04-12-2011, 03:45 PM
Svakoj mapi dodatak
DA nije bilo mape popa Martina, koju je, navodno, on ostavio pokolenjima da im bude putokaz za otkrivanje skrivenog blaga, mit nekog drugog zlata grejao bi srce tragača. Ali pop Martin Himović ili neko drugi, po predanju, ostavio je iza sebe obilje zapisa o tome gde je tačno sakriveno blago koje su hajduci otimali od Turaka. Zakopano je po skrovitim mestima, pećinama, rupama, bunarima, u vodenicama širom Srbije i Bugarske.
Da sam ne bi zaboravio gde je šta od silnog tovara blaga sakrio, Martin Himović obeležavao je znakovima skrovita mesta ili neposrednu blizinu. Istovremeno, ta mesta zapisivao je u svojim mapama. Za svako mesto crtao bi jednu mapu.
- Možda je neko nekada našao bar jednu pravu mapu, možda je našao više mapa, na osnovu kojih je iskopao blago, a onda se vest pročula, pa se neko drugi, opet, dosetio da pravi mape. Ko zna, možda su tako nastale. Možda su izmišljene, a možda su stvarne. Ili, možda su jedne izmišljene, a jedne stvarne. Ali koje - razmišljaju neumorni tragači sa hajdučkim blagom.
Možda je od svega pomalo istina. Na mapama je vidljivo da su dopisivane. Pretpostavlja se da su vremenom umnožavane i da su im dodavane lokacije, pa se od jednog područja, na kome je pop Martin ordinirao, područje proširilo. Po jednim mapama, ispada da je pola Srbije zatrpano skrivenim magazama.
U zapisima popa Martina Himovića, čiji prepis koristimo, pominju se nebrojene tajne riznice. Najpoznatije su Gargova vodenica, vodenica Korab, Gradište, Miljkovac, manastir Sv. Jovan Pust, Jelenova pećina, Smokova rupa, Srebrenica, Šarčev dol, Gogin vrh, Oštra čuka, Suva planina, pećina Zvecara, pećina Zmijovnica, pećina Kapavica, Peštera, Jagličko, Karlov kamen, Kurjačka pećina...
Sve one kriju blago, obeležene su “ajduk znakovima” i za svaku navodno postoji mapa. Ali u pojedinim zapisima piše da je to samo jedan mali deo blaga koje se krije na prostoru Srbije i dela Bugarske. U zapisima se tvrdi da samo od Čapljinaca do Leskovca postoje 64 tajne magaze, a u niškom i pirotskom okrugu 70 manjih ostava sa blagom.
Postoji, navodno, još jedna knjiga koja zna za 889 mesta na kojima je sakriveno, ni manje ni više, nego 12.000 tovara zlata.
- To je već manje moguće, i ja u to lično ne verujem - veli Zoran Mirković. - Ako je imao zlato, a imao ga je, nije mogao baš na toliko različitih mesta da ga sakriva i još da pešači ili jaše na konju, svejedno, po sto-dvesta kilometara.
Poznavaoci ove problematike veruju da je neki zlonamernik, kako bi proširio nadu širom Srbije, dopisao knjigu od 889 mesta koja kriju riznice. Uz tu “knjigu” u mapama je zapisano i da “svo to zlato izaći će na videlo, kako su predviđali proroci Ljuba i Smajo, tokom 20. i 21. veka”.
- Nema sumnje da je tokom 20. i 21. veka nastalo najviše prepisa mapa popa Martina - kaže tragač iz Niša Nikola Pejčić.
- Da bi se što više ljudi podstaklo da krene u potragu, ili možda da bi Srbija time izašla na “zanimljiv” glas, ili da bi se dovukli turisti ili da bi se ljudi zabavljali mitovima i legendama. Nešto je od tih mapa lažno, ali nešto nije.
U mapi popa Martina, osim oštrih čuka i pećina, koje su nepristupačne i sakrivene, često se navodi kao lokacija sakrivenih para - crkva.
- To je i mene čudilo jedno vreme, jer ako je ta crkva bila stara, pretpostavlja se da je bilo i popa - veli Miljković. - Kako je onda neko mogao da sakrije blago u crkvi. Morao je noću da se prikrada i da kopa, ali bi sutradan pop video tragove kopanja! Još više me čudi da je blago u crkvi, pošto Turci baš nisu ostavljali hrišćanske bogomolje netaknute. Došli bi i jednostavno zapalili crkvu.
- A možda baš u tom grmu leži zec - dodao je naš sagovornik potpuno zamišljen - Možda je na mestu gde su nekad bile crkve stvarno blago. Crkva je izgorela, ali ono je pod crkvom. Možda treba tražiti crkve koje su nestale...
U mapi popa Martina Himovića ima nekoliko primera za blago sakriveno u crkvi. Primera radi, ovaj: „U sokobanjskom kraju traži mesto sveta Paraskeva, kad uđeš u crkvu, od vrata od istoka, idi dosred crkve, stani, ima kamen žut. Pod njega tovar zlata. Za pet minuta nosi.“
DA nije bilo mape popa Martina, koju je, navodno, on ostavio pokolenjima da im bude putokaz za otkrivanje skrivenog blaga, mit nekog drugog zlata grejao bi srce tragača. Ali pop Martin Himović ili neko drugi, po predanju, ostavio je iza sebe obilje zapisa o tome gde je tačno sakriveno blago koje su hajduci otimali od Turaka. Zakopano je po skrovitim mestima, pećinama, rupama, bunarima, u vodenicama širom Srbije i Bugarske.
Da sam ne bi zaboravio gde je šta od silnog tovara blaga sakrio, Martin Himović obeležavao je znakovima skrovita mesta ili neposrednu blizinu. Istovremeno, ta mesta zapisivao je u svojim mapama. Za svako mesto crtao bi jednu mapu.
- Možda je neko nekada našao bar jednu pravu mapu, možda je našao više mapa, na osnovu kojih je iskopao blago, a onda se vest pročula, pa se neko drugi, opet, dosetio da pravi mape. Ko zna, možda su tako nastale. Možda su izmišljene, a možda su stvarne. Ili, možda su jedne izmišljene, a jedne stvarne. Ali koje - razmišljaju neumorni tragači sa hajdučkim blagom.
Možda je od svega pomalo istina. Na mapama je vidljivo da su dopisivane. Pretpostavlja se da su vremenom umnožavane i da su im dodavane lokacije, pa se od jednog područja, na kome je pop Martin ordinirao, područje proširilo. Po jednim mapama, ispada da je pola Srbije zatrpano skrivenim magazama.
U zapisima popa Martina Himovića, čiji prepis koristimo, pominju se nebrojene tajne riznice. Najpoznatije su Gargova vodenica, vodenica Korab, Gradište, Miljkovac, manastir Sv. Jovan Pust, Jelenova pećina, Smokova rupa, Srebrenica, Šarčev dol, Gogin vrh, Oštra čuka, Suva planina, pećina Zvecara, pećina Zmijovnica, pećina Kapavica, Peštera, Jagličko, Karlov kamen, Kurjačka pećina...
Sve one kriju blago, obeležene su “ajduk znakovima” i za svaku navodno postoji mapa. Ali u pojedinim zapisima piše da je to samo jedan mali deo blaga koje se krije na prostoru Srbije i dela Bugarske. U zapisima se tvrdi da samo od Čapljinaca do Leskovca postoje 64 tajne magaze, a u niškom i pirotskom okrugu 70 manjih ostava sa blagom.
Postoji, navodno, još jedna knjiga koja zna za 889 mesta na kojima je sakriveno, ni manje ni više, nego 12.000 tovara zlata.
- To je već manje moguće, i ja u to lično ne verujem - veli Zoran Mirković. - Ako je imao zlato, a imao ga je, nije mogao baš na toliko različitih mesta da ga sakriva i još da pešači ili jaše na konju, svejedno, po sto-dvesta kilometara.
Poznavaoci ove problematike veruju da je neki zlonamernik, kako bi proširio nadu širom Srbije, dopisao knjigu od 889 mesta koja kriju riznice. Uz tu “knjigu” u mapama je zapisano i da “svo to zlato izaći će na videlo, kako su predviđali proroci Ljuba i Smajo, tokom 20. i 21. veka”.
- Nema sumnje da je tokom 20. i 21. veka nastalo najviše prepisa mapa popa Martina - kaže tragač iz Niša Nikola Pejčić.
- Da bi se što više ljudi podstaklo da krene u potragu, ili možda da bi Srbija time izašla na “zanimljiv” glas, ili da bi se dovukli turisti ili da bi se ljudi zabavljali mitovima i legendama. Nešto je od tih mapa lažno, ali nešto nije.
U mapi popa Martina, osim oštrih čuka i pećina, koje su nepristupačne i sakrivene, često se navodi kao lokacija sakrivenih para - crkva.
- To je i mene čudilo jedno vreme, jer ako je ta crkva bila stara, pretpostavlja se da je bilo i popa - veli Miljković. - Kako je onda neko mogao da sakrije blago u crkvi. Morao je noću da se prikrada i da kopa, ali bi sutradan pop video tragove kopanja! Još više me čudi da je blago u crkvi, pošto Turci baš nisu ostavljali hrišćanske bogomolje netaknute. Došli bi i jednostavno zapalili crkvu.
- A možda baš u tom grmu leži zec - dodao je naš sagovornik potpuno zamišljen - Možda je na mestu gde su nekad bile crkve stvarno blago. Crkva je izgorela, ali ono je pod crkvom. Možda treba tražiti crkve koje su nestale...
U mapi popa Martina Himovića ima nekoliko primera za blago sakriveno u crkvi. Primera radi, ovaj: „U sokobanjskom kraju traži mesto sveta Paraskeva, kad uđeš u crkvu, od vrata od istoka, idi dosred crkve, stani, ima kamen žut. Pod njega tovar zlata. Za pet minuta nosi.“