Ko su Srbi i sta sve NE ZNAMO o Srbima???

[fibula]

Još jedan u nizu dokaza: http://srbin.info/2013/10/neverovatno-ot...00-godina/

[marsovac]

Bravo majstore....

[fibula]

Pa zatim još 1 u nizu dokaza da je naša istorija o kojoj smo učili u školi jedna velika, jadna, bedna LAŽ!!!
Hvala Marsovac
http://facebookreporter.org/%D1%80%D0%B0...%82%D0%BE/

[bili]

Kako su Srbi primali hrišćanstvo :

Најобухватнију синтезу дотад прикупљене научне грађе и парцијалних истраживања извршио је на пољу проучавања старе српске религије Веселин Чајкановић. Он је убедљиво доказао да је српска религија старија од античке, те да јој је српски народ привржен до данашњих дана, што се посебно сагледава у природи слављења Божића и крсне славе, обичајима кумства и гостопримства, као и у свадбеним и погребним обредима. У њиховом корену је праисконски култ предака, а примањем хришћанства промењена је само њена спољашња, манифестациона форма, тако што су хришћански свеци номинално преузели улогу ранијих божанстава. Чајкановић то показује на примеру Светог Саве коме народна традиција приписује склоност гневном расположењу и спремност да оштро кажњава, што је божанска карактеристика из старе вере. Свети Сава преузима улогу чудотворца, издашног дароваоца, оштрог судије, неретко сувише ригорозног.



" Са старом српском вером био је везан стари српски економски и политички ред. Србин у старој својој постојбини није научио да буде на земљи спахијски роб и да даје кулук, и да му одсецају уши и нос. Он је имао своје задруге, своје поротне судове, а имао је гласа, када се што закључивало или се бирали главари. По новоме, бајаги хришћанском реду, владар је постајао не по вољи народа, него "по милости божијој", а по милости божијој постајала су и сва ситнија господа, јер је свака власт од Бога. Какво верско питање? Оно је било само на површини. На дну тога питања ухватио се у коштац стари и нови економски ред. На једној страни борило се старо српско задругарство, а на другој страни економско ропство - феудализам. На једној страни борио се стари српски демократизам, а на другој страни: самовласт светских и црквених великана.
Ово је језгро спора. Само је то језгро било увијено с једне стране у стару српску многобожачку веру, а с друге стране у изопачено хришћанство.И кад је стара српска вера, стари српски ред почео да поклеца, тада се јавља богомилство. Јавља се као протест противу феудализма, као протест противу новог реда.

Такозвана борба између старе српске вере и хришћанства била је ужасна и трајала је вековима. Маса српскога народа није хтела да пристане на ропство, него се очајно борила против тога, и зато није могла тако дуго да постане српска држава. Хрвати су много брже створили државу, јер су лакше пристали на нови ред. Кад је српска самостална држава постала, Хрватска је већ била и - прошла. Види се дакле: шта су били узроци ономе трењу. То није, што је Србин проклет, па није могао да се сложи, него што није хтео у својој кући да буде роб."

Јаша Томић

[bili]

Веселин Чајкановић

НЕКОЛИКЕ ПРИМЕДБЕ УЗ СРПСКИ БАДЊИ ДАН И БОЖИЋ

Кад је реч о празницима српског народа, два се празника морају споменути на првом месту: слава, и Бадњи дан или Божић. То су најпознатији и најпопуларнији празници у нашем народном календару. Оба празника наслеђена су из старинске религије, и тек у току времена добили су санкцију цркве и до извесног степена христијанизирали се. И један и други имају подједнако висок углед. Разлика је само у томе што је слава, оваква каква је, празник (бар данас) специфично српски, док се за Божић то не може рећи; у накнаду за то, за Божић је везано несравњено више обичаја, и он је (противно слави, која је, у основи, пуна озбиљности и тешких религијских обавеза), у истини празник весеља и неограничене религијске слободе. »Нема дана без очнога вида, Нити праве славе без Божића«, биле су прве речи слепог игумана Стефана, када је, о Бадњем вечеру, узео гусле у руке (Горски вијенац, 2452 ид).

Слава је, у ствари, помен предака и ништа више. Цео обред о слави врло је прост и своди се на »устајање у славу«, на спомињање умрлих предака, и жртву (у хлебу или кољиву1), и вину) која се тим прецима приноси. Напротив, Божић је празник јако компликован. Он је морао такав изгледати још у претхришћанском времену, јер су, тада још, као што ћемо видети, везиване за њега неколике религијске идеје. Свему томе додала је хришћанска црква своја објашњења и символе. Данашњи наш Божић састоји се, према томе, из елемената хришћанских, који су малобројни и секундарни, и из старинских, паганских елемената, који су многобројни и битни. Од интереса је сада знати који су то старински елементи, и какав је карактер имао старински српски празник који је доцније замењен, и потиснут, хришћанским Божићем.

Што се тиче црквеног, званичног Божића, он није старији од IV века2). Најстарија црква знала је само за Богојављење (празник Исусовог крштења и освећење воде - односно, у западној цркви - успомена на три мага или три краља. Узгред, прослављано је тада и Христово рођење). Тек доцније покушала је црква да утврди датум Христовог рођења (о коме нам новозаветни списи не говоре ништа), и да од њега начини празник. Изабран је двадесет пети децембар, свакако зато што је тај дан, у римском календару, био обележен као дан »непобедног сунца«, и што је тај период времена важио, код свих народа, као рођење сунца и буђење, почетак новог живота у природи. Двадесет пети децембар био је и дан рођења Митре, чија је религија веома наличила на хришћанску (иста идеја о спасењу, крштење, причешће, сличне легенде о рођењу, итд.) и правило врло озбиљну конкуренцију младом хришћанству; због тога је црква, када је, у IV веку, добила очевидну надмоћност, да би коначно уништила све трагове Митриног култа, изабрала највећи Митрин дан за највећи свој празник. То што ће ce двадесет петом децембру дати друго, хришћанско објашњење, био је, доиста, једини начин да се празник »непобедног сунца«, који је још увек, чак и међу хришћанима, имао велику публику, сасвим преда забораву. Али се црквени Божић није ограничио само на ову једину идеју.

У току времена, код свих народа који су, непосредно или посредно, били под утицајем римске културе, везани су за хришћански Божић извесни обичаји из римске Нове године. Поред осталога, по римској Новој годнни, коју су Римљани називали Calendae, многи народи (југоисточна Француска, француска Швајцарска, Руси, Срби, Бугари, Мађари, Румуни, Грци, Арбанаси, упор. М. Р. Nilsson, Studien zur Vorgeschichte des Weihnachtsfestes, Archiv für Religionswissenschaft, 19, 1918, стр. 103) назвали су свој Божић или извесне божићне обичаје, упор. наше речи коледо, колендо, колендати итд.3)

Кад је српски народ примио хришћанство, и са њиме и све празнике за које је православна црква знала, отпочео је празновати и Божић. Тај црквени Божић дошао је да замени неколико старинских празника, које је и наш народ празновао у време зимских солстиција. Управо, то није била замена, већ компромис: старински празници продужили су да живе и даље, само им је црква дала ново име, ново објашњење и неколике доста безначајне детаље из хришћанског култа. Који су били ти старински празници, ми не знамо; али из божићних обичаја, које наш народ још увек са пуно пијетета чува, у стању смо да о њима, о њиховој садржини и циљу, извучемо доста закључака. Неки од тих обичаја (нпр. бадњак4), разна врачања и прорицања5), обичај прошења6), итд) познати су и другим нама сродним народима; други опет (нпр. печеница, полаженик - упркос А. Brückner, у Schiele, Religion in Geschichte und Gegenwart, Tübingen, 1913, V, 722 -слама итд.) постоје, изгледа, само код Срба: да ли случајно (зато што су код осталих народа заборављени), или зато што су српски специјалитет, не можемо увек са сигурношћу рећи.

[Gora Romanija]

Sve je ovo OK i stoji,ali fali mnogo godina,cak oko 4000 godina,jos niko nije spomenuo.Kao Hriscanin vjerujem po Bibliji i Bozijim rjecima,da je svjet star oko 6000 do 7000 godina. Vi ste ovde dosli do -2500,a sta je iza :-))) Dali sebi dajete za pravo da prosetate malo dublje? Mozda do samih sinova Adamovih,da vidimo rodoslovlje posle Kaina i Avelja,mozda najinteresantije Sima,Hama i jafeta,posebno Sima i sirenja njegovog naroda,pravca kretanja,obicaja,imena,kulture....Mislim da ce neka istrazivanja,ne samo dokazati da su Srbi najstariji an svjetu ili jedni od tri najstarija naroda na svjetu,praoci arijevaca. Ta istrazivanja ce dobro da uzdrmaju danasnju istoriju. Jeli rano da pricamo o tome :-))
Ovu istoriju koju som ucili posle Kosovskog boja,mozemo samo da zaboravimo,osim nekih dogadjaja i desavanja,za koje postoje odredjena saznanja i dokazi.