+- Forum skriveno blago - zakopano blago (https://www.skrivenoblago.com/forum)
+-- Forum: Zakopano blago u Sbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bugaskoj (https://www.skrivenoblago.com/forum/forum-4.html)
+--- Forum: Zakopano blago u Srbiji (https://www.skrivenoblago.com/forum/forum-23.html)
+---- Forum: Zanimljivi lokaliteti (https://www.skrivenoblago.com/forum/forum-25.html)
+---- Tema: CRNA TRAVA (/thread-3471.html)
CRNA TRAVA - grotagold - 04-04-2014
O POSTANKU CRNE TRAVE
Živopisna sela, njih dvadeset i pet, razbacana po brdima i njihovim prostranim stranama ili aluvijalnim ravnima, a najvećim delom na planinskim kosama Čemernika i njegovih ogranaka (Orlovca, Tumbe, Ostrozuba i Dobropoljske čuke) poznata su pod zajedničkim imenom Crna Trava. To je kraj koji se prvi put pominje u biografiji despota Stefana Lazarevića od Konstantina Filozofa 1431. godine. Konstantin Filozof piše kako je svirepi sultan Musa, inače sin poznatog Bajazita sa krvoprolića na Kosovu 1389. g., služeći se taktikom iznenađenja, na sam Bajram, po januarskoj ciči, u svom vojničkom pohodu od Sofije do Vranja i Novog Brda u strahovito napornom maršu prešao preko “planine glagoljemaja Čemernik” (Glasnik SUD, strana 305, knjiga 42), pustošeći sve što mu se našlo na tom putu. Ako ovom verodostojnom zapisu dodamo predanje o tome da se u crnotravskom kraju bila utaborila srpska vojska, koja je bila zakasnila za boj na Kosovu, onda legenda koja se u ovom kraju, zajedno sa pesmama “Musić Stefan” i “Car Lazar i carica Milica” čuje, glasi: Kotlinasti i močvarni centralni crnotravski predeo u aluvijalnoj ravni reke Vlasine, gde je danas opštinsko središte za crnotravski kraj, bio je u dalekoj prošlisti obrastao bujnom i sočnom zelenom travom i svakojakim šibljem pa se zvao Zeleni lug. Opkoljen gustom šumom, obrastao čestarom, uz avetinjski odjek brzih reka Vlasine i Čemernice, bio je nepristupačan. Retko ko je niz strmo i teško prohodno kristalosto razvođe, koje kao obod okružuje ovo kotlinasto proširenje doline Vlasine, bio u stanju da siđe na dno ove kotline. Jednom je u ovu tajanstvenu dubodolinu, što se kao orlovsko gnezdo sa kristalnim obodima između Čemernika i Orlovca obrazovala, prodrla grupa najodvažnijih čobana. Pričali su, po povratku, kako su u blistavoj i hladnoj vodi na ušću Čemernice posmatrali kupanje vila, te su kotlinu nazvali Vilin lug, a ubrzo zatim, iz znatiželje i pogodnih uslova za uzgoj stoke, počeli naseljavati. Ali kada je 1389. godine, na poziv kneza Lazara, vojvoda Dejan, skupio vojsku od Znepolja i Zelenog grada do Vilinog Luga, i pošao u boj na Kosovo i u putu zastao u Vilinom Lugu da se odmori i sačeka pristizanje ostale vojske. Od dugog putovanja umorni vojnici odmah su zaspali, omamljeni jakim i prijatnim mirisom svakojake trave, koje u izobilju ovde ima. Ni sami nisu znali koliko su dugo, uz prijatan miris trave, zelenila šume, čistog vazduha i blizine žuborećih voda, spavali. Kada se Dejanova vojska probudila i ptodužila put prema Kosovu, na Xevrljanki (visu na Čemerniku) susretoše ojađene srpske vojnike koji su se žalosna i unezverena pogleda vraćali iz boja. Od njih doznadoše da je srpska vojska potučena, knez Lazar poginuo, a srpsko carstvo izgubljeno … Tada je, navodno, zaplako vojvoda Dejan, prokliljući mirišljavu travu št o ih je tako tvrdo uspavala da su prespavali boj na Kosovu: ,,Eh, crna i čemerna travo, večito crna i čemerna bila, ti nas opi i uspava te za boj zadocnismo i izgubismo carstvo! Kud na nama da ostane kletva čestitoga cara Lazara?!”. Vraćajući se svojim kućama, prelazeći pored Vilinog Luga gde su se uspavali, ljuti zbog propasti srpskog carstva i kneževe kletve, srpski vojnici ponavljali su reči svog vojvode: ,,Eh, crna i čemerna travo, večito crna i čemerna bila, ti nas opi i uspava te zadocnismo i izgubismo carstvo!”… Od tada se Vilin lug zove Crna Trava, a planina koja se izna nje uzdiže – Čemernik. Po drugoj legendi ime ,, Crna Trava” postalo je od turskog naziva ,,Kara-kas” što znači, ,,crne- obrve” ili od turskog naziva ,,Balk-kara Derven” što bi značilo planina pod šumom crnogoricom ili ribna klisura(tj. Crna Trava je Turcima u Carigradu plaćala na ime danka – harača, četrdeset oka pastrmki godišnje. Po trećem tvrđenju ime ,, Crna Trava” potiče otuda što su stoka i ljudi strahovito stradali od kolere (“Čume”) pa je zemlja orana crnim volovima, koje po verovanju “čuma” ne sme napadati. Prema tome, zašto je kada i ko je nazvao ovo mesto ovim nazivom ostalo je nepoznato, ali se sigurno tvrdi da ovaj naziv datira od pre mnogo godina. Imajući u vidu ove tri legende, kao i činjenicu da se pod ovim ili izmenjenim imenom ovo naselje pominje vrlo rano u turskim izvorima, a sudeći po nastanku imena Čemernik (otrovna biljka čemerika kojom obiluje ova planina) i po gustim šumama crnogorice, kao i čestim maglama, koje su davale surov i mračan izgled već onako mračnom predelu crnotravske kotline (sunce se pojavljuje kasnije, a zalazi ranije, močvara puna treseta i raznog barskog bilja) mišljenja smo da bi se mogla prihvatiti predpostavka da je ime Crna Trava srpski prevod sa turskog ,,Kara – kas” – crne obrve (crnomanjasti ljudi). Svakako su pri određivanju ovog imena uticali i drugi sporedni momenti, a moguće je da su ove legende kasnijeg porekla vezane za jedno tako već nastalo ime (Uporedi: Triglav – tri glave, Durmitor – planina namrštenog izgleda, Crno jezero – jezero u senci, Crvena Jabuka, Crveni breg, Plavsko jezero i sl). Jednom već stvoren naziv za jedno određeno područje, vrlo lako se mogao proširiti i na čitav kraj. Tako se i pojam Crne Trave najpre odnosi na skupno naselje u aluvijalnoj ravni reke Vlasine, na mestu gde je danas središte opštine, a potom kada se ovaj tip naselja zbijenog tipa razvio u današnji razbijeni tip, onda se pojam Crne Trave proširio ne samo na ta naselja, već i na susedna sela, što treba da služi na čast užoj Crnoj Travi, kao središtu opštine. Po drugoj legendi ime ,, Crna Trava” postalo je od turskog naziva ,,Kara-kas” što znači, ,,crne- obrve” ili od turskog naziva ,,Balk-kara Derven” što bi značilo planina pod šumom crnogoricom ili ribna klisura(tj. Crna Trava je Turcima u Carigradu plaćala na ime danka – harača, četrdeset oka pastrmki godišnje. Po trećem tvrđenju ime ,, Crna Trava” potiče otuda što su stoka i ljudi strahovito stradali od kolere (“Čume”) pa je zemlja orana crnim volovima, koje po verovanju “čuma” ne sme napadati. Prema tome, zašto je kada i ko je nazvao ovo mesto ovim nazivom ostalo je nepoznato, ali se sigurno tvrdi da ovaj naziv datira od pre mnogo godina. Imajući u vidu ove tri legende, kao i činjenicu da se pod ovim ili izmenjenim imenom ovo naselje pominje vrlo rano u turskim izvorima, a sudeći po nastanku imena Čemernik (otrovna biljka čemerika kojom obiluje ova planina) i po gustim šumama crnogorice, kao i čestim maglama, koje su davale surov i mračan izgled već onako mračnom predelu crnotravske kotline (sunce se pojavljuje kasnije, a zalazi ranije, močvara puna treseta i raznog barskog bilja) mišljenja smo da bi se mogla prihvatiti predpostavka da je ime Crna Trava srpski prevod sa turskog ,,Kara – kas” – crne obrve (crnomanjasti ljudi). Svakako su pri određivanju ovog imena uticali i drugi sporedni momenti, a moguće je da su ove legende kasnijeg porekla vezane za jedno tako već nastalo ime (Uporedi: Triglav – tri glave, Durmitor – planina namrštenog izgleda, Crno jezero – jezero u senci, Crvena Jabuka, Crveni breg, Plavsko jezero i sl). Jednom već stvoren naziv za jedno određeno područje, vrlo lako se mogao proširiti i na čitav kraj. Tako se i pojam Crne Trave najpre odnosi na skupno naselje u aluvijalnoj ravni reke Vlasine, na mestu gde je danas središte opštine, a potom kada se ovaj tip naselja zbijenog tipa razvio u današnji razbijeni tip, onda se pojam Crne Trave proširio ne samo na ta naselja, već i na susedna sela, što treba da služi na čast užoj Crnoj Travi, kao središtu opštine.
Odg: CRNA TRAVA - grotagold - 04-04-2014
DŽIDOVCI - UTEMELJIVAČI CRNE TRAVE
Po tradiciji najstariji obitavci crnotravskog kraja bili su Džidovci - ljudi divovskog rasta. Veoma krupni Džidovci su mogli dnevno preći i više stotina kolometra. U vreme njihova života na ovom području nije se umiralo od prirodne smrti. Stoga su Džidovci živeli po 200 i više godina. Veoma komunikativni, oni su se brzo kretali, te su mogli sa stokom osvanuti ovde, a goveda, na primer, pasti u Sofiji ili Beogradu, i uveče se opet vratili u Crnu Travu. Besmrtnost Džidovaca imala je i svoju Ahilovu petu. Naime, u konstituciji Džidovaca nedostajali su zglobovi pa ih je krutost u kolenima života stajala ako bi se makar gde sapleli. Svaki pad je usmrćivao Džidovce. Sem te smrti za drugu smrt Džidovci nisu znali. Grobovi nastradalih Džidovaca imaju dužinu oko 2,5 metara. Tih grobova ima na sve strane. U Crnoj travi se pominju grobovi Džidovaca na Popovoj čuki. Ove grobove čuvaju u selu Crvenom Bregu. Smatra se da je i bogastvo tih ljudi džinovskog rasta odgovaralo njihovoj snazi i veličini. Ovako natprirodni ljudi imali su i natprirodnu moć, a u grobovima ovih Džidovaca drži se, da se nalazi bogastvo ravno bogastvu faraona. Stoga nije redak slučaj da se na grobove gleda kao riznica bogatstva. Po narodnom predanju Džidovce su smenili Latini. Kao mesta kuda su Latini živeli pominju se gradišta i selišta, a groblja se zovu Kombas (Rimljansko povrljeno groblje) ili Latinsko groblje. Postoje predanja o strahovitoj pogibiji Latina i današnjem stanovništvu kao potomstvu Latina i došljaka iz Moskve (Rusije).
Odg: CRNA TRAVA - grotagold - 04-04-2014
PESMA O CRNOJ ČUMI
Godine 1706. kosila je kuga u Makedoniji (kada je samo u Skoplju umrlo oko dve hiljade stanovnika) pa i u crnotravskom kraju. Stanovnici Crne Trave su do skoro verovali da tu bolest nosi žena strašnog izgleda, sa dugom kosom do zemlje, koja nosi užareni vršnik u rukama i gde se ona pojavi tu stanovnike kosi. Osamdesetogodišnja starica Savka Radosavljević iz crnotravskog naselja Teskova i sada priča: ,,Prođe kroz naše selo žena u neobičnim haljinama. Žena nosi štap i viče: ,,Sveta Petko, sveti Petre!”, a štapom udara levom i desnom stranom puta. Svi u selu rekoše da je to Čuma. I zaista je bila Čuma. U kući u kojoj je Čuma spavala svi su ubrzo pomrli.” O ženi kao donosiocu velikih boginja, kuge, kolere i drugih opakih bolesti priče se ispredaju. Starije žene čumom plaše decu. Osobito se to čini da uveče stišaju kavgu, žagor dece u mnogočlanim porodicama, kakvih je porodičnih zadruga bilo u crnotravskom kraju.
Zaprosiše Dilin Dojku
Od daleko na daleko
Ona neće na daleko,
Dojki braća govoraše:
,,Ajde, ajde Dilin Dojko
Mije smo ti mnogo braća,
Često će ti doodimo,
Konji će si najašemo,
Puške će si navrljamo,
Sablje će si nadmetamo.”
Odvedoše Dilin Dojku,
Ostaviše crnu čumu,
Te ubija Dojki braću.
Nadala se Dojki majka,
Devet godina ju čekala.
Kada prođe devet godin´
Otud ide Dilin Dojka
I si vika staru majku:
,,Otvori mi stara majko!“
- Nazad, nazad, crna čumo!
Pobi mene devet sina I desetog star
-Bogdana Zar i mene da ubiješ?
Govori joj Dilin Dojka:
,,Ja nijesam crna čuma,
Nego sam ti Dilin Dojka!“
Ter se dušom rastaviše
Ubi i nji crna čuma.
Odg: CRNA TRAVA - grotagold - 04-04-2014
ČUMINO BRDO
Mali brežuljak na visoravni Dobropoljska čuka, između crnotravskih sela Dobrog Polja i Vusa, zove se od davnina Čumino brdo. Na tom brdu i dan danas na udaljenosti jednog do dva metra stoje grobovi. Na svakom grobu postoji kamen bez obeležja. Ovo groblje na neobičnom mestu privlači pažnju meštana sela Dobrog Polja i Vusa. Zbog toga su iskopavali kosture. Jedno takvo iskopavanje vršili su ugledni meštani Siniša Radojčić (rođen 1916. godine) i braća Ranđelović u prisustvu šefa Mesne kancelarije u Dobrom Polju Aleksandra Veličkovića (rođenog 1919. godiine). Privlači pažnju meštana starost i istorijat groblja. Usled ovog pijeteta prema prošlosti svoga sela meštani su voljni da groblje obeleže i zaštite, čuvajući ga kao neobičan spomenik prošlosti sela. O poreklu groblja ispredane su dve priče. Po jednom predanju, tu su nastradale Lazarice, najlepše pevačice i devojke iz ova dva sela. Po pričanju, njih su pobili Turci zato što su naišli na skup od devet devojaka u vreme kada su skupovi bili zabranjeni. Ovaj neobičan zločin na neobičnom mestu Turci su religijom opijenom stanovništvu, protumačili, da ih je „čuma“ (kuga) strelom ustrelila. Lakoverni narod koji je „čumu“ zamišljao kao ženu vilinske krvi i snage, primio je to kao istinito, dok su trezveniji ljudi saznali pravi razlog o ovom krvavom zločinu, izvršenom pre dva veka. Po tumačenju religioznog stanovništva „čuma“ caruje na ovom brdu. Ona je, upravo gospodar ovog brda pa je otuda potekao naziv Čumino brdo. Po drugom shvatanju 1706. godine ovde je harala kuga, koju je narod zamišljao kao ženu sa dugom kosom, nevidljivim vršnikom, naoružanu strelama i neobične snage i izgleda, pa je destkovala i ovaj kraj. Devet devojaka – pevačica (Lazarica) kuga je pokosila na ovom brdu te se po njoj zove Čumino brdo. Vest da je u prvom, i drugom slučaju, ,,čuma“ pokosila lepotice iz Dobrog Polja i Vusa uticala je na to da se oformi toponim Čumino brdo. Ovaj naziv se iz tuge za stradalim lepoticama ovih dveju crnotravskih sela održao i do dan danas.
Odg: CRNA TRAVA - grotagold - 05-04-2014
MUSIN PUT
U narodnom predanju u Crnoj Travi očuvala se viševekovna priča o tome kako je Bajazitov sin, svirepi sultan Musa, sa svojim ognjevitim janičarima, početkom 1412. godine idući od Sofije ka Vranju i Novom Brdu, prošao kroz Crnu Travu, pustošeći sve što mu se na putu našlo. Otuda i lokalitet Musin put i sve priče vezane za njega. Legenda kaže da su samovoljni janičari svirepog sultana Muse, služeći se taktikom iznenađenja i na sam Bajram, muslimanski praznik, kada se niko nije nadao, početkom 1412. godine, po januarskoj hladnoći, šibani hladnim planinskim vetrovima, na putu za Novo Brdo, utvrđeni grad despota Stefana Lazarevića, Crnu Travu opustošili, manastir Oprženac (Sv. Niklu) uništili, a crnotravsko stanovništvo lancima vezivali i kao roblje gonili. Od tada je pustonosan Musin put ostao u sećanju stanovništva ovog kraja, te se viševekovno predanje o nazivu ,,Musin put" očuvalo i do dana današnjeg. „Musin put“ vezan je, zapravo, za pohod Bajazitovog sina, sultana Muse, koji je za vreme bratoubilačke borbe četiri Bajazitova sina, januara 1412. godine krenuo vojskom iz Sofije na zapad u pravcu Vranja i u napornom maršu prešao „glagoljemij Čemernik“ kako bi nam sam Bajram napao najvažniji grad srpskog despota Stefana Lazarevića u kome se despot bio dobro utvrdio. Zna se da je Musa sa svojom vojskom u svom iznenadnom maršu prešao preko viskoke planine Čemernik, prešao Južnu Moravu, opustošio Vranje i u njemu slučajno uhvatio ćesara Uroša i na sam Bajram udario na utvrđeni srednjovekovni grad Novo Brdo, najvažniji grad srpskog despota Stefana Lazarevića. Ugrožavan od svoga brata Mehmeda, Musa nije uspeo da osvoji grad Novo Brdo, već se povukao ka Sofiji i u odsudnoj bici sa bratom Muhamedom poginuo kod sela Čamurlija, sredinom 1413. godine. Musin put počinje od Sofije, a potom od Znepolja ide preko Crkvene planine (Orlovca) i graničnom linijom između Vlasine (ispod samog Vlasinskog jezera) i Crne Trave kod Gadžinih Mahala vodi prema crnotravskom selima Dojčinovcima, Čuki i Jovanovcima i izbija blizu vrela Bela voda, koja u fantastičnim mlazevima izbija na čemerničkoj visoravni iz zemlje (nadmorska visina 1638m) i odatle povija ka Moravi, Vranju i dalje prema Novom brdu. Da li je Musin put, strateški put, koji je Musa svrsishodno gradio, ili je ovo predanje ovekovečeno tragedijom stanovništva ovih krajeva, kroz koji je svirepi sultan proveo vojsku, ostaje otvoreno pitanje. Verovatno je da je sultan Musa pripremao napad na srpsko srednjovekovno utvrđenje u Novom Brdu, pa je „Musin put“ – drum koji je sultan početkom 15.veka izgradio za potrebe trgovine i iz strateških ciljeva. U prilog ovoj tvrdnji ide i činjenica da je kroz Crnu Travu vodio drum (ili više transverzalnih drumova) pod nazivom Turski put.
Odg: CRNA TRAVA - grotagold - 05-04-2014
SRBIN I TURČIN
Na jednu masovnu seosku sedeljku u crnotravskom selu Brod upade Turčin sa zaptijom i radoznalo osmotri u krug raspoređenu mladež koja je pogađala sredinu vešto umotanog kaiša i kažnjavala one koji su grešili. Ne razumejući ovo pogađanje, Turčin se obrati jednom srpskom momčetu: „Hajde da se ja i ti udaramo kaišem prema broju srpskih i turskih postova. Ja ću tebi udarati moje, a ti meni tvoje postove“. Srbin – momak se razmisli pa reče: „Pristajem, Turčine!“ Turčin poče udarati momče kaišem i lakoverno reče: „Naš post je Ramazan koji traje mesec dana. Prevarila te je pamet srpsko momče!“ Srbin hrabro odgovori: „Udri ti mene, je li ja tebe, Turčine!“ Turčin poče udarati momče kaišem i mlad Srbin nekako izdrža trideset udaraca kaišem. A onda Srbin dostojanstveno stade pred Turčinom i još smelije mu zapovedi : „Ispruži dobro ruke i ispravi dlanove, Turčine, da ja tebi udarim naše srpske postove!“ „Ovo za Badnje veče! Ovo za Svetog Savu! Ovo za Svetog Jovana! Ovo za ...!“ – svaki srpski post Srbin je pominjao i Turčinu udarao po dvadesetak i više batina sve dok ne nabroji sto dvadeset i četiri posta u godini. Turčin, kome dlanovi bejahu otekli od udaraca, molećivo progovori: „E, vala i Bogu je mnogo ovoliko udaraca!“. Srbin još smelije odbrusi Turčinu: „E, Turčine, nije vala dosta, jer se u nas Srba poste i sreda i petak!“ Pošto je pogodba bila neopoziva Srbin nastavi sa udarcima: „Sreda – petak, sreda – petak, sreda – petak“ – ponavljao je Srbin i nemilosrdno na očigled i zadovoljstvo otresite mladeži udarao Turčina. Pošto Turčin pade od bolova, Srbin ga dokusuri udarajući ga širokim kožnim kaišem preko golih pleća. Od silnih udaraca Turčin naposletku zavapi i umre. Videvši da su Srbi u skladu sa opkladom postupili prema Turčinu, zaptija reče srpskoj mladeži: „Što je Turčin tražio to je i našao! Reći ću muselimu da je ludo glavu izgubio i sam neravnopravnu utakmicu iznudio!“ - Mi postismo, zaptijo, pet vekova, pa sad vidite da i nama nije lako pod tuđim ropstvom! – povika u glas i muško i žensko čeljade, što se tu na okupu nađe. Nakon ove zgode muselim naredi da se nastradali Turčin zakopa. Grob nastradalom Turčinu iskopaše po zaptijinom zahtevu i telo sahraniše na mestu koje se i dan danas zove Turčinov grob.
Zabeleženo po kazivanju Brođanina Kitanović Sande, iz mahale Kitanovi. Zaptija – policajac, muselim – komandir turske policijske stanice.
Odg: CRNA TRAVA - grotagold - 05-04-2014
O SKRIVANJU KRUNE SRPSKOG CARA
U crnotravskom kraju, osobito u srcu ovog planinskog kraja i središnim crnotravskim selima, Dobrom Polju i Gornjem Garu, živi predanje o spasavanju srpske krune sa ratišta na Kosovu. Po pomenutoj priči preživeli ratnici iz Crne Trave su na čelu sa svojim vojvodom spasili srpsku krunu sa ratišta na Kosovu i doneli zajedno sa zastavom Boška Jugovića u crnotravsko selo Dobrom Polju. Na put između Dobrog Polja i susednog mu sela Gornjeg Gara ratnici su obavešteni o poteri turske vojske za srpskom krunom. Ratnici nešto božjom pomoći, a nešto svojim trudom prodreše brzo u utrobu zemlje gde na dubini od preko šest kilometra sklonište krunu. Mesto u blizini koga prokopaše tunel nazvaše Srpska Baza, koje potom zbog doline dobi ime Bazov Dol. Veruje se da na Vidovdan iz ovog tunela dugog šest kilometara izađe petao, a istog dana vrati se u njega ali sa drugog kraja tunela.
Legendu je ispričala Radunka Ljubisavljević iz mahale Čokešini u selu Gornje Gare, koja je umrla 1963. godine u 74. godini.
Odg: CRNA TRAVA - grotagold - 05-04-2014
O ZAKOPANOM BLAGU
Verovanja o zakopanom crkvenom, turskom ili hajdučkom blagu postoje i u svakom crnotravskom selu. Prema legendi, turski putevi kojima su karavani išli za Sofiju i Carigrad vodili su preko Broda ili Crne Trave. Ovim putem su između ostalih, prolazile i haračlije. Karavane haračlija sačekivale su zasede hajduka ili drugih gonilaca, i otevši blago, odnosili ga ili zakopavali. Veruje se da takvog zakopanog blaga ima na Orlovcu (Mazgin rid, nazvan po tome što su stradale mazge noseći zlato), Turskim livadama (Čobancu), Levantskom kamenu (selo Gradska), Carevoj dolini (Crna Trava – Kozarnica), Tužnim barama (Preslap), Hajdučkom kladencu (Ruplje), Simenkovim, Bistričkim i Lopuškim mehanama, Krstićevu (bunar na Lokvi), Sultancu (vrelo na Orlovcu), Svetoj vodi (Crna Trava) itd. Veruje se da na pojedinim grobljima ima velikog blaga kao što je slučaj sa nekoliko grobova u Crvenom Bregu, nedaleko od sela Ruplja. Po narodnom predanju manastirsko blago sakriveno je u zidinama manastira Oprženac, blizu Crnog izvora, na mestu gde se svake godine organizivao sabor. U Crkvištu kraj naselja Todorovci i pod istaknutim gomilama kamenja, krije se, po verovanju ljudi, zakopano blago. Tragači za zlatom, u uglavnom ljudi kojima su prodavani nekakvi nedorečeni i nejasni planovi. Među markantnim tragačima upamćeni su: Đura Radisavljević iz Crne Trave, Živojin Nikolić iz Kalne i Baja Nanče iz Zvonačke Banje.
Odg: CRNA TRAVA - grotagold - 05-04-2014
CRNOTRAVSKA PRANGIJA
Od pamtiveka, crnotravska crkva, koja je po osnovi gradnje slična crkvama iz 8. do 12. veka (Rudarskoj, na primer, kod Leskovca), čuvala je na najskrovitijem mestu prangiju valjkastog oblika, dužine 60 santimetara i težine šezdeset oka. Kao što se danas na najbezbednijem mestu čuvaju dragocenosti, tako se o prangiji vodilo računa. Crnotravskom prangijom se sve do 1941. godine pucalo na Đurđevdan. To je bila svojevrsna crnotravska tradicija. Tvrdi se da ta tradicija vuče svoje korene iz doba hajdučije i ustanika protiv Turaka, kada je Crna Trava bila žiža ustanka i oaza ustanička. Po onoj narodnoj „Đurđevdanak – hajdučki sastanak“ prangijom se označavao ovaj dan ustanika (hajdučije). Prangija se naizmenično nosila na tri istaknuta crnotravska visa: Sokolicu, Popovu čuku i Žutinsko brdo. Visovi su se bez reda menjali, valjda zato da Turci budu iznenađeni i onemogućeni da intervenišu. Interesantno je da je prangiju nosio najsnažniji Crnotravac obučen u ratničko ruho. Nije bilo lako šezdeset oka gvožđa izneti strminom pod uglom od 45stepeni, ali je „ratnik“ na glasu to morao podneti. Ova tradicija se posle oslobođenja ovih krajeva od Turaka 1877/78. godine delimično napušta, s tim što se dozvoljavalo da izuzetno dvojica nose prangiju. Kada se prangija iznese na markantni crnotravski vis onda se napuni barutom, barut se dobro nabije i odozgo nečim (tvrdim predmetom) zatvori. Ispust veličine eksera na dnu prangije služio je zato da se usijanim gvožđem pričvršćenim na dugačkom drvetu zapali barut. Prangija se onoliko punila kolika se jačina zvuka želi da postigne. Oglašavanje početka hajdučkog sastanka i mobilizacije vršilo se dobro napunjenom prangijom. I posle oslobođenja od Turaka, prangija je označavala početak mobilizacije. Prema tome, iako crnotravska prangija danas nezaštićena rđa u uglu oronule crnotravske crkve, ona ima svoju tradiciju. Ona je simbol otpora koji su Crnotravci vekovima pružali neprijatelju, ugrožitelju njihove slobode, pa je zato kao retku dragocenost treba čuvati.
Odg: CRNA TRAVA - grotagold - 05-04-2014
CRNOTRAVSKI SULTANAC
Na istočnim padinama čemerničkog ogranka, nazvanog Orlovac, baš na putanji koja iz Crne Trave vodi ka bugarskoj granici, nalazi se česma sa šest kladenaca. Oko česme su čarobno lepe travnate cvetne livade sa kapama od zlatno lisnatih bukva, česta planinska vrela i proplanci. O postanku ove česme i njenog imena postoji živo predanje u crnotravskom kraju. Priča se da je u osamnaestom veku sredinom leta došao na lečenje turski car – sultan. Car se bio teško razboleo od sušice pa je ovu vazdušnu banju izabrao za svoje lečilište. Mesto za svoj šator izabrao je kraj ovog izvorskog vrela. Vojska mu je postavila šator i čuvala ga. Čist vazduh, zelenilo i cveće, prijatna bukova šuma i zdrava voda, kakva se samo poželeti može, prijali su caru. Car se tu oporavljao veoma brzo. I ne samo to. Cara je prosto opčinila ova lepa priroda. Posebno je car uživao u kupanju i letu orlova, koji su sa Urala i Julijskih Alpa dolazili i u čistoj planinskoj vodi se na suncu kupali. Po njima je planina Orlovac dobila ime. U romantičnoj okolini, na vazduhu koji napaja i čisti pluća, kraj ove zdrave pitke vode, car je našao pravi lek za svoje oronulo zdravlje. Za dva meseca, jul i avgust, car je postao potpuno zdrav. Prezdravši car je, u znak blagodarnosti izvoru i planini, naredio da se tu podigne česma sa šest kladenaca. Zakopavši u utrobu zemlje zlatnike, kao obeležje posebne zahvalnosti Alahu, car se sasvim čio, veseo i zdrav vratio u Carigrad. Od tada se ovaj divni planinski izvor zove Sultanac. Dolazili su bolesni da se kraj njega leče, i u znak blagodarnosti bace u njega štogod od novca. Tako je zdravstveni turizam na ovoj planini cvetao i naziv Sultanac se održao.