Ocena Teme:
  • 1 Glasov(a) - 2 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
ikone velike ko vrata
#1
Ikone velike kao vrata
LOVCI na hajdučko blago, za koje se veruje da je zakopano "negde" po jugoistočnoj Srbiji, pričali su nam da u mapama popa Martina, koje oni koriste, postoje mesta gde možeš odgonetnuti zagonetku samo u određenim danima i u odnosu na sunce. Recimo, kada zraci sunca tačno u podne (ili kad se rađa) padnu kroz neki otvor na skriveni ulaz u skrivenu riznicu. Samo u tom trenutku može se, navodno, videti otvor ili put kojim treba ići da bi se došlo do skrivenog blaga.
U mapi popa Martina navodi se tako jedna lokacija:
"Mesto Mala Jelenova pećina nema mapu nego skriveno jezero i pećina koja je zatvorena, malo se vidi, a kad sunce je, kad staneš pred nju, vidi se toplo vrelo i oštra čuka, to je u leskovačkom kraju".
Pojedina mesta gde se krije blago, međutim, locirana su u područjima za koja ondašnji stanovnici veruju da su ukleta ili da u njima žive sandžabe, aveti, i živi mrtvaci. Za vreme hajdučije bila su to mesta gde opstaje samo onaj "ko može stići i uteći i na strašnom mestu postojati."
Austrijski putopisac Feliks Kanic, koji je početkom i sredinom 19. veka u više navrata boravio u Srbiji, prolazeći je uzduž i popreko, ostavio je neprocenjiva istorijska svadočanstva o kneževini, a potom i o kraljevini. O hajdučkim regionima zapisao je sledeće:
"Idući kroz kanjon Lunjevačke reke, ozloglašene klisure blizu Lunjevice, sela sa dvadesetak kuća u bezljudnoj divljini, čoveka spopadne jeza".
"u jednom oštrom usečenom mestimično obraslom useku priključila su nam se još četiri policajca i kada su kapetanu podneli izveštaj, odvažili smo se da uđemo u klanac.
Povod za ovu neobičnu meru predostrožnosti bilo je razbojništvo izvršeno nekoliko dana ranije u Juževičkoj mehani, u koju smo malo kasnije svratili da predahnemo. Dva do zuba naoružana odmetnika, kažu, banula su pred mehanu i pozvala dvojicu seoskih trgovaca da im predaju svu svoju trgovinu, a kada je jedan od ove dvojice preteći rekao: "Znam ja tebe dobro,vratićeš ti meni taj novac", razbojnik mu je odsekao glavu, na užas prisutnih".
Naravno, opis ovog događaja potiče iz perioda kada "hajduci više nisu bili kao nekad" ili, kako je rekao Pera Todorović, "stari hajduci su bili u službi vere i slobode, branioci srpske sirotinje od islamskog nasilja, a današnji otimaju Srpkinjama tašne i zlatne lančiće".
Pop Martin Himović živeo je u prvoj polovini 19. veka, a novi hajduci o kojima sa prezirom govori Pera Todorović - krajem istog veka. Pop hajduk otimao je mahom od Turaka, mada nije opraštao ni bogatim trgovcima, pa ni svetinjama. Ako je suditi po opisu "enterijera" velike pećine u kojoj su se krili i, navodno, ostavili ogromno blago, stradale su i neke crkve.
Mapa popa Martina opisuje kako do pećine i šta u njoj ima.
"Tu ima ispisan znak, na kamenu konj i jedna ljudska glava, ima rupa u zemlji koja kada se otvori, mora da se stavi merdevine sa pet stepenika i kad siđeš videćeš sa leve strane halate, sindžire i čukove. Kada kreneš još napred videćeš dve-tri rupe koje su natopljene voskom. Ako kreneš desno, odatle ćeš otići u propast (provaliju), ako ideš levo, naići ćeš na sedam tela.
U pećini ima raznih stvari, krzna od medveda, kofa, pušaka, pištolja, torbica, sablji, čak i jedna ljudska glava.
Ima još 44 ikone, od kojih su četire velike kao vrata. Na jednu je prikačeno sedam kandila. Ima knjiga koliko za ceo jedan tovar..."
Isključeno je da su hajduci pomenute ikone oteli od Turaka (koji su ih prethodno oteli iz pravoslavnih bogomolja), jer je poznato da islam zabranjuje držanje slika, statua i kipova ("njihovo prisustvo u kući je dovoljno da otera meleke, koji predstavljaju milost Alaha"). Ikonu Turčin ne bi uzeo, a hajduci ih sigurno nisu "naručili", nego su ih, ako je predanje tačno, uzeli iz crkve. Iz kasnijeg hajdučkog perioda ima jedna priča o hajduku koji krade zlatan krst iz crkve. Da bi to uradio, morao je da se popne na časnu trpezu. "Ne, kaljavim opancima na časnu trpezu, munja te ubila" - veli mu kolega. Onaj dok krade odgovara: "Ne gleda Bog na kaljave noge, nego na čisto srce".
Blago popa Martina, koje je decenijama ovaj "gorski car" sakupljao i krio po nepristupačnim predelima gde je hajdukovao sa svojih 40 ili 70 hajduka, kako kaže legenda, prilično je raznoliko. Na osnovu mape koja locira tajna mesta, zaključuje se da ima tu zlatnika, "belih para", konstatinki, pušaka, sindžira,sablji, pištolja, dragulja, ogrlica, prstenja, zlatnih jabuka, viljušaka i drugih predmeta... Ima kandila, ikona, ikona kao vrata...
Skriveno je na stotine različitih mesta za kojima tragaju lovci na hajdučko blago. Glavni plen, veliki i nedostižan, skriven je u velikoj pećini o kojoj svi sanjaju...
- Eh, da mi je da nađem pećinu, ali teško, teško... - razmišlja naglas Zoran Mirković iz Sokobanje, koji za blagom traga jednu deceniju. - Ne verujem da je iko pronašao. A možda i jeste, ali ćuti. A, opet, šta ako nije...
I baš ta misao golica maštu i greje nadu. Možda je pronađeno, a možda i nije blago popa Martina. Ko će to znati.
Odgovori
#2
Postovani forumasi,

ovaj tekst mi je zaista skrenuo paznju pre svega zbog dosta improvizacija koje se javljaju zbog natalozenog pogresnog razumevanja tadasnjeg naroda.

Hajduci definitivno nisu krali iz Manastira i Crkava,sem mozda nekog solo avanturiste koji se odmetnuo od druzine.Iz ovog opisa jasno je da Hajduci nisu sve to sakupili vec da je njihov vodja imao ulogu cuvara ranije riznice a da su kasnije dodavali po nesto svog otetog zlata i oruzja u manjim kolicinama.

U tekstu se pominju knjige a vecina tragaca to odbacuje kao neinteresantan detalj.Te knjige su iz Manastira i sa dvorova Nemanjica i jasno je da Hajducima nisu trebale knjige vec organizaciji koja je upravljala njima iz pozadine.Knjige nisu samo istorija i genealogija plemickih porodica vec su to retki religijski tekstovi i "izgubljena" znanja ranijih epoha.Te knjige su pisane na kozi i na pergamentu a cuvane su u kamenim kadicama redje staklenim ili kristalnim potopljene u tecnost ciju sada sadzinu necu otkrivati ....a sve radi konzervacije.Moramo reci i da je bilo i knjiga sa bakarnim koricama ali i sa onim od drveta.

Kako svi imate vec poznate mape i opise sa onim recnikom simbola na kraju,molim Vas da jos jednom pogledate kakve to veze ima sa Astrologijom,Astronomijom,Hermetizmom a pre svega sa Alhemijom?
Da li mislite da su Hajduci bili majstori tog znanja?Ili mozda oni koji su vodili igru?

Pogledajte u ovom tekstu se spominje pas referenca da treba gledati dane u godine i raspored planeta....Dragi moji to su ozbiljni proracuni.

Kada se govori o ikonama jasno je da ni to Hajduci nisu krali vec da je to bili odavno na tim mestima sklonjeno jos u srednjem veku.Dosta toga je iz Vizantije sklonjeno ovde pred pocetak napada Mletacke republike i Venecijanskog plemstva.

Postoje i zato planski sakrivene Crkve pod zemljom.

Medjutim moram reci da ove velike ikone kao vrata predstavljaju zaostavstinu ranih Hriscana Bogumila koji su bili Gnostici a te ikone pripadaju kultu Bogorodice ili Crne Device a tek kasnije tom kultu je dodata u Sveta Petka.Ako potrazite mape i opise videcete da dosta tih mesta ukazuje na Bogorodicu.

Pored ulaza na ovo mesto moze se susresti jedan fenomen tipa Plamteci mac ili noz koji Vam nedaje dalji prolaz ili da pridjete velikoj ikoni Bogorodice.Tu vec zalazimo u domen Andjeologije i poznavanja komunikacije sa njima kao cuvarima.Oni koji su od Vas imali prilike da vide kako izgleda Heruvim ili preciznije Serafim znaju da ovo sto pricam odgovara istini i dolazi iz iskustva.

Gotovo celo podrcije juzne i jugo-istocne Srbije bio je pod Bogumilima i Paulikancima a ranije i pod Arijancima kojima su pripadali i svi tzv"Rimski" Imperatori pa i sam Car Konstantin koji nikada nije primio Hriscanstvo kako ga mi danas poznajemo vec Arijanski Gnosticizam,a nikada nije ni napisao Milanski edikt o toleranciji koji cak nepostoji ni kao falsifikat vec se javlja samo u vidu informacije tek u VIII veku kao plod Vatikanskih manipulacija usmeren ka odredjenim Kraljevima tog doba.Za sada toliko...

S postovanjem ,

Vudi Alen
Odgovori
#3
iz veliku jelenovu pećinu ulazi se u malu jelenovu pećinu po opisu i ona nemoze da bude u leskovačkom kraju.............
Odgovori
#4
U vreme pada Beograda (Turci) u XV veku, sakrivena je cuvena ikona "Bogorodica Beogradska"- zastitnica grada " negde u zabiti na jugu Srbije. Tu je negde  sakriven i Atila sa sandukom (koji jeste zlatan ali nista spektakularan).
(Po Zoranu LJ. Nikolicu "Grad Tajni")
Odgovori
#5
Aha...  Big Grin...trcali u susret Turcima sa sve ikonom i kovcegom dole prema jugu  8)
Odgovori
#6
Postovani forumasi,

i ja kao i g.Grotagold neverujem da je to premestano u tom trenutku.Pre svega sam pri stavu da Atila nije ni pronadjen niti pomeran od dana kada je polozen u zemlju.

S postovanjem,

Vudi Alen
Odgovori
#7
Ako se lokalitet odnosi na, možda, pećinu Košutina duvka, ona se nalazi na Divnoj gorici
Odgovori
#8
Postovani g.Branko,

ta lokacija mi nije poznata.Mislim da treba pogledati pre svega usce dveju reka.

S potovanjem,

Vudi Alen
Odgovori
#9
Postovani g.BrankoV i g.Branko77,

da li se po Vama Velika i Mala Jelenova pecina nalazi u Miljkovackom ili Svrljiskom reonu ili pak Divnoj gorici?

Da li ove dve pecine povezujete sa pecinom Kapavicom?

S postovanjem,

Vudi Alen
Odgovori
#10
Postovani forumasi opet ja,nema tu ni duvke ni muvke,Atila bic boziji sahranjen je u vojvodini tacnije u banatu ili ispod Tise ili ispod reke Karas koja izvire u Rumuniji u Karpatima i tece kroz srbiju odnosno kroz Banat cije je korito vidno pomerano u blizini sela Banatska Subotica blizu Vrsca u opstini Bela Crkva.Caja
Odgovori
« Starije Teme | Novije Teme »


Skoči na Forum:


Korisnika pregleda ovu temu: 1 Gost(a)