Ocena Teme:
  • 0 Glasov(a) - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
M O L I T V E
#11
hahahahaha ala ih je zalio...ovi su sad osvestani i okupani
Odgovori
#12
Sisao Isus Hrist na Zemlju pa otisao u Nemacku na gradiliste. Tamo mu radnik rece.
- Pomeri se, smetas !
A Isus ce njemu.
- Ja sam Isus Hrist.
- Joj, izvini molim te!
Ode Isus u Ameriku na gradiliste i tamo se desi sve isto kao u Nemackoj. Kada je stigao do Srbije na gradiliste kaze mu jedan.
- Pomeri se !
- Ja sam Isus Hrist !
A ovaj ce.
- Mile, daj eksere ovaj se odkov`o.
Odgovori
#13
Postovani g.Grotagold,

hvala Vam na ovim sjajnim Molitvama i preporuka za Svece.

Koliko se secam postoje odredjene molitve iz vremena Hajduka,koje se koriste pre kopanja kao i posle sa par jednostavnih ritualnih radnji,pa mozda nije lose da i tome pricamo pod ovom temom.

S postovanjem,

Vudi Alen
Odgovori
#14
Bilo bi jako interesantno da se ponešto i o tome napiše...naravno ako postoji volja da se ponešto i javno obelodani  8)
Odgovori
#15
(03-07-2013, 02:14 PM)Vudi Alen link Piše: Postovani g.Grotagold,

hvala Vam na ovim sjajnim Molitvama i preporuka za Svece.

Koliko se secam postoje odredjene molitve iz vremena Hajduka,koje se koriste pre kopanja kao i posle sa par jednostavnih ritualnih radnji,pa mozda nije lose da i tome pricamo pod ovom temom.

S postovanjem,

Vudi Alen
DUGO VEĆ OČEKUJEM DA POČNETE I NAPIŠETE PONEŠTO NA TEMU "HAJDUČKIH MOLITVI" PA VAM OVIM PUTEM UPUĆUJEM MOLBU DA REALIZUJETE VAŠU NAMERU AKO U MEDJUVREMENU NISTE PROMENILI ODLUKU. Big Grin
Odgovori
#16
Da nastavum sa ovom temom posle nekog kraćeg zatišja. Postaviću "Novi zavjet" za preuzimanje ukoliko neko nema a treba svaka kuća da poseduje i da redovno proučava a ne samo da pročita kao nekakvu laku beletristiku.

...NAPOMENA ADMINU I PITANJE: Zašto nemože da se uploaduje kada je veličina nešto veća od 3MB ??? i koja je veličina za "Attachmente" ?

NAPOKON USPESNO POSTAVLJENO.


Priloženih Datoteka
.pdf   01. Нови Завјеt.pdf (Veličina: 3.38 MB / Preuzimanja: 7)
Odgovori
#17
MOLITVA BROJANICOM :

Сведоци смо да ношење бројанице било око врата, или цео низ на обе руке, данас представља тек украсни модни детаљ. Они који их зарад тога носе и не помишљају о некој другој намени или примени ове лепе "наруквице", направљене од 33 чворића, заправо седам испреплетених крстова који чине једну ниску бројанице.

За све оне, који нису сигурни или не знају чему бројанице служе и како се употребљавају постављам текст из Светосавског звонца (3-95).




БРОЈАНИЦЕ

Молитва помоћу бројаница један је од најстаријих начина молитве, који су нарочито неговали православни монаси. Саме бројанице имају символички карактер. Обично су црне боје и тиме нас упућују да водимо трезвен и озбиљан живот у непрестаном покајању. Бројанице су исплетене од чисте овчије вуне, што нас подсећа да смо ми словесне овце Доброг Пастира Господа Христа који је сам као Јагањац Господњи пострадао за нас и избавио нас од вечне смрти. Мале бројанице обично имају 33 чворића. Постоје и веће бројанице од по 50, 100 или 300 чворића. По једном старом предању, био је један монах који је желео да начини вунену бројаницу да би одбројавао своје молитве, али ђаво му је стално развезивао чвориће које би исплео. једном му се јавио анђео и научио га да плете чворић који се састоји од седам уплетених крстова. То је један од најкомпликованијих чворова на свету. Овакву бројаницу ђаво није могао да расплете.


КАКО СЕ МОЛИМО ПОМОЋУ БРОЈАНИЦА

Поред молитва које се налазе у молитвенику и редовно се читају у одређено доба дана, Црква Христова благосиља својим верницима да све своје молитве могу надопунити или заменити кратким молитвама које се више пута учестало и сабрано понављају. Оне нам омогућавају и помажу да се лакше саберемо умом на саме речи молитве како нам ум не би лутао.

Како, дакле, да започнемо молитву? Сабравши мисли, узмемо левом руком куглицу бројанице (или крстић), држећи је лагано између палца и кажипрста. Осенимо се знаком часног крста десном руком и тихо почнемо одбројавајући сваку поједину молитву једним чворићем.

Најчешћа молитва којом се молимо на бројанице је тзв. ИСУСОВА МОЛИТВА која гласи:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, СИНЕ БОЖЈИ, ПОМИЛУЈ МЕ ГРЕШНОГА!

или у краћем облику:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ МЕ!


ИСУСОВА МОЛИТВА је најважнија молитва сваког православног хришћанина. Она по црквеним правилима може да замени све друге. Будући освећена самим именом Христа Бога, она у наше срце низводи божанску благодат и уноси неисказани душевни мир када се учестало понавља. Многи православни хришћани толико су се навикли на ову молитву да непрестано имају у свом срцу и на уснама име Исуса Христа, па чак и за време сна, јер када се човек навикне на њу честим изговарањем она постаје механизам који се одвија као нпр. процес дисања. Највећа сила ове молитве лежи у самоме имену ИСУСА ХРИСТА, које изгони из нашег срца сваку сметњу и немир и уноси божански мир.


Поред ИСУСОВЕ МОЛИТВЕ уобичајено је да се хришћани моле и Пресветој Богородици и светитељима и то на следећи начин:

ПРЕСВЕТА БОГОРОДИЦЕ, СПАСИ МЕ ГРЕШНОГА!

СВЕТИ (име светитеља) МОЛИ БОГА ЗА МЕНЕ ГРЕШНОГА!


Помоћу бројанице можемо да се молимо за своје ближње, свој народ и то тако што на првом чворићу бројанице изговоримо следеће речи:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ СЛУГУ (слуге, слушкињу, народ) СВОГА _________ (име или више имена са списка), а на осталим чворићима не понављамо име онога за кога се молимо ако их има више, веће говоримо:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, ПОМИЛУЈ ПОМЕНУТЕ СЛУГЕ СВОЈЕ!

Такође, можемо да се молимо и за упокојене сроднике:

ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, УПОКОЈ ДУШЕ УСНУЛИХ СЛУГУ СВОЈИХ ...(имена), а даље ГОСПОДЕ ИСУСЕ ХРИСТЕ, УПОКОЈ ДУШЕ ПОМЕНУТИХ СЛУГУ СВОЈИХ!


Када смо сами добро је да изаберемо неко тихо место и да речи молитве говоримо шапатом. Православни хришћани најчешће се моле стојећи пред иконама и упаљеним кандилом, али могу да се моле и седећи или лежећи када смо телесно исцрпљени или болесни. Корисно је да се после сваке изговорене молитве прекрстимо. На тај начин се наша пажња лакше веже за речи молитве. Међутим, молитва на бројанице може да се практикује на сваком месту и у свакој ситуацији: у аутобусу, возу, чекаоници, приликом шетње или чак разговора у коме не учествујемо. Многи хришћани пред спавање осене крстом своју постељу и легну у кревет заједно са бројаницом тихо се молећи док не заспе. Ујутро, када се пробуде, одмах се лате бројанице и тако започну дан молитвом.

Веома је корисно одвојити увече пред спавање и ујутро по буђењу одређено време које ћемо посветити молитви на бројанице. Апостол Павле нас учи да се молимо непрестано. Свакако, када смо у друштву не можемо се молити на исти начин као када смо сами. У том случају не треба привлачити пажњу накаквим чудноватим понашањем, већ напросто ћутећи у себи изговарати молитву пратећи је неприметно окретањем, бројанице. Молитва се у себи може сасвим лако вршити покретањем језика при затвореним устима и мисленим праћењем речи молитве. Укратко речено, можемо се молити увек и свугде, а да то нико други не зна осим Бога коме се молимо и нас самих. Свако намерно привлачење пажње других људи око нас страно је духу истинске молитве коју морамо да вршимо у покајању и смирењу, скромно и тихо у тајној одаји срца свога.

Приликом молитве на бројанице Свети Оци апсолутно забрањују било какво маштање и замишљање слика. Наша пажња мора искључиво бити сабрана на речи молитве. То се постиже упорним трудом и вежбањем пажње, али и полаганим произношењем молитве без журбе да што пре постигнемо одређени број. Бог чује и услишава само ону молитву која се сабрано врши. Ипак, пажњу је тешко одмах постићи и зато се саветује да се молитва и у тренуцима расејаности изговара, јер учесталим понављањем наш ум се постепено навикава на молитву и тако стиче пажњу у молитви. Заправо, најбољи начин да се научимо молитви јесте да одлучимо да је понављамо без обзира да ли успевали да се саберемо или не. Као што кап по кап воде може да издуби и најтврђи камен тако и учесталост молитве без обзира колико нам она још била расејана, може да доведе до чисте и сабране молитве. Бројаница се може у тренуцима када је не користимо држати у џепу, или ако је мала око руке. Ипак, није лепо привлачити пажњу својим бројаницама, а поготово играти се њима прстима у доколици. Оне служе искључиво за молитву, а не за игру или за украс. Према бројаницама смо дужни да имамо долично поштовање. Монаси и монахиње који плету бројанице и сами се моле за време свог рада и зато су бројанице плод молитве и њом су освећене.

Зато, браћо и сестре, прионимо на молитву Господу Исусу Христу и његовим светима за себе и за своје ближње, како бисмо за време овога краткога земаљскога живота задобили божанску благодат СВЕТОГА ДУХА, и удостојили се вечне награде на небесима. Господ је увек са нама, на сваком месту, јер Он нас учи да је Царство небеско у нама, у нашим срцима. Дакле, потребно је само да ми увек будемо са Њим кроз МОЛИТВУ и друге свете врлине. Немогуће је стећи ниједну хришћанску врлину без благодати Божје, а њу добијамо првенствено молитвом. Зато је МОЛИТВА - ЦАРИЦА ВРЛИНА које нас узводи ка самоме Богу и сједињује са њим.
Odgovori
#18
АКАТИСТ светом великомученику ФАНУРИЈУ
празнује се 27. августа (09. септембра)


Кондак 1.

Великом заштитнику православне вере, великомученику Фанурију узносимо похвале, јер својим мудрим поукама нам је дао просветљење, зато му захвално певамо:

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Икос 1.

Верни народ познајући мноштво твојих чудеса, којима си зауставио безумно јеретичко мудровање о нашој вери, са умиљењем ти кличе:

Радуј се, велики мучениче Милостивог Христа!

Радуј се, прибежиште оних који трче ка теби!

Радуј се, објавитељу силе Божије!

Радуј се, јер веру исправљаш!

Радуј се, јер тужнима си помоћ!

Радуј се, јер помрачујеш разум неверника!

Радуј се, јер верне просветљујеш!

Радуј се, јер си растерао противнике!

Радуј се, јер си се показао као победитељ!

Радуј се, јер осветљаваш грешнике, оне који су у тами греха!

Радуј се, јер благо примаш грешнике!

Радуј се, учитељу хришћанског закона!

Радуј се, јер непросвећене просветљујеш!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 2.

И ако смо недостојни да хвалимо мноштво твојих чудеса, из чистог срца и смерне душе молимо те прими исповест од нас који са тобом певамо: Алилуја!

Икос 2.

Нико од нас грешних се не може похвалити да је његова молитва вредна пред тобом, јер знаш наше слабости, зато те молимо да за наше немоћи примиш од нас песму:

Радуј се јер си из утробе изабран од Бога!

Радуј се, јер си без философског знања победио философе!

Радуј се, највредније благо наше вере!

Радуј се, наставниче закона и мудрих законодаваца!

Радуј се, похвало родитеља и учитеља!

Радуј се, украсе Цркве Христове!

Радуј се, јер изобличаваш јеретике!

Радуј се, јер си још као дете био мудар!

Радуј се, велики и мудри учитељу!

Радуј се, јер си се борио за веру!

Радуј се, јер си и данас помоћ вернима!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 3.

Под теретом многих искушења и грехова, другу наду сем тебе немамо утехо ожалошћених; зато те молимо да будеш посредник за душе наше, да би са тобом заједно певали Богу: Алилуја!

Икос 3.

Имајући од младости своје дар Духа Светога, показао си се заштитник и чудотворац; зато ти певамо овако:

Радуј се, великомучениче Христов!

Радуј се, похвало верног народа!

Радуј се, утехо болесних!

Радуј се, јер се Богу за све молиш!

Радуј се, јер од опасности избављаш оне који ти прибегавају!

Радуј се, избавитељу од душевних и телесних патњи!

Радуј се, јер помажеш онима који те поштују!

Радуј се, исцелитељу старих рана!

Радуј се, брзи помоћниче оних који те призивају!

Радуј се, бесплотни лекару!

Радуј се, надо безнадежних!

Радуј се, покрове и заштито свих!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 4.

Многомилостиви мучениче, прими недостојну молитву и посредуј код Творца да подари исцељење и здравље слугама Својим, онима који те зову у помоћ и који са тобом Богу певају: Алилуја!

Икос 4.

Пред твојом светом иконом, ми грешници стојимо пред тобом; и исповедајући чудеса твоја, молимо ти се да саслушаш молитве наше и пружиш нам своју десницу да би смо ти певали:

Радуј се, јер саслужујеш са ангелима!

Радуј се, јер си с људима био!

Радуј се, јер велика чудеса чиниш!

Радуј се, похвало земље Египатске!

Радуј се, јер си познат целом свету!

Радуј се, јер свима добро чиниш!

Радуј се, помоћи ожалошћених!

Радуј се, непомични стубе хришћанства!

Радуј се, људи и ангела похвало!

Радуј се, сенко серафима!

Радуј се, слуго хришћански кога величамо!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 5.

Као што у Египту слушаш и исцељујеш немоћи верног народа који очекује твоју помоћ, смилуј се и на нас и избави нас несрећа које су нас задесиле да би са тобом певали Богу: Алилуја!

Икос 5.

Увек показујеш велику милост према људском роду и спасаваш од животних бура, зато ти вапијемо:

Радуј се, управитељу лађа које су се нађу у бури!

Радуј се, прибежиште безнадежних пливача!

Радуј се, јер молитвама растерујеш морске валове!

Радуј се, јер твојим посредовањем одлазе тамни облаци!

Радуј се, помоћи оних који се плаше грмљавине!

Радуј се, јер нам помажеш у невољама својим посредовањем код Спаситеља!

Радуј се, надо и прибежиште наше!

Радуј се, јер у свим опасностима теби прибегавамо!

Радуј се, јер својим молитвама помажеш свима који ти се обраћају!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 6.

Ти који си прославио Бога, Фанурије, послушај у овај час наше молитве и твојим светим молитвама помилуј нас и избави од невоља као што си избавио оне у морској бури који су те призивали, да би као и они могли да певамо: Алилуја!

Икос 6.

Мучниче Христов, који својим даром служио несебично, пожури да нама грешнима будеш посредник према Творцу како би се удостојили да се причестимо добрима која су обећана вернима и да ти певамо:

Радуј се, великомучениче Христов!

Радуј се, верни служитељу дара који си имао!

Радуј се, исцелитељу болести!

Радуј се, миро којим болови нестају!

Радуј се, росо која патње расхлађујеш!

Радуј се, који ојачаваш слабе својим молитвама!

Радуј се, помоћи оних у опасностима!

Радуј се, јер молиш Бога за оне на постељи!

Радуј се, јер помажеш и нама грешнима!

Радуј се, јер болове умирујеш!

Радуј се, јер милујеш оне који трпе велике болове!

Радуј се, потпоро немоћних!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 7.

О, многомилостиви и благи Господе ! Не превиди сузе слугу својих, већ милошћу Својом пошаљи помоћ Своју; избави нас од невоља које су нас задесиле због мноштва грехова наших; и као што си Петрову ташту подигао са постеље, тако подигни и нас и избави од опасности у којој се налазимо, молитвама светог мученика Фанурија, да би са њим заједно Теби певали: Алилуја!

Икос 7.

Све небеске силе хвале твоју веру у Бога и заједно са тобом служе беспочетном Творцу, а ми техвалимо овако:

Радуј се, јер је вера твоја чудесима засијала!

Радуј се, јер твоје молитве су услишене!

Радуј се, мудри заступниче пред Богом!

Радуј се, тамјане принесени Богу!

Радуј се, јер си многе душе избавио својим молитвама!

Радуј се, јер безаконике и моћнике посрамљујеш!

Радуј се, велика помоћи православних хришћана!

Радуј се, снаго хришћанских земаља!

Радуј се, јер рушиш тврђаве паганске!

Радуј се, јер тобом су побеђени безаконици!

Радуј се, темљу и похвало наше вере!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 8.

Сви православни хришћани који се у тебе уздају неће се посрамити, мучениче Фанурије, јер си велики помоћник хришћана. Зато не превиди наше молитве и помози, избављајући нас од свих опасности и дарујући нам оно што нам је потребито, да би заједно са тобом Богу клицали: Алилуја!

Икос 8.

Имајући снагу Божијег дара, претворио си сушу у кишу, твојим светим молитвама си и заустављао обилне кише и од глади избављао народ, због чега ти кличемо:

Радуј се, избавитељу од глади, суше и поплава!

Радуј се, јер си као други пророк Илија претворио сушу у благодатне кише!

Радуј се, јер си својим молитвама заустављао обилне кише!

Радуј се, велика узданице земљорадника!

Радуј се, велика похвало оних који сеју са вером!

Радуј се, богата жетво, вредних жетелаца!

Радуј се, благо сиромашних!

Радуј се, помоћи наша у дане суше!

Радуј се, јер нам помажеш и бдиш над нама!

Радуј се, јер нам помажеш да нађемо оно изгубљено!

Радуј се, вредни молитвениче за благочестиве бракове!

Радуј се, похвало монаха и хришћана у свету!

Радуј се, градино која добар род рађа!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 9.

О чудотворче, свети Фанурије, као што си за живота свога на земљи избављао верни народ од опасности и глади твојим светим молитвама, тако и сада пројави милост своју народу ове земље, дарујући нам земаљске плодове и времена мирна, као и заштиту одојчади и сиромаха, са којима ћемо певати Богу: Алилуја!

Икос 9.

Када су ти се сиромашни обраћали у невољама, ниси их неутешне отпуштао, већ си им помогао дајући им благослов и оно што су потребовали, избављајући их од невоља. Зато ти кличу:

Радуј се, ти који надоместујеш оно што недостаје сиромашнима!

Радуј се, који снадбеваш оне у немаштини!

Радуј се, јер претвараш немаштину у изобиље!

Радуј се, јер укроћујеш звери!

Радуј се, јер растерујеш тугу!

Радуј се, избавитељу оних који су у невољама!

Радуј се, утехо усамљених и тужних!

Радуј се, јер кажњаваш похлепне трговце!

Радуј се, јер молитвама увек твориш чудеса!

Радуј се, весниче дарова Спаситеља Христа!

Радуј се, јер си имање своје раздао сиромасима!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 10.

Даруј нам своју помоћ, као оним сиромасима да би се избавили од навале отровних змија, а још више од страшног змаја и лукавога који се непрестано бори са нама како би нашу душу погубио; ми се твојим молитвама надамо да добијемо корист и у овом и у будућем животу, како би са тобом Богу певали: Алилуја!

Икос 10.

Не остављај нас, свети Фанурије, и све оне који призивају име твоје, јер признајемо наша тешка сагрешења; молимо ти се и са вером просимо помоћ, певајући ти овако:

Радуј се, помиловање оних који чисто исповедају своје грехове!

Радуј се, јер изобличаваш оне који грехове откривају!

Радуј се, јер не трпиш безакоње!

Радуј се, јер онима који су се покајали си многокористан!

Радуј се, велика помоћи оних који живе у смирењу!

Радуј се, јер повраћаш власнику украдене ствари!

Радуј се, откривење многих скривених тајни!

Радуј се, јер својим чудесима многе приводиш Христу!

Радуј се, предивни мучениче, јер нас не остављаш!

Радуј се, посредниче код Бога за наша сагрешења!

Радуј се, јер свима дајеш утеху својим великим чудима!

Радуј се, јер тобом и монаси стичу милост!

Радуј се, јер и сав клир црквени тобом бива помилован!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 11.

Многоцени скривени бисер Божији, светли сада на Родосу као скупоцено благо и обогаћује, весели, просветлује и радује све који му долазе са љубављу и вером, зато са тобом певамо Богу нашем: Алилуја!

Икос 11.

Данас је светли празник пун весеља, јер је обасјан светим мучеником Фануријем, многострадалним и победоносним; јер га је Господ удостојио победоносног венца и седења са ангелима. Зато хвалимо Господа који пројављује Своју Свету вољу у Светим Својим, а светом Фанурију певамо:

Радуј се, јер си стао победоносно пред идоле!

Радуј се, јер си изобличио њихове лажи!

Радуј се, јер су те горели упаљеним угљем!

Радуј се, јер си угасио веровање у идоле!

Радуј се, јер демони су те гледали и плакали!

Радуј се, јер су око тебе били ангели!

Радуј се, јер се ад потресао!

Радуј се, храбри војниче Цркве!

Радуј се, јер си чисти печат вере!

Радуј се, јер нам светли пример дајеш!

Радуј се, непобедиви војниче Христов!

Радуј се, наш свехвални мучениче!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 12.

Нас, који целивамо твоју икону са вером и хвалимо твој свети живот, Фанурије свехвални, својим молитвама удостоји наследства небеског вечног царства и удеоничарима вишње славе, да би са тобом Богу у Тројици слављеном певали: Алилуја!

Икос 12.

Дивна и надумна чудеса твори Господ у светима својим, а међу њима нам показује још једно ново сунце које светли чудесима, дивног Фанурија, похвалу Родоса и целе Цркве. Њему и ми разгорени љубављу и ревношћу из душе певамо:

Радуј се, јер си био бачен у ужарену пећ!

Радуј се, јер си се и тамо радовао!

Радуј се, јер си се молио за оне који су те мучили!

Радуј се, јер не престајеш да се молиш Христу за нас!

Радуј се, скупоцени приносе верних!

Радуј се, јер си унизио оне који су се гордили!

Радуј се, јер си смерне узвисио!

Радуј се, молитвениче наш пред Христом!

Радуј се, угаситељу ужарених похота наших!

Радуј се, снаго побожних!

Радуј се, утешитељу верних!

Радуј се, који се молиш за опроштај грешника!

Радуј се, који и мени грешноме помажеш!

Радуј се, свети Фанурије, велики чудотворче!

Кондак 13.

О, предивни Фанурије, са врелим сузама, прибегавамо твојој заштити и молимо те: избави нас својим благопријатним молитвама Богу од невоља и недаћа; удаљи од нас бол и патњу и удостој нас да у будућем животу будемо наследници Царства Небеског и да са тобом нашем Творцу кличемо: Алилуја!

(Овај Кондак се чита трипут, а онда Икос 1. и Кондак 1.)

МОЛИТВА светом великомученику ФАНУРИЈУ

Подигнувши свој ум ка теби, свети великомучениче Фанурије, ми грешни са смирењем ти се молимо: погледај нас са висине небеске славе твоје, својом светошћу коју си задобио животом и мучењем за Христа, где вечно благујеш, смилуј се на наше страдање, патње, недаћу, горчину и неприлике. Моли се са слободом коју си стекао код свог Небеског Цара и нашег Бога да нам опрости сагрешења наша знана и незнана, која учинисмо као непотребне слуге и да се не гневи јако на нас због мало љубави према Њему и нашим ближњима; већ да увек буде пун милости за нас, и да удаљи од нас сву патњу, бол и невоље, горчину и неприлике, да подари чист разум , да би смо могли да раскинемо са својим греховним животом и твојом помоћју започели са благословеним, плодоносним животом и да гледајући и надајући се у небеса и ми послужимо Њему, нашем Творцу и Господу.

Свети мучениче Фанурије, буди нам наставник и путовођа стазама животним како би смо гледајући твоју веру и љубав према Христу, били удостојени твојих дарова и благослова Божијих да пролазећи кроз овај привремени, земни живот се радујемо заједно са тобом и са онима који су од века Богу угодили, наследимо Царство вечно и станемо са десне стране са свима Светима, окружени небеским ангелима узносимо славу, част и поклоњење Једноме Богу у Светој Тројици: Оцу и Сину и Светоме Духу, у векове векова, амин!
Odgovori
#19
Pogaca “Fanurija”
Ovo je pogaca koja se pravi cesto ,ali obavezno za dan koi je praznik"Fanurije"nosi se u Crkvu da je svestenik osvešta .Sa ovim pogacom treba zamisliti i zelju koju hoćete da vam se ispuni.Pa evo vam recept  napravite je i neka vam se svaka zamisljena zelja ispuni .U Prilepu za ovaj praznik u Crkvama je prepuno pogace -"Fanurije".Pravi se posna i samo od 9 sastojka.

Priprema: Vreme pripreme:30 min
Od sve sastojke zamesi se testo srednje. Ostaje se da odmori da dođe duplo .Razmesi se i pravi se pogača -forma po zelji, ali odozgo obavezno da ima -krst, i da bude ukrašena po želji, sa ružicama listove i sve drugo.Opet se ostavlja da nadođe i onda se peče da zarumeni.

Sastojci : 500gr brasno  voda    1 mala čašičica osveštane vode  2-3 zrna izdrobljeni tamjan  150gr šećer  1 presnikvasac  2-3 kašičice ulja  1 malu kašičicu soli  100gr susama.
Odgovori
#20

ПРИМЕР ИСКРЕНЕ ИСПОВЕСТИ САВРЕМЕНОГ ПРАВОСЛАВНОГ ХРИШЋАНИНА

(На исповести није лако сетити се свега. Ђаво нас тада смућује и заборавом и стидом и мрзовољом и поспаношћу и разним другим начинима. Зато је најбоље своје грехе записивати и спремити се за ову свету тајну. Пред духовником слободно извадити списак и прочитати све што је написано. Ако сте приликом припреме изгубљени, ето примера исповести савременом Хришћанина. Ја се уз благослов свог духовника већ 2 деценије спремам уз помоћ овог примера. Наравно не треба само преписивати са списка већ се сетити конкретних ствари и догађаја, не кривећи никог и не оправдавати себе!)

+++++++

Верујем у Господа Бога, но често у мени Господ није на првом месту због светске сујете, због привезаности за земаљско.

Заборављам о краткоћи живота, о томе, да сам ја овде, на земљи на испитивању и да треба да се припремим и спремим за одговор пред Богом и за вечан живот. Примећујем у себи одсуство страха Божијега, бојазни од греха. Грешим често, непрестано, и то ме не узнемирава. Тешим се тиме, што сви тако живе. Немам суза покајања, немам муке покајне.

Понекад се не молим, а кад се молим, то бива кратко, без пажње, расејано. У разним случајевима живота ретко прибегавам Богу с молитвом за помоћ, за уразумљење.

У цркву не идем сваке недеље, сваког празника, без обзира што би по здрављу могао ићи и других узрока нема који би ми ометали одлазак у цркву. На богослужење често закашњавам и стижем већ на средину богослужења. У цркви присуствујем, а не молим се, лутам у мислима по разним предметима.

Ретко се кад молим за умрле сроднике, познанике. За живе такође ретко се молим и ретко дајем имена у цркву за помињање.

Тврд сам на прилоге за цркву и за сиротињу.дуго нисам примећивао у себи, а сада почињем да се присећам, премда и с немарношћу, да почињем придавати већи значај новцу, и то неприметно продире у моје срце и ја постајем тврдица чак и за добре циљеве.

Мало придајем важности постовима и често их нарушавам, поготову среду и петак.

Врло често осуђујем друге, чак их понекад клеветам, на себе се пак не жалим и себе увек оправдавам.

Нетрпељив сам, тврдоглав. Често се гневим, раздражујем се и у кући, и на страни. Исмевам друге, па чак и старије.

Лако се вређам и памтим увреде, носим их у срцу своме, а сам хоћу да мени опраштају, да се не срде на мене.

Понекад говорим неистине или полуистину, лажем.

Завист понекад продире у моје срце и појављује се злурадост.

Бивало је случајева када сам директно или индиректно присвајао туђе (=крао), овим или оним путем.

Понекад сам се опијао. Пушим. Користим и дрогу.

Нисам често посећивао болне, нисам помагао потребитима.

Нечисте мисли и жеље продирале су у моје срце, прљале ме. (Осим мисли блудних, била су и дела: онанија, блуд, прељуба, содомија). При првом искушењу готов сам био да поклизнем, сагрешим, и само Господ није допустио да то учиним.

Жаљење, роптање на Бога, на људе појављивале су се по некад у тешким случајевима, и сви су изгледали криви, само не ја. (Често псујем, па чак и највеће светиње. Говорим срамотне речи).

Падао сам у униније, чамотињу, тугомору и приближавао се очајању. Само ме је Господ спасио од тако опасног стања душе.

Сумње су се прикрадале у душу и нисам се борио са њима, нисам вапио ка Господу, да би их Господ развејао, уразумио ме; подавао им се и оправдавао њима моја нарушавања захтева Мајке–Цркве.

Примећивао сам у себи жељу да се похвалим, да покажем себе с боље стране; ко се критички и неблагонаклоно односио према мени, сматрао сам га својим непријатељем и истом мером сам му враћао; ко ме је хвалио, ласкао ми, тога сам сматрао пријатељем и хвалио га.

У разним видовима појављује се у мени гордост, а смирења је тако мало.

Упорност сматрам за чврстоћу карактера, заборављајући, да је упорност последица скривене гордости.

Лако нарушавам заповести Божије, идем на компромисе са злом и тако је у мени мало борбе са самим собом, брижљиво избегавам ту борбу и идем по линији мањег отпора, премда ту појаву код других радо критикујем.

На задобијању врлина, означених у Блаженствима, не трудим се. Уопште мало радим на умножавању талента дарованог ми од Бога.

Удобност живота, угађање мојим греховним навикама привлачи ме, а то, да се царство Божије постиже трудом, борбом, плаши ме лењивог и спорог.

Неуздржан у јелу и пићу, наслађивао сам се укусном храном, по лакомости до преједања и презасићености.

Много времена сам проводио у пустим и празним разговорима, шалама, смеху, осуђивању, сплеткама.

Биоскоп, позориште, телевизија… много ми узимају времена и учвршћују ме у греху.

Ценећи своје спокојство, мало, врло мало сам се бринуо за душу своје деце; нисам се борио са њиховим каприцима; нисам им уливао сазнања греха; неопходности страха Божијег.

Са задовољством сам читао новине, пусте романе, књиге које изазивају сумњу; избегавао сам да читам религиозно моралну литературу.

Откривам у себи неко нерасположење према духовним лицима, према њиховим поукама, призивима да се мисли о спасењу душе, да се иде уским путем. Често, и због њихове немарности према пастви.

Широки пут ми је сладак и пријатан, премда знам жалосни крај његов.

Без праве љубави према Богу, према људима, живим као грешни егоиста и погинућу ако ме Господ, Спаситељ мој не спасе.

Сав сам земаљски, сав грехован премда душа моја и тежи Богу и тугује због мог ропства греху и ђаволу.

Све земаљско мени је драго, блиско и пријатно, а други свет, духовни, вечни живот, припремање за њега, блаженство праведних мучење грешних, мало утичу на моју душу, далеко су од мог срца и сазнања. У том односу у мени се примећује неко безосећање оно што се на црквеном језику назива окамењеним неосећањем.

Кајем се за све, свима праштам, било на кога да сам љут или у завади, и молим мога Спаситеља да ми опрости да ме подигне из блата где лежим да очисти од нечистоте греховне и спасе ме.

Искрено молим мог духовног оца да се помоли за мене, да би ме Господ укрепио у борби са мојом гресима, мојим страстима, пошто увек падам али увек се не дижем.

Молим да се помолите за мене и разрешите ме од мојих грехова. Много сам и заборавио, погружен у таштину живота.

И тако, предајући у руке православном читаоцу ове душекорисне поуке, намењене сваком хришћанину, сваком грешнику, једнамисао иједна жеља испуњава моје срце: да их сваки читалац прими к срцу са оним жаром са којима су написане и да у њима донесу онај плод који су донеле многим грешницима искрено, дубоко и потпуно покајање, и са тим и кроз то – вечно спасење у Царству Оца и Сина и Светога духа.
Odgovori
« Starije Teme | Novije Teme »


Skoči na Forum:


Korisnika pregleda ovu temu: 4 Gost(a)