji da povrati grad Jedrene. Bugarsku je u nameri da dobije oblast Dobrudža napala i Rumunija.
Odlučujuća bitka odigrala se na reci Bregalnici između bugarske i srpske vojske. Posle sedam dana pobedila je srpska vojska, a Bugarska je u avgustu 1913. molila za mir koji je potpisan u Bukureštu. Time je završen Drugi balkanski rat u kome je Srbija dobila celu Vardarsku Makedoniju.
Ubrzo se pokazalo da ti ratovi nisu doneli mir na Balkanu.
Napadom Crne Gore na Tursku, u skladu sa dogovorom postignutim između balkanskih država, a uz podsticaj Rusije, počelo je oslobađanje Balkana od Turaka. Crna Gora je sa Bugarskom sklopila usmeni sporazum o zajedničkoj vojnoj akciji protiv Turske u septembru, a sa Srbijom posle tajnih pregovora u Lucernu u Švajcarskoj 6. oktobra 1912. i vojnu konvenciju. U skladu sa tim u rat su odmah ušle i ostale države. Srpska vojska je pobedila Turke kod Kumanova i Bitolja, a iz Makedonije su ušli u severnu Albaniju i izašli na more. Ostatak vojske oslobađao je Sandžak i Kosovo i Metohiju. Uspehe su postigli i Bugari i Grci, a crnogorska vojska, koja je nizala pobede na području Crne Gore i Metohije, opsedala je Skadar. Odbrana Skadra je popustila, i 23. aprila 1913. potpisan je sporazum po kome je svim turskim jedinicama dozvoljeno da sa lakim naoružanjem izađu iz grada. Dan kasnije Esad-paša Toptani predao je ključeve tvrđave prestolonasledniku Danilu. Međutim, 27. aprila crnogorskoj Vladi su velike sile uručile pisani zahtev da se Skadar u najkraćem roku evakuiše i preda njima. Konvencija o predaji Skadra potpisana je u Londonu 9. maja 1913, a 14. maja u Skadar je ušao odred međunarodnih snaga, na čelu sa viceadmiralom Berneom. Prvi balkanski rat zvanično je završen 30. maja 1913. potpisivanjem Londonskog ugovora. Turska je bila potisnuta s Balkana, Srbija je dobila centralnu i zapadnu Makedoniju, severni deo Sandžaka i Kosovo i Metohiju, osim dela oko Peći koji je pripao Crnoj Gori, u čiji je sastav ušao i južni deo Sandžaka. Bugarska je dobila Trakiju do linije Enez-Midije i istočnu Makedoniju, a Grčka južnu Makedoniju sa Solunom i deo Epira.
Po završetku balkanskih ratova stvorena je nova država – albanija. Prethodno je 28. novembra u Valoni, na Narodnoj skupštini kojoj su prisustvovali predstavnici iz svih oblasti u kojima žive Albanci, Albanija proglašena za nezavisnu državu. Već 4. decembra Skupština Valone izabrala je prvu Vladu nezavisne Albanije na čelu sa Ismail Kemal-begom, koji dobio podršku Austrije i Italije. Radi ustanovljenja novih granica na Balkanu na konferenciji ambasadora Austrougarske, Italije, Rusije, Francuske, Nemačke i Ujedinjenog Kraljevstva u Londonu 17. decembra donet je načelni zaključak o formiranju Kneževine Albanije garantovane od strane šest sila, a posle tri dana priznata je nezavisna Albanija koju su 29. jula 1913. velike sile stavile pod upravu međunarodne komisije na period od deset godina, a za prvog kneza Albanije postavljen je Nemac Vilhel od Vida.
Drugi balkanski rat
Iako je u Prvom ratu Balkanski savez bio uspešan, ubrzo se pokazalo da neće biti mira među državama koje je ujedinila želja za oslobođenjem od viševekovne turske vladavine. Drugi balkanski rat počeo je krajem juna 1913. napadom bugarske vojske na srpsku u Vardarskoj Makedoniji, u želji da promeni stanje na terenu. Crna Gora je odmah stala na stranu Srbije, poslavši joj vojnu pomoć. Grčka je napala Bugarsku, a ubrzo i Turska u želji da povrati grad Jedrene. Bugarsku je u nameri da dobije oblast Dobrudža napala i Rumunija.
Odlučujuća bitka odigrala se na reci Bregalnici između bugarske i srpske vojske. Posle sedam dana pobedila je srpska vojska, a Bugarska je u avgustu 1913. molila za mir koji je potpisan u Bukureštu. Time je završen Drugi balkanski rat u kome je Srbija dobila celu Vardarsku Makedoniju.
Ubrzo se pokazalo da ti ratovi nisu doneli mir na Balkanu.