04-04-2014, 11:56 PM
PESMA O CRNOJ ČUMI
Godine 1706. kosila je kuga u Makedoniji (kada je samo u Skoplju umrlo oko dve hiljade stanovnika) pa i u crnotravskom kraju. Stanovnici Crne Trave su do skoro verovali da tu bolest nosi žena strašnog izgleda, sa dugom kosom do zemlje, koja nosi užareni vršnik u rukama i gde se ona pojavi tu stanovnike kosi. Osamdesetogodišnja starica Savka Radosavljević iz crnotravskog naselja Teskova i sada priča: ,,Prođe kroz naše selo žena u neobičnim haljinama. Žena nosi štap i viče: ,,Sveta Petko, sveti Petre!”, a štapom udara levom i desnom stranom puta. Svi u selu rekoše da je to Čuma. I zaista je bila Čuma. U kući u kojoj je Čuma spavala svi su ubrzo pomrli.” O ženi kao donosiocu velikih boginja, kuge, kolere i drugih opakih bolesti priče se ispredaju. Starije žene čumom plaše decu. Osobito se to čini da uveče stišaju kavgu, žagor dece u mnogočlanim porodicama, kakvih je porodičnih zadruga bilo u crnotravskom kraju.
Zaprosiše Dilin Dojku
Od daleko na daleko
Ona neće na daleko,
Dojki braća govoraše:
,,Ajde, ajde Dilin Dojko
Mije smo ti mnogo braća,
Često će ti doodimo,
Konji će si najašemo,
Puške će si navrljamo,
Sablje će si nadmetamo.”
Odvedoše Dilin Dojku,
Ostaviše crnu čumu,
Te ubija Dojki braću.
Nadala se Dojki majka,
Devet godina ju čekala.
Kada prođe devet godin´
Otud ide Dilin Dojka
I si vika staru majku:
,,Otvori mi stara majko!“
- Nazad, nazad, crna čumo!
Pobi mene devet sina I desetog star
-Bogdana Zar i mene da ubiješ?
Govori joj Dilin Dojka:
,,Ja nijesam crna čuma,
Nego sam ti Dilin Dojka!“
Ter se dušom rastaviše
Ubi i nji crna čuma.
Godine 1706. kosila je kuga u Makedoniji (kada je samo u Skoplju umrlo oko dve hiljade stanovnika) pa i u crnotravskom kraju. Stanovnici Crne Trave su do skoro verovali da tu bolest nosi žena strašnog izgleda, sa dugom kosom do zemlje, koja nosi užareni vršnik u rukama i gde se ona pojavi tu stanovnike kosi. Osamdesetogodišnja starica Savka Radosavljević iz crnotravskog naselja Teskova i sada priča: ,,Prođe kroz naše selo žena u neobičnim haljinama. Žena nosi štap i viče: ,,Sveta Petko, sveti Petre!”, a štapom udara levom i desnom stranom puta. Svi u selu rekoše da je to Čuma. I zaista je bila Čuma. U kući u kojoj je Čuma spavala svi su ubrzo pomrli.” O ženi kao donosiocu velikih boginja, kuge, kolere i drugih opakih bolesti priče se ispredaju. Starije žene čumom plaše decu. Osobito se to čini da uveče stišaju kavgu, žagor dece u mnogočlanim porodicama, kakvih je porodičnih zadruga bilo u crnotravskom kraju.
Zaprosiše Dilin Dojku
Od daleko na daleko
Ona neće na daleko,
Dojki braća govoraše:
,,Ajde, ajde Dilin Dojko
Mije smo ti mnogo braća,
Često će ti doodimo,
Konji će si najašemo,
Puške će si navrljamo,
Sablje će si nadmetamo.”
Odvedoše Dilin Dojku,
Ostaviše crnu čumu,
Te ubija Dojki braću.
Nadala se Dojki majka,
Devet godina ju čekala.
Kada prođe devet godin´
Otud ide Dilin Dojka
I si vika staru majku:
,,Otvori mi stara majko!“
- Nazad, nazad, crna čumo!
Pobi mene devet sina I desetog star
-Bogdana Zar i mene da ubiješ?
Govori joj Dilin Dojka:
,,Ja nijesam crna čuma,
Nego sam ti Dilin Dojka!“
Ter se dušom rastaviše
Ubi i nji crna čuma.