30-09-2013, 03:25 PM
Neka mi se izvini ako postavih na loše mesto, nemam nameru da spamujem, ili da tako ispadne 
Nov sam ovde naravno, i došao sam jer sam zadnjih godina otkrivao neka nalazišta starih artifakata (keramika na površini i jedan rimski novčić). Nisam tragač već kao ornitolog obilazim mnoštvo terena, pa se svašta vidi i nađe - ko ide otvorenih očiju
Imam pitanje (tj. dosta njih) ko vidi i oseća se kompetentan neka odgovori. Mislim da ste Vi iskusniji tragači najupućeniji u ove stvari pa što da lupam glavu i guglam do besvesti (inače guglanjem sam stigao i dovde).
O čemu se radi. Postoji čitav niz teorija, mitova i pretpostavki (urbanih legendi) o zakonima i o tome šta se sme i šta se ne sme, ili recimo šta ti je obaveza kada nađeš arheološku vrednost. Drug numizmatičar mi npr. kaže sledeće: ako te neko vidi da šetaš detektorom možeš grdno da se opečeš, prijavljuju te već i kad nepoznat šetaš po njivi a tek ne ovako u vršenju "sumnjive" delatnosti; ako kupiš detektor imaj na umu da kod nas traganje možeš da radiš samo noću... zatim: niko još nije bio nagrađen za prijavu arheološkog nalaza, naprotiv stave ga na crnu listu i bolje je ćutati nego sebi stvarati neprilike...
Takođe postoji članak o nekom lokalcu koji u podrumu ima svojevrstan muzej - kosti mamuta. stare ćupove i slično - a citiran od novinara je rekao da sve to radi jer "po zakonu sve što nađeš na površini ili izbaci plug je tvoje, a ono za šta je potrebno kopati u dubinu pripada državi" (izveštaj je od pre nekih 20 godina) - e sad, ako je tako čovek imao sreću da mu bašta bude preko nekog nalazišta
Ali pravno gledano da li je stvarno sve tako jednostavno?
Pročitao sam da u civilizovanim zemljama tragači-amateri bilo da su obavezni da se registruju ili da nisu pomažu državi (stoga nisu zabranjeni, jer uvek imaš i svetlu i tamnu stranu) time što kroz svoj hobi pronalaze i prijavljuju nalazišta za koje država nikada nebi imala kapacitete da ih nađe. Nemojmo se obmanjivati - arheologija je nauka bez koje nebismo ni znali odakle smo. Ne radi se samo o traganju za blagom, bez obzira na to kako si započeo da se interesuješ (kao ja recimo numizmatski, zbog tog novčića nađenog na površini) pre ili kasnije shvatiš moralnu visinu ovog posla i da imaš popriličnu odgovornost ako znaš za neko nalazište koje bi koristilo nauci, a zadovoljiš se da iz njega uzmeš par novčića, a lokalitet ostane anoniman. Limundo, Kupujem-Prodajem i ostali su prepuni iskopina za koje niko nikada neće saznati odakle su. Ko pronađe, oće da ga se otarasi i stvari odu u bescenje, a onaj ko ih kupi nije ni svestan da su ti nalazi dvostruko vredniji ako imaju "ličnu kartu" nalaza. Shvatam da je ovaj proces osiromašenja državnog arheološkog nasledstva nezaustavljiv i da iza njega stoji loša politika. U Engleskoj su dva tragača nagrađena sa basnoslovnom sumom, sama kraljica je intervenisala da se donese zakon o nagrađivanju. Ti ljudi tražili su skriveno blago 20 godina i pronašli ono što ima neprocenjivu vrednost za nauku, a za tragače ima samo "formalnu vrednost" samog zlata i srebra. Njima je to bio izazov, neka vrsta zabave ali koja se itekako isplatila, a isplatila se i državi. Pročitaj: Ostava Hoksne. Takođe, vrednost umanjuje i da iskopine završe u rukama totalnih luzera koji ih unište - npr. hoće da čiste novce kiselinom itd. ... A sa druge strane čitam na numizmatskim forumima da se na zapadu pljuje po Balkanu jer odavde dolaze samo neovereni, nelegalni ili ukradeni artefakti. Jeste da smo mi veoma siromašna država ali prodajom svojih nalazišta indirektno prodajemo sebe i svoje poštenje u svetu. Toliko za uvod, a pitanje je vezano za par nalazišta koja sam verujem pronašao.
E sad, pitanje je sledeće: 1) Šta zakon kaže o prijavi nalazišta u Srbiji - zanima me procedura i ima li ko iskustva na ovom polju; 2) Malo će biti smešno: postoji li garancija u zakonu da ćeš biti nagrađen ako nešto prijaviš (kao srednjoškolac nešto predadoh u lokalnom Istorijskom Arhivu a ni zahvalnicu nisam dobio!) 3) Šta je istina u vezi "ispravnog" traganja - postoji li nekakav kodeks kojeg bismo se mogli/trebali pridržavati da svi mirno spavamo...
Pozdrav, i živi bili!
Nov sam ovde naravno, i došao sam jer sam zadnjih godina otkrivao neka nalazišta starih artifakata (keramika na površini i jedan rimski novčić). Nisam tragač već kao ornitolog obilazim mnoštvo terena, pa se svašta vidi i nađe - ko ide otvorenih očiju
Imam pitanje (tj. dosta njih) ko vidi i oseća se kompetentan neka odgovori. Mislim da ste Vi iskusniji tragači najupućeniji u ove stvari pa što da lupam glavu i guglam do besvesti (inače guglanjem sam stigao i dovde).O čemu se radi. Postoji čitav niz teorija, mitova i pretpostavki (urbanih legendi) o zakonima i o tome šta se sme i šta se ne sme, ili recimo šta ti je obaveza kada nađeš arheološku vrednost. Drug numizmatičar mi npr. kaže sledeće: ako te neko vidi da šetaš detektorom možeš grdno da se opečeš, prijavljuju te već i kad nepoznat šetaš po njivi a tek ne ovako u vršenju "sumnjive" delatnosti; ako kupiš detektor imaj na umu da kod nas traganje možeš da radiš samo noću... zatim: niko još nije bio nagrađen za prijavu arheološkog nalaza, naprotiv stave ga na crnu listu i bolje je ćutati nego sebi stvarati neprilike...
Takođe postoji članak o nekom lokalcu koji u podrumu ima svojevrstan muzej - kosti mamuta. stare ćupove i slično - a citiran od novinara je rekao da sve to radi jer "po zakonu sve što nađeš na površini ili izbaci plug je tvoje, a ono za šta je potrebno kopati u dubinu pripada državi" (izveštaj je od pre nekih 20 godina) - e sad, ako je tako čovek imao sreću da mu bašta bude preko nekog nalazišta
Ali pravno gledano da li je stvarno sve tako jednostavno?Pročitao sam da u civilizovanim zemljama tragači-amateri bilo da su obavezni da se registruju ili da nisu pomažu državi (stoga nisu zabranjeni, jer uvek imaš i svetlu i tamnu stranu) time što kroz svoj hobi pronalaze i prijavljuju nalazišta za koje država nikada nebi imala kapacitete da ih nađe. Nemojmo se obmanjivati - arheologija je nauka bez koje nebismo ni znali odakle smo. Ne radi se samo o traganju za blagom, bez obzira na to kako si započeo da se interesuješ (kao ja recimo numizmatski, zbog tog novčića nađenog na površini) pre ili kasnije shvatiš moralnu visinu ovog posla i da imaš popriličnu odgovornost ako znaš za neko nalazište koje bi koristilo nauci, a zadovoljiš se da iz njega uzmeš par novčića, a lokalitet ostane anoniman. Limundo, Kupujem-Prodajem i ostali su prepuni iskopina za koje niko nikada neće saznati odakle su. Ko pronađe, oće da ga se otarasi i stvari odu u bescenje, a onaj ko ih kupi nije ni svestan da su ti nalazi dvostruko vredniji ako imaju "ličnu kartu" nalaza. Shvatam da je ovaj proces osiromašenja državnog arheološkog nasledstva nezaustavljiv i da iza njega stoji loša politika. U Engleskoj su dva tragača nagrađena sa basnoslovnom sumom, sama kraljica je intervenisala da se donese zakon o nagrađivanju. Ti ljudi tražili su skriveno blago 20 godina i pronašli ono što ima neprocenjivu vrednost za nauku, a za tragače ima samo "formalnu vrednost" samog zlata i srebra. Njima je to bio izazov, neka vrsta zabave ali koja se itekako isplatila, a isplatila se i državi. Pročitaj: Ostava Hoksne. Takođe, vrednost umanjuje i da iskopine završe u rukama totalnih luzera koji ih unište - npr. hoće da čiste novce kiselinom itd. ... A sa druge strane čitam na numizmatskim forumima da se na zapadu pljuje po Balkanu jer odavde dolaze samo neovereni, nelegalni ili ukradeni artefakti. Jeste da smo mi veoma siromašna država ali prodajom svojih nalazišta indirektno prodajemo sebe i svoje poštenje u svetu. Toliko za uvod, a pitanje je vezano za par nalazišta koja sam verujem pronašao.
E sad, pitanje je sledeće: 1) Šta zakon kaže o prijavi nalazišta u Srbiji - zanima me procedura i ima li ko iskustva na ovom polju; 2) Malo će biti smešno: postoji li garancija u zakonu da ćeš biti nagrađen ako nešto prijaviš (kao srednjoškolac nešto predadoh u lokalnom Istorijskom Arhivu a ni zahvalnicu nisam dobio!) 3) Šta je istina u vezi "ispravnog" traganja - postoji li nekakav kodeks kojeg bismo se mogli/trebali pridržavati da svi mirno spavamo...
Pozdrav, i živi bili!