31-03-2013, 11:01 AM
Prvi srpski ustanak
Pocetkom 18 veka, tacnije od 14.02.1804 do 07.10.1813 godine, u Beogradskom pasaluku i okolini otpocela je pobuna protiv turaka koja je prerasla u prvu fazu Srpske revolucije na celu sa Karadjordjem Petrovicem.
Taj pocetak 18 veka je bilo vrlo turbulentno vreme, jacanje zapadnih vojih sila Francuske, Engleske, Prusije, Ugarske ali posebno Napoleona koji je krenuo sa osvajanjima, je bio period slabljenja Otomanskog carstva u svim njenim segmentima i politicki, i vojno i materijalno a po opremi i obucenosti takodje je dosta zaostajala za vecinom zapadnih zemalja. Posle pobune janicara vlast u pasaluku i okolini su preuzeli Alija Kucuk, Aganlija, Mula Jusuf i Mehmed aga Focic koji su sebe nazivali Dahijama. I sami su vrsili vlast u Beogradu i okolini i ukinuli su sve povlastice i radili sup o svojoj volji. Ovakvim stanjem u pasaluku doslo je do ujedinjenja svih drustvenih snaga (seljaka, trgovaca, politicara..) kako bi se pronaslo resenje sa jako losu situaciju i oterale dahije, ali ustanak je bio jedino pravo resenje.
Vec pocetkom 1803 godine sastalo se 12 knezova, najvise iz Valjevske nahije medju kojima najistaknutiji su bili Aleksa Nenadovic i Ilija Bircanin da se za 8 meseci podigne oruzani ustanak, ovome su se pridruzile i Sumadijske staresine, a Aleksa Nenadovic je obavestio i austrijskog komandanta u Zemunu da ce uskoro doci do oruzanog ustanka protiv dahija. Ali ovo pismo pada u ruke dahijama koji su tek sad uvideli sta se sprema i odlucise da odmah uguse svaku mogucu sansu za ustanak i eventualno mesanje Austrije i tako naredise secu knezova 04.02.1804 godine gde posekose vecinu istaknutijih trgovaca, svestenika, seljaka u Istocnoj Srbiji, Sumadiji i Zapadnoj Srbiji gde ce i biti prva zarista ustanka, ali na srecu odredjeni broj srpskih poglavara je uspeo da izbegne secu i to: Karadjordje, Milos Obrenovic, Stanoje Glavas, Mateja Nenadovic, Petar Dobrnjac, Jakov Nenadovic, Milenko Stojkovic i dr.
Zbor u Orascu je bio poslednji sastanak pred pocetak ustanka, a tu su se sastali Karadjordje, Janko Katic i Vasa Carapic a uz njih i mnogobrojno srpsko stanovnistvo i hajduci, ubrzo se proculo i sa druge strane Kolubare gde se narod digao pod Jakovom Nenadovicem, i sa druge strane Morave pod Petrom Dobrnjcem i Milenkom Stojkovicem a za vodju ustanka izabran je Karadjordje Petrovic 14.02.1804 godine.
Prva bitka izmedju ustanika i turske vojske odigrala se na Drulpi 24.02.1804 u kojoj su turci doziveli poraz a sam Aganlija koji ih je predvodio je bio teze ranjen. Naravno ova pobeda je bila veoma znacajna jer je podigla moral ustanicima i narodu. Ubrzo su se redjali uspesi ustanika, u martu zauzet je Rudnik a u aprilu Batocina i Jagodina a preostale turke u povlacenju potukao je Vasa Carapic kod Lestana, i vec krajem aprila cela sumadija je oslobodjena od turaka. U Carigradu su ozbiljno shvatili komplikacije u Srbiji i odlucili su da posalju iz Bosne Becir pasu sa 3000 ljudi da umiri ustanak ali i da udalji dahije. Krajem aprila su otpoceli prvi pregovori Karadjordja sa Austrijom, ali zbog problema sa Napoleonom na svojim granicama oni nisu bili u mogucnosti da nesto vise pomognu, te su se ustanici okrenuli Rusiji. Ali borbe se i dalje nastavljaju u zapadnom delu pasaluka padaju Kolubara, Tamnava i Posavina odakle se turci povlace uz velike gubitke, oslobadja se i Sabac ali i Valjevo 18 marta. Turci su uglavnom vec bili saterani u gradove-tvrdjave Beograd, Smederevo, Pozarevac, Jagodina, Kragujevac i dr. te se moze reci da je vec do kraja aprila 1804 skoro cela Beogradska nahija i veci deo zemlje oslobodjen od turaka.
Od kraja marta pa do kraja aprila ustanici opsedaju Beograd, zauzimaju i presecaju okolne puteve i krecu zestoke borbe, turci su u nekoliko navrata pokusavali da probiju obruc ali bez uspeha. Tih dana zivot u Beogradu je bio izuzetno tezak, jer je zavladala glad i oskudevanje u hrani i ostalim namirnicama sto je dovelo da iseljavanja ljudi, a u jednom trenutku je doslo i do sukoba izmedju samih dahija. U cilju resavanja izuzetno kriticne situacije a po nagovoru Hasan Age, dahije su se slozile da pregovore sa ustanicima u Zemunu sredinom maja 1804.
Skupstina u Ostruznici od 06-15 maja 1804 na kojoj su se ustanici dogovarali sa kojim planom i zahtevima ce izaci pred dahije u Zemunu, o daljem toku ustanka, ciljevima, nabavci oruzija i municije i sl. Od prvog trenutka pregovora videlo se da ustanici ne zele mir sa dahijama i da njihovi zahtevi nece biti prihvaceni, te se posle propalih pregovora u Zemunu odlucilo da se bez kompromisa nastavi borba.
Ubrzo nakon toga turci su pokusali da probiju opsadu i da naprave pometnju u redovima ustanika ali im to opet nije poslo za rukom i uz gubitke su morali da se povuku, ta pobeda je bila veliki uspeh jer se smanjio broj turaka koji brane grad a ubrzo su oslobodjeni Pozarevac i Smederevo. Becir Pasa je imao naredjenje da smiri stvari i ako treba da ubije dahije, sto je i ucinio tako sto ih je poslao na Adu Kale gde su pali u ruke ustanicima koji su ih ubili, i potom je postavio oko 20 srpskih knezova i dao im gradove na upravljanje sto je donekle odgovaralo pocetnim zahtevima ustanika.
Turci nisu imali vise strpljenja i odlucili su da ubace veliki broj vojinka u Srbiju kako bi napokon ugusili ustanak i spremali su napad iz tri pravca Nisa, Vidina i Bosne. Sledeca odlucujuca bitka dogodila se na Ivankovcu avgusta 1805 gde su utvrdjeni Srbi uspeli da nanesu tezak poraz turskoj vojsci kod Paracina, i ta pobeda je jos vise ucvrstila veru ustanika u pobedu i konacan uspeh. Mozda najznacajnija bitka se dogodila izmedju Karadjordja i turske vojske koja je iz Bosne zauzela vec Macvu i Podrinje, i to na Misaru u avgustu 1806 gde su takodje ustanici odneli odlucujucu pobedu it u su se istakli Dobrnjac, Milovanovic i Glavas. Ohrabreni ovim pobedama ustanici su odlucili da krenu u ofanzivu, ohrabreni ulaskom Rusije u rat koja je u to vreme zauzela Bukurest. I nakon teskih borbi 30 novembra oslobodjen je Beograd a krajem decembra i Beogradska tvrdjava.
Ali to nije trajalo dugo vec 1812-1813 dolazi do velikih problema jer se Rusija povlaci iz rata potpisivajuci mir sa Turskom, zbog upada Napoleona sve do Moskve. Po izlasku Rusije iz rata ustanici su ostali sami i oslabljeni te su turci to iskoristili i odlucili da zadaju konacan udarac. I pored zestokog otpora dolazi do ne slaganje medju ustanicima i turci uspevaju vec u oktobru 1813 da slome ustanak i da zauzmu Beograd . Iako uz velike gubitke turci uspevaju da uguse poslednje dzepove otpore te se Karadjordje sa odredjenom grupom najblizih saradnika povlaci u Austriju.
Ono sto je pocelo kao buna na dahije, preraslo je u odlucujucu borbu ljudi na ovim prostorima protiv visevekovne vladavine turaka, sto ce dve godine kasnije i uspeti...
Pocetkom 18 veka, tacnije od 14.02.1804 do 07.10.1813 godine, u Beogradskom pasaluku i okolini otpocela je pobuna protiv turaka koja je prerasla u prvu fazu Srpske revolucije na celu sa Karadjordjem Petrovicem.
Taj pocetak 18 veka je bilo vrlo turbulentno vreme, jacanje zapadnih vojih sila Francuske, Engleske, Prusije, Ugarske ali posebno Napoleona koji je krenuo sa osvajanjima, je bio period slabljenja Otomanskog carstva u svim njenim segmentima i politicki, i vojno i materijalno a po opremi i obucenosti takodje je dosta zaostajala za vecinom zapadnih zemalja. Posle pobune janicara vlast u pasaluku i okolini su preuzeli Alija Kucuk, Aganlija, Mula Jusuf i Mehmed aga Focic koji su sebe nazivali Dahijama. I sami su vrsili vlast u Beogradu i okolini i ukinuli su sve povlastice i radili sup o svojoj volji. Ovakvim stanjem u pasaluku doslo je do ujedinjenja svih drustvenih snaga (seljaka, trgovaca, politicara..) kako bi se pronaslo resenje sa jako losu situaciju i oterale dahije, ali ustanak je bio jedino pravo resenje.
Vec pocetkom 1803 godine sastalo se 12 knezova, najvise iz Valjevske nahije medju kojima najistaknutiji su bili Aleksa Nenadovic i Ilija Bircanin da se za 8 meseci podigne oruzani ustanak, ovome su se pridruzile i Sumadijske staresine, a Aleksa Nenadovic je obavestio i austrijskog komandanta u Zemunu da ce uskoro doci do oruzanog ustanka protiv dahija. Ali ovo pismo pada u ruke dahijama koji su tek sad uvideli sta se sprema i odlucise da odmah uguse svaku mogucu sansu za ustanak i eventualno mesanje Austrije i tako naredise secu knezova 04.02.1804 godine gde posekose vecinu istaknutijih trgovaca, svestenika, seljaka u Istocnoj Srbiji, Sumadiji i Zapadnoj Srbiji gde ce i biti prva zarista ustanka, ali na srecu odredjeni broj srpskih poglavara je uspeo da izbegne secu i to: Karadjordje, Milos Obrenovic, Stanoje Glavas, Mateja Nenadovic, Petar Dobrnjac, Jakov Nenadovic, Milenko Stojkovic i dr.
Zbor u Orascu je bio poslednji sastanak pred pocetak ustanka, a tu su se sastali Karadjordje, Janko Katic i Vasa Carapic a uz njih i mnogobrojno srpsko stanovnistvo i hajduci, ubrzo se proculo i sa druge strane Kolubare gde se narod digao pod Jakovom Nenadovicem, i sa druge strane Morave pod Petrom Dobrnjcem i Milenkom Stojkovicem a za vodju ustanka izabran je Karadjordje Petrovic 14.02.1804 godine.
Prva bitka izmedju ustanika i turske vojske odigrala se na Drulpi 24.02.1804 u kojoj su turci doziveli poraz a sam Aganlija koji ih je predvodio je bio teze ranjen. Naravno ova pobeda je bila veoma znacajna jer je podigla moral ustanicima i narodu. Ubrzo su se redjali uspesi ustanika, u martu zauzet je Rudnik a u aprilu Batocina i Jagodina a preostale turke u povlacenju potukao je Vasa Carapic kod Lestana, i vec krajem aprila cela sumadija je oslobodjena od turaka. U Carigradu su ozbiljno shvatili komplikacije u Srbiji i odlucili su da posalju iz Bosne Becir pasu sa 3000 ljudi da umiri ustanak ali i da udalji dahije. Krajem aprila su otpoceli prvi pregovori Karadjordja sa Austrijom, ali zbog problema sa Napoleonom na svojim granicama oni nisu bili u mogucnosti da nesto vise pomognu, te su se ustanici okrenuli Rusiji. Ali borbe se i dalje nastavljaju u zapadnom delu pasaluka padaju Kolubara, Tamnava i Posavina odakle se turci povlace uz velike gubitke, oslobadja se i Sabac ali i Valjevo 18 marta. Turci su uglavnom vec bili saterani u gradove-tvrdjave Beograd, Smederevo, Pozarevac, Jagodina, Kragujevac i dr. te se moze reci da je vec do kraja aprila 1804 skoro cela Beogradska nahija i veci deo zemlje oslobodjen od turaka.
Od kraja marta pa do kraja aprila ustanici opsedaju Beograd, zauzimaju i presecaju okolne puteve i krecu zestoke borbe, turci su u nekoliko navrata pokusavali da probiju obruc ali bez uspeha. Tih dana zivot u Beogradu je bio izuzetno tezak, jer je zavladala glad i oskudevanje u hrani i ostalim namirnicama sto je dovelo da iseljavanja ljudi, a u jednom trenutku je doslo i do sukoba izmedju samih dahija. U cilju resavanja izuzetno kriticne situacije a po nagovoru Hasan Age, dahije su se slozile da pregovore sa ustanicima u Zemunu sredinom maja 1804.
Skupstina u Ostruznici od 06-15 maja 1804 na kojoj su se ustanici dogovarali sa kojim planom i zahtevima ce izaci pred dahije u Zemunu, o daljem toku ustanka, ciljevima, nabavci oruzija i municije i sl. Od prvog trenutka pregovora videlo se da ustanici ne zele mir sa dahijama i da njihovi zahtevi nece biti prihvaceni, te se posle propalih pregovora u Zemunu odlucilo da se bez kompromisa nastavi borba.
Ubrzo nakon toga turci su pokusali da probiju opsadu i da naprave pometnju u redovima ustanika ali im to opet nije poslo za rukom i uz gubitke su morali da se povuku, ta pobeda je bila veliki uspeh jer se smanjio broj turaka koji brane grad a ubrzo su oslobodjeni Pozarevac i Smederevo. Becir Pasa je imao naredjenje da smiri stvari i ako treba da ubije dahije, sto je i ucinio tako sto ih je poslao na Adu Kale gde su pali u ruke ustanicima koji su ih ubili, i potom je postavio oko 20 srpskih knezova i dao im gradove na upravljanje sto je donekle odgovaralo pocetnim zahtevima ustanika.
Turci nisu imali vise strpljenja i odlucili su da ubace veliki broj vojinka u Srbiju kako bi napokon ugusili ustanak i spremali su napad iz tri pravca Nisa, Vidina i Bosne. Sledeca odlucujuca bitka dogodila se na Ivankovcu avgusta 1805 gde su utvrdjeni Srbi uspeli da nanesu tezak poraz turskoj vojsci kod Paracina, i ta pobeda je jos vise ucvrstila veru ustanika u pobedu i konacan uspeh. Mozda najznacajnija bitka se dogodila izmedju Karadjordja i turske vojske koja je iz Bosne zauzela vec Macvu i Podrinje, i to na Misaru u avgustu 1806 gde su takodje ustanici odneli odlucujucu pobedu it u su se istakli Dobrnjac, Milovanovic i Glavas. Ohrabreni ovim pobedama ustanici su odlucili da krenu u ofanzivu, ohrabreni ulaskom Rusije u rat koja je u to vreme zauzela Bukurest. I nakon teskih borbi 30 novembra oslobodjen je Beograd a krajem decembra i Beogradska tvrdjava.
Ali to nije trajalo dugo vec 1812-1813 dolazi do velikih problema jer se Rusija povlaci iz rata potpisivajuci mir sa Turskom, zbog upada Napoleona sve do Moskve. Po izlasku Rusije iz rata ustanici su ostali sami i oslabljeni te su turci to iskoristili i odlucili da zadaju konacan udarac. I pored zestokog otpora dolazi do ne slaganje medju ustanicima i turci uspevaju vec u oktobru 1813 da slome ustanak i da zauzmu Beograd . Iako uz velike gubitke turci uspevaju da uguse poslednje dzepove otpore te se Karadjordje sa odredjenom grupom najblizih saradnika povlaci u Austriju.
Ono sto je pocelo kao buna na dahije, preraslo je u odlucujucu borbu ljudi na ovim prostorima protiv visevekovne vladavine turaka, sto ce dve godine kasnije i uspeti...