Tihi ubica ili puka slucajnost

[banebeograd]

kako je objasnjivo da izadjes na teren pustis aparat u rad ,pocne da detektuje nesto pa poludi i prestane ,pa pocne posle 15 min isto i tako bezbroj puta.

koji je aparat?

[citytaxi]

Tri razlicita tipa aparata . Fisher f2 , berthold , i minerlab neznam tip . "ZMIJA" to ume bolje da objasni posto je radeo sa Fisher . Ne razumem sta je u pitanju . Pozdrav

[zmija]

DANAS SMO SVUDA OKRUŽENI ELEKTROMAGNETNIM TALASIMA (ELEKTROSMOGOM)

Primena moderne tehnologije bila bi nemoguća bez električne energije i visokofrekventnog elektromagnetnog zračenja. Za proizvodnju i distribuciju električne energije napravljeno je dosta aparata, električnih centrala, visoko i niskonaponskih povezivanja, sistema za transformaciju električne energije, dalekovoda, pa sve do kućnih aparata. Ova niskofrenkvetna mreža stvara električna i magnetna polja, a time i zagađenje okoline, poznato kao elektrosmog.
Dalje, za potrebe mobilne telefonije, radija i televizije, radarskih i vojnih sistema prenosa informacija, predajnici konstantno emituju visokofrekventne elektromagnetne talase - elektrosmog koji mi ne možemo da osetimo. Danas su elektromagnetna polja mobilnih tehnologija, prilikom jedne emisije talasa, od deset do sto puta snažnija od polja radio-televizijskog prenosa. Pored mobilnih telefona postoje i unutrašnji primopredajnici i kompjuterske mreže koje prenose informacije preko predajnika, a u skoro svakom drugom domaćinstvu postoje bežični telefoni koji postojano emituju elektromagnetne talase, čak i kada se ne upotrebljavaju.
Epidemiološkim studijama i eksperimentalnim istraživanjima dolazi se do zaključka da elektromagnetna polja i talasi (koji su prisutni svuda oko nas i čiji se intenzitet svakodnevno povećeva preko dozvoljene granice) predstavljaju stalnu opasnost po naše zdravlje čak i kada su u okvirima dozvoljenih granica. Stručnjaci već godinama upozoravaju da su prvi simptomi oboljenja izazvanih štetnim delovanjem zračenja povećana razdražljivost i nervoza, nesanica, glavobolje, osećaj malaksalosti i hroničnog umora, anksioznost, sklonost depresiji, teškoće pri pamćenju i problemi sa koncetracijom, gubljenje vitalnosti, smanjivanje telesne i psihičke aktivnosti i sl. Ovim simptomima, tipičnim za jedan elektrostres, obično ne pridajemo značaj kakav bi trebalo, gubeći iz vida da su oni uvod u druge hronične zdravstvene smetnje koje mogu nastati (migrene, oslabljen imunitet, probavne smetnje i želudačne tegobe, oboljenja respiratornog trakta, dijabetes, kardiovaskularna oboljenja, maligne bolesti i dr.).
Sva živa bića emituju elektromagnetno polje i talase u frekvenciji od 0 do 25 Hz. Organizmi ne emituju štetne niske talase (npr. X-talase) jer razaraju ćelije. Naša planeta, tj. priroda, ima svoju Schumann-ovu frekvenciju od 7,8 Hz i svaka ćelija u zdravom i mentalno stabilnom organizmu koristi je kao referentni sistem. Međutim, uvođenjem električne energije u naše stambene i radne prostore doveli smo i elektromagnetne talase koje proizvode električni uređaji.  Samo u svojim domovima okruženi smo sa desetak i više električnih uređaja i mrežom provodnika koji su pod električnim naponom i koji emituju elektromagnetne talase. Čak i kada uveče u stanu isključimo sve aparate, električni vodovi u zidovima ostaju pod naponom, a oko njih i električno polje. Ni u poslovnim prostorijama situacija nije ništa bolja (računari, monitori, fotokopir aparati, skeneri, faks mašine, neonska i halogena osvetljenja i dr.). Ovi uređaji rade u frekventnom opsegu od 150 kHz, pa do ekstremno visokih frekvencija, tj. od dugih talasa do mikrotalasa. Dalekovodi, transformatorske stanice, radarski uređaji, radio i TV stanice, satelitske veze, mobilna telefonija itd., unose u električnu mrežu mikrotalasne frekvencije, koja ih prenosi na velike daljine i koje bivaju isijavane u prostore u kojima živimo i radimo, ometajući pravilno funkcionisanje našeg biološkog sistema. Dejstvo ovih talasa na čoveka varira u zavisnosti od frekvencija i amplituda signala, kao i udaljenosti od predajnika (bazne stanice) i trajanja izloženosti ovim talasima. Da i ne govorimo o štetnim zračenjima koja dolaze ''spolja'' od poremećenog Zemljinog magnetizma, podzemnih vodenih tokova i tektonskih premeštanja (geopatogena zračenja), kao i od Hartmanove i Karijeve globalne mreže  (kosmička zračenja).
Današnja ispitivanja nedvosmisleno ukazuju da zajedničko delovanje geopatskih polja sa štetnim dejstvom i elektromagnetnih zračenja može da dovede do slabljenja organizma. Svetska zdravstvena organizacija (World Health Organization) objavila je podatke da su veoma niske frekvencije opasne po životnu sredinu i ravne trovanju živom. U svojoj studiji, izloženoj pre šest godina pred Evropskim parlamentom, doktor Nil Čeri zaključuje da će elektromagnetno zračenje izazvati mnoge neurološke bolesti i tumore na mozgu u narednih 10 do 20 godina. On je upozorio i da će se povećati broj prevremenih porođaja, samoubistava, dečje leukemije, multiple skleroze i drugih ozbiljnih oboljenja.
PODELA ŠTETNIH ZRAČENJA

1.        GEOPATOGENAZRAČENJA

Geopatogena zračenja su štetna zračenja čiji se izvori nalaze ispod površine zemlje. Njihovu pojavu može da izazove sve ono što preseca, raslojava ili na bilo koji drugi način remeti prirodne homogenosti Zemljinih slojeva.
U ovu grupu zračenja spadaju:
a)  zračenje podzemnih vodenih tokova
b)  zračenje ruda i minerala
c)  zračenje geoloških pukotina (loma) 
d)  zračenja nastala raspadanjem organskih materija


2.        KOSMIČKA ZRAČENJA

Kosmička zračenja su oblik geopatogenog zračenja koji je prisutan na svakom mestu Zemljine površine, u određenom geometrijskom rasporedu. Ova mrežna zračenja nastaju interakcijom kosmičkih sila sa Zemljinim gravitacionim i magnetnim poljima. Linije mrežnih kosmičkih zračenja nisu štetne same po sebi, ali postoji mogućnost da se na njih prenese snop štetnih zračenja nekog drugog porekla, formirajući čvorove.
Kosmička zračenja formiraju sledeće mreže:
Hartmanova globalna mreža (pravac S-J i I-Z)
Karijeva globalna mreža (pravac S-I i J-Z)

3.        TEHNIČKA ZRAČENJA

a) nejonizirajuća (www.weizmann.ac.il/safety/nonionrad.html):
električna (struja)
elektronska

b) jonizirajuća:
alfa zraci (jezgro helijuma)
beta zraci (elektroni) (-)
neutroni (nenaelektrisane čestice)
gama i x zraci (em energija)
                                                       
c) mehaničke vibracije
-    prevozna sredstva
-    rad na teškim mašinama
-    ultrazvučne vibracije neispravnih mašina i aparata
Patogen zračenja mogu se podeliti, u zavisnosti od načina nastanka, na dve osnovne grupe:
primarna zračenja - primarna geopatogena zračenja dolaze direktno iz izvora
sekundarna zračenja  - sekundarna geopatogena zračenja nastaju nailaskom primarnog geopatogenog zračenja na određenu vrstu prepreka.
Najintenzivnije sekundarno zračenje nasta je kada primarno naiđe na metalnu prepreku. Toj vrsti zračenja najviše su izloženi ljudi u modernim građevinama sa mnogo čelika, obloga metalnih i metaliziranihstaklenih površina. Isto tako, kućni aparati mogu biti izvor sekundarnog zračenja ukoliko se nađu u zoni primarnog zračenja. U tom slučaju to će zračenje biti daleko štetnije od zračenja samog električnog aparata.

[zmija]

1)        ŠTETNE POSLEDICE GEOPATOGENIH ZRAČENJA

Zračenje podzemnih vodenih tokova
U nazivu ovog zračenja namerno je naglašeno da se radi o toku podzemnih voda, a ne samo o podzemnoj vodi, jer se ovaj oblik zračenja vezuje za dinamiku protoka podzemne vode, što znači da stajaća voda nije izvor ovog zračenja. Osim dinamike toka podzemnih voda, od presudnog je značaja za nastanak ovih zračenja je mineralni sastav kroz koji voda prolazi, kao i sastav i količina i brzina turbulencije vode. Ispitivanja su pokazala da je patogeno zračenje toka podzemnih voda jače ukoliko 
Zračenje geoloških pukotina (loma)
Geološki lom nastaje zbog tektonskih poremećaja usled kojih dolazi do pucanja zemljine kore i pomaka između različitih slojeva zemlje. Na taj način dolaze u neposredan dodir slojevi zemlje različitog sastava, što prouzrokuje određene reakcije koje imaju za posledicu nastajanje geopatogenog zračenja koje s eširi od mesta loma vertikalno prema površini zemlje. Na tim mestima se najčešće registruje i radioaktivno zračenje.
Opšta karakteristika geopatogenih zračenja je da su to NISKOFREKVENTNA ZRAČENJA koja deluju na ljudski organizam i ostala živa bića iritirajući normalan rad ćelija, tj. izazivajući promene membranskog potencijala (depolarizuju ih ili ih hiperpolarizuju), što dovodi do ozbiljnog poremećaja elektromagnetnog svojstva krvi i šire, do poremećaja celokupne energetske strukture bioloških sistema. S obzirom na to da se svaka promena oscilatorne informacije evidentira u ljudskom organizmu i izaziva reakciju vegetativnog nervnog sistema, jasno je da ova zračenja predstavljaju generatore bolesnih stanja i tegoba. Tako, duga izloženost organizma kompleksnom uticaju štetnih zračenja, odnosno duži boravak na mestima gde su ova zračenja prisutna odražava se na  pojavu raznih psiho-mentalnih poremećaja i fizičkih oboljenja, a mogu dovesti i do smrti. Često povećan elektrostatički naboj na ovim mestima može uticati na pojavu depresije, agresivnosti, glavobolja, srčanih problema i dr. Niskofrekventni vibracioni  nivoi geopatogenih zračenja izrazito su opasni po jajnike, moždane i krvne ćelije, kao i po koštanu srž.
Ne postoji prostor u kojem čovek radi, živi ili spava, a gde nema štetnih zračenja. Najopasnija mesta su ona na kojima se čovek najduže zadržava, a to su krevet ili radno mesto. S obzirom na to da štetna zračenja ne možemo svesno uočiti, niti direktno osetiti, ističemo neke od simptoma koji upućuju na njihovo postojanje:

NA RADNOM MESTU: Neprijatan osećaj, teško disanje, nervoza, brzo umaranje, glavobolje, poremećaji srčanog ritma, oscilacije krvnog pritiska. Povećava se potreba za kafom ili cigaretama kako bi se  održao neophodni ritam rada, ili se poteže za tabletama koje povećavaju aktivnost i pomažu održavanju koncentracije. Osoba je sklona ''bežanju'' sa radnog mesta iz neobjašnjivih razloga. Kod osetljivih osoba nežne konstitucije dolazi do vrtoglavice, ponekad i do gubitka svesti, čestih mučnina i povraćanja. Sa posla, uz normalan ritam rada, odlazi se potpuno iscrpljen i razdražen.
ZA VREME SPAVANJA: Teško se zaspi (iako je osoba umorna), san je loš, nemiran, isprekidan, praćen stenjanjem, uz otežano disanje.  Osoba ustaje umornija posle spavanja nego što je bila kad je legla, uznemirena je, uz otežanu koncentraciju i sl. Moguća je pojava grčeva i hladnoće u rukama i nogama, utrnulost i ukočenost. Može doći do poremećaja srčanog ritma i noćne oscilacije krvnog pritiska.
Razloge za ovakva stanja najčešće tražimo u vremenskim prilikama, u ponašanju partnera, umoru od posla... Međutim, naučna i alternativna istraživanja ukazuju na štetno (patogeno) zračenje na čovekovo zdravlje. A koliko je san važan za čoveka možemo shvatiti ako znamo da ljudi prespavaju približno trećinu svog života. Dakle, sam san kao san nije toliko bitan koliko je bitno obratiti pažnju na kvalitet spavanja.


2)        ŠTETNE POSLEDICE KOSMIČKIH ZRAČENJA

Pri tumačenju ove vrste zračenja, polazi se od činjenice da je život na Zemlji nastao tek nakon formiranja Zemljine atmosfere, odnosno ozonskog omotača, kao prirodnog zaštitnika od delovanja štetnog spektra zračenja iz vasione koje je pre toga sprečavalo nastanak života na Zemljinoj površini. Različitim aktivnostima čovek destruktivno deluje na ozonski omotač, tako da on postepeno postaje propustljiv  (''probijen'') za štetna zračenja. Pod uticajem magnetnog polja Zemlje i ostalih geoloških prilika formiraju se uske koncentrisane zone štetnog zračenja. One se prostiru vertikalno u odnosu na površinu Zemlje stvarajući nevidljive ''zidove'' koji zadiru duboko u tlo, a iznad površine tla dosežu do biosfere.
Jedan od najznačajnijih sistema nastalog zračenja jeste globalna mreža zračenja – Hartmanova mreža. Zone zračenja u ovom sistemu široke su oko 20 cm i protežu se u pravcu sever – jug / istok – zapad.
Pored ove mreže, postoji i tzv. Karijeva mreža (Curry) čije se zone zračenja protežu u pravcu severozapad – jugoistok / jugozapad – severoistok.
Najjači intenzitet svih mreža je u čvorovima, tj. na mestima ukrštanja, a naročito je intenzitet jak kada se seku sa drugim štetnim zračenjima. 
HARTMANOVA GLOBALNA MREŽA

Kada čovek napravi poremećaj u prirodi ona se štiti patogenim zračenjima. Karakteristični primeri su čvorovi, tj. mesta gde se u određenom pravilnom rasporedu seku Zemljine magnetne linije, čineći globalnu mrežu koja emituje magnetnu energiju Zemlje. Ova mreža je nazvana po nemačkom doktoru medicine Ernestu Hartmanu, iz Eberbaha, jednom od osnivača nove naučne discipline – geobiologije, koji je značajno obradio i u više od 20.000 eksperimenata dokazao malignost u kombinaciji - Hartmanov čvor + podzemna voda + tehničko zračenje, a njegovo pravilo je priznato na medicinskim simpozijumima. To pravilo glasi: ''Mesto na kome je spavao čovek bolestan od karcinoma predstavlja najštetniju geopatološku tačku, na kojoj niko ne sme duže da sedi ili da spava. Ako se to mesto ne neutralizuje, nakon nekoliko godina sa sigurnošću će ponovo biti razlog kancerogenim stanjima''.
Naime, čovek koji živi i radi u neadekvatnim građevinama, okružen velikim brojem električnih i elektronskih aparata i uređaja, može biti na udaru štetnih uticaja zračenja koji nastaju usled podudaranje tog čvora sa drugim izvorima patogenih energija, te čvor izaziva malignost.

Stari Kinezi su imali vrlo dobra poznavanja o geopatogenim tačkama telurskih čvorova koji se danas nazivaju Hartmanovi čvorovi. Slikovito su ih nazivali „demonovim vratima“, jer su znali da njihovo devitalizirajuće i patogeno delovanje može da se uporedi sa demonom koji se zlobno aktivira kako bi pomutio sudbinu ljudima koji ništa ne primećuju.

Francuski institut za radiesteziju je 1947. godine izdao knjigu dr Perea pod nazivom ''Kosmičko-telurska zračenja'' – Pereovi zraci, njihova planetarna topografija, njihov odnos prema ljudima, životinjama, biljkama, a osobito prema raku. Ako posmatramo Zemljinu loptu i skicu, mrežu linija koje su zamislili geografi da bi olakšali određivanje mesta položaja, širine i dužine, i ako zamenimo ovu potpuno idealnu rešetku sa vibrirajućim telurskim strujama dobićemo ''Pereovu mrežu''. Dr Pere, kao isključivi radiestezista, zahvaljujući brojnim eksperimentima na kopnu i moru, mogao je izjaviti da je Zemljina lopta i u smislu sever - jug i u smislu istok - zapad opasna zbog kosmičko-telurskih zračenja.
Pojam ''Pereova mreža'' označava ne samo rešetku na površini Zemlje, već i redovno trodimenzionalno ''pregrađivanje'' atmosfere, nalik nevidljivim zidovima na Zemlji.
Povodom otkrića ''Pereove mreže'', A. de Belizal je napisao: ''Dedukcije Anrija Mazeje i dr Larvarone, zajedno sa eksperimentima dr Perea, omogućile su da se mnogo bliže odredi priroda električnih i magnetnih zraka. Ti zraci nisu štetni sami po sebi, ali na određenim tačkama gde se ukrštaju  popunjavaju određeno polje na Zemlji koje je štetno. Izuzetno je važno da se time pozabavimo, budući da je ovaj snop vrlo snažan i, u isto vreme, vrlo opasan, s obzirom na vibracionu frekvenciju koja se modulacijom nameće ćelijama u organizmu.

Kasnije, studijama mnogih istraživača, a posebno dr Ernesta Hartmana, otkriveno je da Zemljina rešetka sadrži mnogo precizniji ''crtež'' od Pereovih zraka, pa je zato nazvana „Hartmanova mreža“ – geomagnetna mreža linija koje vertikalno izlaze iz tla. Hartmanova mreža predstavlja napredak u vezi sa kosmičko-telurskim zračenjima.
Hartmanova mreža se sastoji iz magnetnih meridijana koji se protežu u smeru sever - jug i magnetnih uporednika u smeru istok - zapad. Meridijani su međusebno udaljeni 2,5 m, a uporednici 2 m.
Njihova debljina iznosi od 21 do 25 cm. Oblikuju nevidljive zidove koji se izdižu vertikalno i prolaze kroz sve fizičke prepreke (zemljišta i zgrade), jer se sastoje od energije, a ne od materije.
Telurske linije Hartmanove mreže se međusobno seku i određuju čvorove koji predstavljaju geopatogene tačke i nazivaju se Hartmanovi čvorovi. Patogeni karakter im daje štetni talas koji se izdiže po vertikalama ovih geo-tačaka.

KARIJEVA GLOBALNA MREŽA

Karijeva globalna mreža je nazvana po pronalazaču dr Manfredu Kariju. Mreža je dijagonalna, a njene dijagonale imaju pravac severozapad – jugoistok i jugozapad – severoistok. Udaljenost između dva susedna pojasa je 3,5 m, a širina pojasa je 0,5 m.
Ljudi su počeli voditi računa o tome, osećajući određene promene čiji je uzrok nepoznat. Tako su se postepeno pronalazila sredstva zaštite. Nekad su to bili slama, kuće od blata i drugi prirodni materijali, pri čemu se posebna pažnja posvećivala izboru lokacije za gradnju. Zbog izloženosti zračenjima posledice se godinama samo povećavaju. Vodeni tokovi i energetski čvorovi na mestu ležaja, pre ili kasnije dovode do bolesti, organizam slabi, postaje osetljiv na razne bolesti, a može doći i do kancerogenih oboljenja. Takva mesta je moguće utvrditi radiestezijskim merenjima.
B. Plohl u svojoj knjizi ''Podzemna zračenja – uzrok bolesti i raka'', kaže: ''Sve bolesti ljudi, životinja i biljaka imaju svoj primarni uzrok iz raznih zračenja, koja slabe organizam i na taj način ga čine osetljivim na bolesti''.

3)        ŠTETNE POSLEDICE TEHNIČKIH ZRAČENJA

Sa početkom industrijalizacije i pojavom novih tehničkih uređaja različitog porekla i namene, pojavili su se i novi tehnički izvori zračenja. Sa napretkom tehnologije i potrošačke elektronike, štetnost ovih zračenja se iz dana u dan povećava, ali se istovremeno povećava i  ekološka svest ljudi. To područje je dugo vremena bilo zanemarivano, pa čak i namerno ignorisano od strane velikih kompanija koje su bile glavni izvor zračenja.
Danas, nejonizirajuća zračenja predstavljaju ''polja koja ubijaju''. Elektrodistributivne mreže sa velikom moći spadaju u objekte opasne po čovekovo zdravlje zbog jakih elektromagnetnih polja, kao i kompjuteri, električni kreveti, električni pokrivači, TV aparati, radari.
Veći deo tehničkih zračenja čovek je stvorio u poslednjih sto godina, te još uvek ne može da se adaptira na njih. Posledice ovih uticaja počinju da se pojavljuju ovih godina.
Opšta karakteristika ovih zračenja je da su to VISOKOFREKVENTNA ZRAČENJA, sa izraženim prisustvom elektromagnetizma. 
U ćelijama izloženim vibracionim visokim frekvencijama dolazi do elektromagnetnih poremećaja. Zbog intermolekularnog trenja, nastaje raspad aminokiselina i eliminacija masti. Budući da su masti u velikoj meri sadržane u nervnim ćelijama, vrlo brzo dolazi do razlaganja masti i do propadanja ćelija. Posledice toga su: razdražljivost, nesanica, nesposobnost pamćenja, depresija, psihički poremećaji i sl.

Rezultati istraživanja ukazuju da su posebno opasni efekti polja visokonaponske mreže od 50 do 60 Hz, niskofrekventni impulsni radarski sistemi i ekstremno niske frekvencije komunikacionih sistema velike moći. U produžetku sledi kratak izbor zaključaka nekih istraživanja, gde rezultati ukazuju na sledeće:
Rizik umiranja od akutne leukemije povećava se 2,6 puta ako radite u elektronskoj struci
Ljudi koji su profesionalno izloženi nejonizirajućim zračenjima, u poređenju sa svojim kolegama koje nisu pod uticajem tih zračenja, imaju skoro 7 puta veću verovatnoću dobijanja raka koštane srži i limfocita, a više od 4 puta verovatnoću razvoja tumora tiroidne žlezde. Mlade osobe između 20 i 30 godina imaju 55% veći rizik da dobiju rak.
Oko 10 do 15% svih slučajeva dečijih tumora, mogu se pripisati snažnim frekventnim EMP-ima koja se nalaze u njihovim kućama. Za decu koja žive u blizini visoko naponskih provodnika rizik se povećava za više od 5 puta nego kod one koja ne žive na takvim mestima.
Značajno povećanje broja prevremenih porođaja se povezuje sa uticajem električnih pokrivača i vodenih kreveta sa električnim zagrevanjem vode tokom zimskih dana.
Utvrđen je 100% povećan broj prevremenih porođaja kod operatora kontrolnih TV ekrana/monitora u poređenju sa trudnicama koje nisu radile na takvim radnim mestima. Posmatrana je grupa od 1593 žena.
Elektromagnetno polje 45 Hz moćnosti 100 mT izaziva rapidno formiranje triglicerida, a to ukazuje na verovatne srčane probleme.
Klinička depresija i ubistva se blisko povezuju sa životom u blizini mrežnih visokonaponskih linija
     
Pod uticajem tehničkih i kosmičkih zračenja, postoji izloženost pozitivnom naboju i tada se stvaraju ćelije tumora, povećava se krvni pritisak, javljaju se grčevi i bolovi u srčanom mišiću.
Izloženost negativnom naboju dovodi do upala, depresije, umora, nedostatka energije, kao i do hipofunkcije izloženih organa.
http://www.gimnazijakotor.me/files/fizik...ticaji.pdf

[zmija]

A sto se tice tog lokaliteta sto je CITYTAXI napomenuo stvarno je cudna pojava da sva tri detektora reaguju isto na istom mestu da u jednom trenutku polude a zatim posle par minuta nista.

[plandzija]

Vidim da vas ova tema veoma interesuje . Kad sam je zapoceo ,namera mi je bila da se malo pozabavimo uticajem dugotrajne  ili preciznije receno visedecenijske  izlozenosti povisenom(iznad prirodnog fona)elektromagnetnom zracenju. Mene je pri tom manje zabrinjavala izlozenost metal detektorima ili radarima jer je time obuhvacen relativno mali broj ljudi .Mene mnogo vise zabrinjavaju mobilni telefoni .Kako bi njihovo dugotrajno koriscenje moglo da utice na zdravlje nase dece kad  ona budu u cetrdesetim ili pedesetim(za nas starije ne brinem ni malo jer smo mi za sve krivi). Jednostavno sam zeleo da postavim paralelu izmedju ove dve stvari .Mislim da postoji i te kakva veza samo sto se mobilni telefoni koriste relativno kratak period da bi stetnost bila uocljiva .
Kad se tema vec razvija u vise pravaca mislim da bi je trebalo i fizicki podeliti u vise tema kao npr. Prirodna radioaktivnost i njen uticaj na tragace , Da li su halucinacije posledica otrova ili se to adrenalin i nasa psiha poigravaju sa nama itd.,itd.,  . Mislim da bi administrator mogao da pomogne da sene skace sa teme na temu vec da se to malo uredi,jer  ocigledno postoji veliko interesovanje .

[zmija]

Bas tako PLANDzIJA.

Prirodna radioaktivnost je vrsta jonizujućeg zračenja koje potiče iz prirodnih radioaktivnih izvora čijem dejstvu su izložena sva živa bića od njihovog postanka na Zemlji. U ovu vrstu zračenja na Zemlji ne spada ono koje potiče iz izvora koje je čovek proizveo. Čovek svakodnevno i neprekidno izložen osnovnom nivou zračenja iz prirode (prirodnom fonu) ili jonizujućem zračenju koje potiče iz prirodnih izvora zračenja niskog intenziteta, ili iz izvora u njegovoj životnoj sredini koji ne podležu kontroli, i koje često zovemo pozadinsko zračenje.
U svakoj sekundi čoveka pogodi oko 15.000 čestica prirodnog (pozadinskog) zračenja (radioaktivnog i kosmičkog). Na Zemlji postoji oko 60 radionuklida (radioaktivnih elemenata), u tlu, vazduhu, vodi, hrani, ali i u svim živim bićima. Na planeti na kojoj živimo, zračenje (radioaktivnost) nije posledica razvoja ljudske vrste na Zemlji, već je prisutna oduvek i kao deo svakodnevnice.
„Život na zemlji se ne bi razvio da nije bilo zračenja i to onog najopasnijeg, jonizujućeg. Zračenje u prirodi je sastavni deo našeg okruženja. Sva materija oko nas sastavljena je od mešavine raznih vrsta atoma, od kojih je samo stotinak vrsta stabilno, a više stotina je nestabilno, tj radioaktivno. Znamo da i naše telo, kao i sve što nas okružuje, poseduje atome koji zrače. Sem toga, iz kosmosa do nas dolazi zračenje poreklom sa Sunca ili sa drugih zvezda, jer u svemiru nema prepreka, da ga spreče, da dopre do nas“ .
Uloga prirodnog zračenja u nastanku radijacione bolesti, malignih i naslednih promena kod prosečne populacije još nije direktno dokazana. Istraživanjem je utvrđeno, samo kancerogeno dejstvo zračenja u rudnicima sa velikom koncentracijom radona. Pretpostavlja se da i prosečno zračenje u opštoj populacije iz prirodnih izvora možda ima slične posledice, ali su one srazmerno manje zastupljene.
Radioaktivnost jeste fizička pojava kod koje se atomi spontano raspadaju uz emisiju jedne ili više vrsta jonizujućih zračenja, kao što su alfa, beta, neutronsko i gama zračenje.
Radioaktivnost je spontani proces u kojem se atomsko jezgro, emitujući jednu ili više čestica ili kvanata elektromagnetnog zračenja, preobražava u drugo jezgro. Prvobitno nije bila poznata priroda zračenja nego se zbirno govorilo o radijaciji pa je ova pojava "raspada" jezgra nazvana radioaktivnost, a jezgra koja emituju čestice ili zračenje radioaktivna jezgra ili, ispravnije radioaktivni izotopi.
Jonizujuće zračenje je elektromagnetno ili čestično zračenje koje može da jonizuje materiju i da izazove oštećenje ćelija živih organizama. Tako nastali joni narušavaju biohemijske procese u ćelijama, što može dovesti do raznih poremećaja u njihovom funkcionisanju i deljenju, te konačno do nastanka ozbiljnih bolesti, poput raka. U jonizujuće zračenje spadaju α, β, γ i H zraci, kosmičko zračenje i neutroni.
Radionuklid jeste nuklid odnosno atom sa definisanim atomskim brojem, atomskom masom i energetskim stanjem, koji je radioaktivan. Kad govorimo o prirodnom zračenju razlikujem dve vrste radionuklida; radionuklide koji potiču iz kosmosa i radionuklide uvek prisutne na zemlji.
Radioaktivni materijal je materijal koji sadrži jedan radionuklid ili više radionuklida čija je ukupna i specifična aktivnost iznad propisanih granica;
Apsorbovana doza jonizujućeg zračenja je srednja energija koju jonizujućim zračenjem primi jedinica mase određenog materijal. Jedinica za apsorbovana dozu je grej (Gy);
Efektivna doza je zbir proizvoda ekvivalentne doze u tkivu ili organu i odgovarajućeg tkivnog težinskog faktora kojim se izražava osetljivost pojedinih tkiva i organa na pojavu stohastičkih efekata jonizujućeg zračenja. Ona se izračunava iz energije koju zračenje preda organizmu, podeljene sa masom organizma (tako se dobije tzv. apsorbovana doza), uz uvažavanje različitog dejstva pojedinih vrsta zračenja i različite osetljivosti pojedinih organa i tkiva. Jedinica za efektivnu dozu sivert (Sv). Ona se podudara se npr jednoliko. ozračenju celog organizma gama zracima umerene energije. Efektivna doza koju čovek tokom jedne godine dobije od zračenja iz prirodnih izvora nekoliko je stotina puta manja od 1 Sv, i zato se izražava hiljadu puta manjom jedinicom (mSv). Da bi se procenila godišnja efektivna doza, pri njenom izračunavanju se mora uzeti u obzir (a) Konverzije koeficijent iz apsorbovane doze u vazduh efektivne doze i (b) Unutrašnji faktor popunjenosti. Prosečne vrednosti numeričkih parametara variraju u zavisnosti starost stanovništva i klime na zadatoj lokaciji. UNSCEA za 1993, koristi 0.7 Sv Gy-1 kao koeficijent konverzije apsorbovane doze u vazduhu u efektivnu dozu primljenu od strane odraslih osoba i 0,8 za unutrašnji faktor, odnosno kao odnos dela vremena provedenog u zatvorenom i na otvorenom koji je 0,8 i 0,2.
Komponente godišnje efektivne doze se određuju na sledeći način:
U zatvorenom prostoru: 84 nGy h-1 × 8,760 h × 0.8 × 0.7 Sv Gy-1 = 0.41 mSv
Na otvorenom prostoru: 59 nGy h-1 × 8,760 h × 0.2 × 0.7 Sv Gy-1 = 0.07 mSv
U Svetu vrednosti prosečne godišnje efektivne doza iznose 0,48 mSv, a rezultate za pojedine zemlje se kreću uglavnom u rasponu od 0,3 do 0,6 mSv. Za decu i odojčad, vrednosti su oko 10% i 30% veće, i u direktnoj su srazmeri sa povećanjem vrednosti koeficijenta konverzije apsorbovane doze u vazduhu u efektivnu dozu.
Radionuklide oduvek prisutne na Zemlji
U izvore ovog zračenja spadaju radioaktivni elementi; uranijum 235, uranijum 238, torijum 232, radijum 226, radon 222 ili kalijum 40. Ovi radionuklidi potiču još iz vremena formiranja Zemlje, a karakteriše ih vrlo dugo vreme poluživota, i do milijardu godina. Iuzetak je gas radon, čiji je poluživot 3,8 dana i od navedenih radionukleida najznačajniji je alfa-emiter. Radon nastaje kao karika u lancu raspada uranijum 228. U gasovitom je obliku i izlazi iz stena koje sadrže uran (većinom u tragovima), a najviše u stenama iz rudnika uranijuma. Prosečno se u 1 m3 vazduha nalazi oko 106 atoma radona.
U donjoj tabeli navedeni radionuklidi prisutni su još iz vremena stvaranja Zemlje i imaju vrlo velika vremena poluraspada, često i reda 100 miliona godina. Aktivnost ovih nuklida s vremenom se smanjivala pa je na primer današnja doza kalijuma-40 otprilike upola manja nego u vreme stvaranja Zemlje.
Radionuklide kao posledica delovanja kosmičkog zračenja
Izvor ovog zračenja (kome smo neprestano izloženi) je uglavnom izvan našeg Sunčevog sistema (dok jedan deo dolazi od Sunca), a sastoji se od raznih oblika zračenja: elektroni, protoni, alfa čestice, pa i visokoenergijskih fotona (gama zraci). Ono u međudejstvu sa atomima u gornjim slojevima atmosfere proizvode radionuklide, koji su najčešće kraćeg vremena poluživota. Kao što su npr, ugljenik 14, tricijum, berilijum 7 itd. Kosmičko zračenje čini otprilike 13% od ukupnog prirodnog pozadinskog zračenja. Deli se na dva tipa, primarno i sekundarno. Primarno kosmičko zračenje sastoji se od čestica vrlo visoke energije (< 1018 eV), a to su uglavnom protoni, alfa čestice, teži joni i elektroni.
Atmosfera i Zemljino magnetno polje takođe se ponašaju kao štit protiv kosmičkog zračenja smanjujući količinu koja dolazi do površine deflektujući čestice. Na kosmičko zračenje utiče i Sunčeva aktivnost čije pojačanje uzrokuje pojačanje Zemljinog magnetnog polja, a time i slabljenje učinka kosmičkog zračenja. Može se zaključiti da godišnja doza apsorbiranog kosmičkog zračenja zavisi od nadmorske visine. U Sjedinjenim Američkim Državama osoba će u proseku primiti dozu od 27 mrem godišnje, a taj iznos se otprilike udvostručuje sa svakih 2.000 metara nadmorske visine. Putujući od pola do ekvatora na nivou mora dolazi do smanjenja količine kosmičkog zračenja od samo 10%, dok je na nadmorskoj visini od 18.000 metara smanjenje 75% što je rezultat delovanja Zemljinog i Sunčevog magnetnog polja na primarno kosmičko zračenje.
Od zračenja se nijedno živo biće ne može sakriti. Svaki čovek prima godišnju efektivnu (prosečnu) dozu zračenja od oko 3,5 mSv koja se sastoji se od sledećih doprinosa:
Udisanje radona 2 mSv
Unos ostalih radionuklida u telo 0,39 mSv
Zemljino zračenje 0,28 mSv
Kosmičko zračenje 0,28 mSv
Veštački izvori 0,5 mSv


[b]Cak i covek ko cesto radi sa sipkama L antene ili metalnim rasljama i slicno unosi dosta radioaktivne zrake u sebi. Ali po starim rasljarima kako su mene ucili posle svake pretrage sa rasljama ili L antenama treba drzati levi lakat ispod mlaza cesme hladne vode 15-20 sekundi jer voda prazni radijaciu.[/b]

[zmija]

Da li ima neko predstavu o cemu bi moglo da se radi da na jednom lokalitetu tri detektora na istom mestu u jednom trenutku polude a nakon nekoliko minuta nista,posle nekog vremena isto tako?  ???  :o

[APIS]

Ima jos jedna lokacija  gde se desavaju cudne stvari ali ne svaki put.Kao sto kazes cim se sidje dole aparati poblesave a cesto su taj dan van funkcije.A u par navrata su se nocu desavale i neke neobjasnjive stvari.E sta je tu u pitanju i zasto se to desava ja prijatelju neznam.Samo znam jedno da se desava.i to svim tipovima aparata od detektora obicnih pa do onih profi.
Sto se tice raslji primetio sam da nemogu dugo sa njima raditi  posle  nekog vremena osetim slabost..Kao da se praznim.Nije mi palo na pamet da se tu jos nesto desava  sto ima toliki negativni uticaj na ljudski organizam i zivi svet okolo  . Kako se zastititi od takvog zracenja i dali tu nesto moze pomoci domaci proizvod ako se nevaram rec je  mesinganom  pozlacenom valjku  iliti REN-u.

[zmija]

Ja planiram opet tamo na tom lokalitetu pa videcu sta ce se tad desiti,a da se desavaju cudne stvari desavaju se ima ko veruje u to a ima i ko ne veruje i mogu da se smeju tome koliko god hoce. Nisam ni ja verovao do pre 5-6god. dok mi se nije desilo.