04-12-2011, 04:08 PM
Nije zlato za svakoga
SAKRIVENO blago popa Martina Himovića, kaže legenda, a piše i u mapama popa Martina, ne može svako da nađe ni da odnese. Mora da bude predodređen za to. Osim toga, mora da bude pametan, oprezan i spretan, jer u mnogim riznicama, veruje se, postavljene su - smrtonosne zamke.
Glavna pećina u kojoj su se krili pop Martin i njegovi hajduci, čije postojanje greje nadu mnogim tragačima da neumorno vršljaju planinskim masivima, nadajući se da će je jednom otkriti i u njoj naći neslućeno bogatstvo, navodno je obezbeđena smrtonosnim mehanizmom. Ulaz u pećinu, piše u mapama popa hajduka, čuva zlatna zmija. To je zapravo mehanizam koji se, ako se prethodno ne otkoči, aktivira kada se zakorači u predvorje pećine i zlatna zmija udara neželjenog gosta u glavu ili predeo vrata. Navodno, pop Martin je i same konstruktore mehanizma morao da ubije, da ne bi odali tajnu.
TragaČi širom jugoistočne Srbije strahuju od ovog mehanizma i mnogih drugih sličnih za koje se pripoveda da ih ima svuda gde je pop Martin sakrivao blago.
- Ima logike da je pop obezbedio nekako svoje blago. Možda je nešto narod uveličao, dodao, ali većina nas veruje da možda nije baš zlatna zmija, ali sigurno po skrivenim magazama gde je zlato postoji neka zamka za vukove, ili lisice. Ili strahujemo da može nešto da nam padne na glavu. Jedan tragač je, čuli smo, ispred neke pećine u koju je hteo da se zavuče propao u rupu. Nije je video, bila je zamaskirana. Srećom, imao je mobilni, bio je dostupan pa je pozvao prijatelje koji su ga izvukli. On je polomio nogu. Posle se vratio na isto mesto, uspeo nekim merdevinama da premosti rupu i uđe u tu pećinu, ali nije našao ništa konkretno. Stalno se vraćao tamo, pošto je bio siguran da to mesto krije neku tajnu - priča četrdesetogodišnji tragač iz Knjaževca.
U okolini Zaječara, veruje se u tim krajevima, nalazi se negde po vrletima glavna zazidana pećina hajduka. U njoj se nalazi krevet sa četiri zlatne jabuke, postavljene na sve četiri strane kreveta. Te jabuke mogu da se uzmu, ali mora da se zna kojim redom.
- Ako ste pogrešili redosled - kaže tragač Marinko Antić sa kojim smo razgovarali, a kome su mape popa Martina hobi, ne strast, aktiviraju se zamke i, kako reče, “ode život pusti”.
San svakog tragača jeste da pronađe veliku pećinu u kojoj su boravili svi hajduci. Divna je legenda o toj pećini u zaječarskom i knjaževačkom kraju.
U pećini, navodno, ima 40 kreveta, 40 stolova, 40 stolica, najmanje toliko pušaka, pištolja i, naravno, gomila zlata. U njoj se krila kompletna hajdučka družina. Spavala, živela, delila plen, odatle kretala na pohode, u nju se vraćala, ali ne direktno, već oprezno, sa jednog mesta na drugo, da bi na kraju, kada su bili potpuno sigurni da ih niko ne može videti ili pratiti - dolazili u tu pećinu.
- Hajduci su imali nekoliko pećina u koje su najpre dolazili, da bi zametali trag - veli Antić.
- Kada bi bili sigurni da su umakli poteri, iz jedne su prelazili u drugu, i konačno u tu najskrovitiju. Čarobnu, tajnu pećinu, koja je bila njihov dom i ogromna riznica.
Za tu pećinu, mogli su znati samo hajduci. Ma koliko ih bilo. I niko drugi. Ni jataci ni žene, ni prijatelji. Poznato je da hajduci nisu dovodili žene. O tome je Vuk Karadžić pisao: “Hajduci poste i mole bogu kao i ostali ljudi, a osobito se čuvaju od ženskinja. Da se dozna za kakvoga da se miješa sa ženskinjem, onoga bi društvo njegovo ubilo, jer kažu da bi s takvoga svi morali biti nesrećni.”
Ipak, muškarac i žena hajduci, nije bila retkost u našim krajevima. Poznati su hajduk Petar i hajdučica Milja Kobiljac koji su živeli u Vlaškoj, a u Srbiju prelazili samo da pljačkaju.
TakoĐe, vernost i pouzdanost bili su na prvom mestu kod hajduka. Jataci su bili neophodni, ali nisu ih dovodili u skrovita mesta, jer poznato je, u slučaju mučenja mogli su odati hajduke.
Hajdučka pravila zabranjivala su velike količine alkohola. Svaki se hajduk mogao napiti, ali se znalo dokle. Ako bi preterao, opominjali bi ga da to više u tolikoj meri ne čini, a ako bi se on oglušio o upozorenja - ubili bi ga. Tako su hajduci Vlajko i Milan Brkić u dragačevskom srezu ubili svog druga Mitra Trifunovića, zbog pijanstva.
Za pećinu popa Martina Himovića i njegovih hajduka mogli su znati samo hajduci, a pošto se zna da su oni čuvali dobro tajne, mala je verovatnoća da su ikada ikome odali ili zapisali gde je velika pećina. Na nju može da nabasa samo srećnik. Ili, kako kaže legenda, predoređeni srećnik.
Velika pećina popa Martina i njegovih hajduka “pronalazi” se širom Srbije. Po jednima ona je u pirotskom, po drugima u sokobanjskom kraju, po trećima u Žagubici ili Zaječaru... Jedan tragač tvrdio nam je da se pećina - skrovište hajduka, zapravo nalazi pored Hladne pećine, jer su u toj hladnoj pećini hajduci držali hranu. Dovoljno je blizu pećine gde su spavali.
- Nije svakom suđeno da uzme zlato - rekao nam je zagonetno jedan “Indijana Džons”, dok mu je pogled zamišljeno lutao vrhovima Rtnja i Ozrena. - Zlato popa Martina?! To je sudbina! Pojedine riznice imaju i kombinovane šifre, koje traže rešavanje problema u nizu. Kome krene ispravno da rešava te šifre, koje su na početku teže a kasnije jednostavnije, otvaraju mu se sva vrata redom. I dolazi do blaga.
PRETNjA PROKLETSTVOM
NEKE sakrivene riznice sadrže i deo crkvenog blaga koje je namenjeno za zidanje bogomolja i samo se za to sme koristiti. U protivnom, onoga ko tako ne učini zadesiće prokletstvo i nesreća. Tragači su, zbog ovih priča, sujeverni.
- Sujeverni su jer se boje.Ima mnogo opasnih mesta u koja, recimo, ja ne bih ušao ni za živu glavu. Znam da su neki ulazili i znam kako su prošli. Treba se čuvati, bogami, opasnosti i zmija leti, a u kletve ne verujem.
SAKRIVENO blago popa Martina Himovića, kaže legenda, a piše i u mapama popa Martina, ne može svako da nađe ni da odnese. Mora da bude predodređen za to. Osim toga, mora da bude pametan, oprezan i spretan, jer u mnogim riznicama, veruje se, postavljene su - smrtonosne zamke.
Glavna pećina u kojoj su se krili pop Martin i njegovi hajduci, čije postojanje greje nadu mnogim tragačima da neumorno vršljaju planinskim masivima, nadajući se da će je jednom otkriti i u njoj naći neslućeno bogatstvo, navodno je obezbeđena smrtonosnim mehanizmom. Ulaz u pećinu, piše u mapama popa hajduka, čuva zlatna zmija. To je zapravo mehanizam koji se, ako se prethodno ne otkoči, aktivira kada se zakorači u predvorje pećine i zlatna zmija udara neželjenog gosta u glavu ili predeo vrata. Navodno, pop Martin je i same konstruktore mehanizma morao da ubije, da ne bi odali tajnu.
TragaČi širom jugoistočne Srbije strahuju od ovog mehanizma i mnogih drugih sličnih za koje se pripoveda da ih ima svuda gde je pop Martin sakrivao blago.
- Ima logike da je pop obezbedio nekako svoje blago. Možda je nešto narod uveličao, dodao, ali većina nas veruje da možda nije baš zlatna zmija, ali sigurno po skrivenim magazama gde je zlato postoji neka zamka za vukove, ili lisice. Ili strahujemo da može nešto da nam padne na glavu. Jedan tragač je, čuli smo, ispred neke pećine u koju je hteo da se zavuče propao u rupu. Nije je video, bila je zamaskirana. Srećom, imao je mobilni, bio je dostupan pa je pozvao prijatelje koji su ga izvukli. On je polomio nogu. Posle se vratio na isto mesto, uspeo nekim merdevinama da premosti rupu i uđe u tu pećinu, ali nije našao ništa konkretno. Stalno se vraćao tamo, pošto je bio siguran da to mesto krije neku tajnu - priča četrdesetogodišnji tragač iz Knjaževca.
U okolini Zaječara, veruje se u tim krajevima, nalazi se negde po vrletima glavna zazidana pećina hajduka. U njoj se nalazi krevet sa četiri zlatne jabuke, postavljene na sve četiri strane kreveta. Te jabuke mogu da se uzmu, ali mora da se zna kojim redom.
- Ako ste pogrešili redosled - kaže tragač Marinko Antić sa kojim smo razgovarali, a kome su mape popa Martina hobi, ne strast, aktiviraju se zamke i, kako reče, “ode život pusti”.
San svakog tragača jeste da pronađe veliku pećinu u kojoj su boravili svi hajduci. Divna je legenda o toj pećini u zaječarskom i knjaževačkom kraju.
U pećini, navodno, ima 40 kreveta, 40 stolova, 40 stolica, najmanje toliko pušaka, pištolja i, naravno, gomila zlata. U njoj se krila kompletna hajdučka družina. Spavala, živela, delila plen, odatle kretala na pohode, u nju se vraćala, ali ne direktno, već oprezno, sa jednog mesta na drugo, da bi na kraju, kada su bili potpuno sigurni da ih niko ne može videti ili pratiti - dolazili u tu pećinu.
- Hajduci su imali nekoliko pećina u koje su najpre dolazili, da bi zametali trag - veli Antić.
- Kada bi bili sigurni da su umakli poteri, iz jedne su prelazili u drugu, i konačno u tu najskrovitiju. Čarobnu, tajnu pećinu, koja je bila njihov dom i ogromna riznica.
Za tu pećinu, mogli su znati samo hajduci. Ma koliko ih bilo. I niko drugi. Ni jataci ni žene, ni prijatelji. Poznato je da hajduci nisu dovodili žene. O tome je Vuk Karadžić pisao: “Hajduci poste i mole bogu kao i ostali ljudi, a osobito se čuvaju od ženskinja. Da se dozna za kakvoga da se miješa sa ženskinjem, onoga bi društvo njegovo ubilo, jer kažu da bi s takvoga svi morali biti nesrećni.”
Ipak, muškarac i žena hajduci, nije bila retkost u našim krajevima. Poznati su hajduk Petar i hajdučica Milja Kobiljac koji su živeli u Vlaškoj, a u Srbiju prelazili samo da pljačkaju.
TakoĐe, vernost i pouzdanost bili su na prvom mestu kod hajduka. Jataci su bili neophodni, ali nisu ih dovodili u skrovita mesta, jer poznato je, u slučaju mučenja mogli su odati hajduke.
Hajdučka pravila zabranjivala su velike količine alkohola. Svaki se hajduk mogao napiti, ali se znalo dokle. Ako bi preterao, opominjali bi ga da to više u tolikoj meri ne čini, a ako bi se on oglušio o upozorenja - ubili bi ga. Tako su hajduci Vlajko i Milan Brkić u dragačevskom srezu ubili svog druga Mitra Trifunovića, zbog pijanstva.
Za pećinu popa Martina Himovića i njegovih hajduka mogli su znati samo hajduci, a pošto se zna da su oni čuvali dobro tajne, mala je verovatnoća da su ikada ikome odali ili zapisali gde je velika pećina. Na nju može da nabasa samo srećnik. Ili, kako kaže legenda, predoređeni srećnik.
Velika pećina popa Martina i njegovih hajduka “pronalazi” se širom Srbije. Po jednima ona je u pirotskom, po drugima u sokobanjskom kraju, po trećima u Žagubici ili Zaječaru... Jedan tragač tvrdio nam je da se pećina - skrovište hajduka, zapravo nalazi pored Hladne pećine, jer su u toj hladnoj pećini hajduci držali hranu. Dovoljno je blizu pećine gde su spavali.
- Nije svakom suđeno da uzme zlato - rekao nam je zagonetno jedan “Indijana Džons”, dok mu je pogled zamišljeno lutao vrhovima Rtnja i Ozrena. - Zlato popa Martina?! To je sudbina! Pojedine riznice imaju i kombinovane šifre, koje traže rešavanje problema u nizu. Kome krene ispravno da rešava te šifre, koje su na početku teže a kasnije jednostavnije, otvaraju mu se sva vrata redom. I dolazi do blaga.
PRETNjA PROKLETSTVOM
NEKE sakrivene riznice sadrže i deo crkvenog blaga koje je namenjeno za zidanje bogomolja i samo se za to sme koristiti. U protivnom, onoga ko tako ne učini zadesiće prokletstvo i nesreća. Tragači su, zbog ovih priča, sujeverni.
- Sujeverni su jer se boje.Ima mnogo opasnih mesta u koja, recimo, ja ne bih ušao ni za živu glavu. Znam da su neki ulazili i znam kako su prošli. Treba se čuvati, bogami, opasnosti i zmija leti, a u kletve ne verujem.