Zakopano blago priče,legende,prokletsvo,magija ili?

[crni1]

Na predlog jednog člana foruma otvaram ovu temu u kojoj možete ispričati vaše priče vaših rođaka,prijatelja,poznanika.
Nekome će delovati kao laž i izmišljotina,bajka,drugima kao istina a nekoga će možda podsetiti i na neki trenutak u njegovom životu.
Evo jedne priče mojih rođaka:
Neki moj dalji rođak bio je hajduk,pljačkao je i ubijao samo on znajući koga i zašto a svo zlato i dragocenosti koje je donosio ostavljao je u podu kolibe gde su živeli negde ispred vatrišta maskirajući rupu pepelom i to je radio dugi niz godina sve dok nije onemoćao i prestao da hoda.Kažu da je bio jak,preke naravi,čak je i ukućane mlatio ako ga nisu slušali.
Familija je Vlaška,stočarska,svi su znali šta taj deda radi ali su ipak živeli "bedno"kad je nešto on dao to bi bilo to a ovako nije smeo niko ništa da dira.
Razboleo se deda i tek tada je pozvao samo babu (njegovu ženu) i kao da se ispoveda njoj rekao da pare za kuću i familiju su u šupljem drvetu na vratima toblara (to je obor za stoku) a pare koje su u kući to nikad da ne diraju jer su to "krvave pare-prokljec banji" i koliko ima.
Vremena čudna žena sama sa decom siđe iz planine bliže selu u polje i tamo je živela do svoje duboke starosti,pred kraj je pozvala decu i rekla da znaju i da tamo nikad ništa ne diraju.
Vremenom su ponovo počeli da odlaze gore u tu imovinu,popravili taj salaš i počeli tu da žive,međutim tad noću počinju da se dešavaju čudne stvari,na početku čuo se samo govor kasnije je preraslo u galamu i vrisku,plač, ustanu upale fenjer ništa ugase opet isto.Trajalo je to neko vreme,pokušavali su svašta,kadili,bajali ali bez uspeha.Napravili su drugi salaš 100 metara dalje a taj stari pretvorili u štalu,ovce su im bile mršave,malo mleka,sve očupane dok jednog jutra nisu našli sve mrtvo.
Kasnije je u familiju došao zet,čuvši priču otišao je da kopa,nije uspeo jer se udario u nogu i ostao ćopav celog veka (ja ga znam kao mošu Škjop),probali su još po neki ali ni oni nisu ništa uradili,neki su se uplašili,drugi videli i čuli svašta,ovce i krave su bežale iz te okoline kao da ih dave ose, svuda oko kamenja (temelja) izraslo trnje a u sredini ništa čak se i trava razlikuje od one u okolini.
E sad ni ja to ne bih dirao niti bih savetovao nekome ali pošto neki od naših kolega kažu da znaju i mogu eto im prilike da se dokažu,ovo je samo moja priča ja nisam probao niti bih pa ko varuje nek veruje a ko na ne mora,ne mogu da tvrdim da je sve istina.
To je priča moje babe koju sam slušao na slavi i pokušao da vam ispričam baš do detalja onako kako sam zapamtio i da ne zaboravim "ašija jesta pljina kaldare ku mestkac galbinj šapće kilj"

[neu]

Odlicna tema kolega Crni1.Imam par prica, ali jedna je posebna, jer sam licno ja delom akter te price.
Prica pocinje ovako. Pre nekih 10 godina pojavi se covek u mom naselju srednjih godina i nastani u zapustenu tuglaru na kraju naselja.Tuglara pravi zmijarnik cak se i ne zna cija je (stariji mestani pricaju da je on mozda naslednik nekog tamo dede i da je to mozda njegovo) .Posle nekog vremene shvatimo da je covek psihijatriski slucaj i da je povremeno na lecenju u psihijatrisku bolnicu.Sa nikim nije komunicirao bukvalno svi su ga izbegavali (osim par baba koje su uvek radoznale i ponekad mu nosile hranu).Uvek smo ga vidjali u vojnickim cizmama, uniformu pocepanu i obavezno vojnicki asov.E sad ja iz znatizelje jednom pridjem i pitam ga sta radi sa taj asov? On sav zbunjen sto neko komunicira snjim pocinje da prica neke nebuloze.Ja shvatim da je covek definitivno psihijatriski slucaj okrenem se i odem. Posle par nedelja krenem sa prijateljima u kladionicu (koja je tu u naselju) da odigramo neki tiket i popijemo koje pivo kad vidim njega da trci ka meni.Prilazi mi i kaze da hoce da mi da nesto, njemu ne treba to, moji prijatelji zbunjeni gledaju me i neveruju. Vec pocinju da mi sapucu "da li si ti normalan uhvatio si se da radis nesto sa covekom koji je non stop na lecenju" pravdam se ja njima da nemam nista snjim ali oni ne veruju. Elem pitam ja njega sta hoces da mi das? Kad on vadi iz dzepova 10-15 komada bakarnih novcica (Rim).Uf odmah ga pitam odakle ti to jer nisi negde ukrao?.Pocinje on da prica kako je on to danas iskopo za mene i da ima toga kolko hoces u zemlju.Znam da nosi uvek samo vosjnicki asov i da nikad nije cuo za detektor.U tom trenutku toliko mi ga bilo zao da sam ga molio da stavi novcice u dzep ode kuci.Stavi on novcice u dzep i ode.Danima posle toga razmisljam odkale mu novcici.Prodje neko vreme ponovo on mene vidi i dodje do mene.E sad ide glavni deo price, napominjem da je covek psihijatriski slucaj ili mozda ne?.Pocinje da mi prica kako on zna jednu tajnu koju nikom da sada nije rekao, shvatio je da ne moze sam pa hoce mene da pita jer hocu ja da podjem s njim.Ja ga onako sav zbunjen pitam koja je to tajna i gde da idemo sta da radimo? I pocinje on meni da prica.Kaze, ja nisam lud i ako svi misle da jesam, treba da nadjemo i spojimo 3 figure zlatne, dve znam gde se nalaze nasao sam ih ali ih nisam dirao.Tek kad uzmemo trecu ona je najbitnija idemo po ostale 2. Mislim se u sebi verovatno je cuo ili gledao Indijanu Dzons pa je umislio.Nastavlja on pricu, kaze zna gde je i treca ali ne moze sam.Objasnjava mi da treba da udjemo u neku rupu duboko u zemlju i da je uzmemo. Naravno je shvatim da nesto definitivno nije u redu s njim i kazem mu da se ja ne bavim tim, da ja ne znam  nista o tome i da bolje on nadje nekog drugog.I na tome se zavrsava moja prica.Sta se desava dalje, posle par nedelja opet ja sa prijateljima i opet me on srece na  ulici (mislim se u sebi ne opet ista prica) covek nam prilazi i kaze "samo da ti pokazem nesto ja sam uso unutra i video sam sve, velika gomila zlata a na vrhu gomile treca  figurica sve je bljestalo kao vatra da gori, ja sam krenuo da je uzmem i onda me nesto udarilo mnogo me bolelo i ja sam odmah izaso"Pitam ga ja gde te udarilo? posto vidim da nema oziljka po licu niti modrica.Skida on gornji deo uniforme na sred ulice, skida se do pola go i pokazuje mi po sred grudi bela tacka precnika oko 4cm izgleda slicno kao kad se izgoris cigarom.Pocinjem u sebi da psujem samog sebe i dan kad sam prvi put progovorio snjim, mislim se jos samo treba neku zarazu da navucem, ljudi se okrecu gledaju nas. Okrecem se i krecem dalje medjutim on krece za nama i nastavlja pricu.Kaze "ma mene ovo sto je udarilo me ubija, ja imam jos najvise mesec dana zivota, ajde brzo da udjemo u rupu ti uzmi sve, brzo prodaj, i kad prodas meni daj samo 100 000e tolko mi treba da odem u Rusiju na lecenje" Ponovo se meni mota po glavi "on je samo psihijatriski slucaj" kazem mu ja ok videcemo cisto da ga otkacim jer onako go seta po ulici. Kaze on "vazi samo pozuri".Finis price da ne duzim dalje posle tacno mesec dana, dan gore dole cujem da je umro u svojoj tuglari nasla ga neka od baba. I dan danas ja i dalje ne znam da li je istina to sto je pricao ili je samo umisljao. Bas mi ga je zao, progonime me misao da mozda on ustvari nije bio lud? Da napomenem da ga nikad nisam pitao gde to trazi, tako da i ako je istina to sto je pricao apsolutno nemam predstavu gde je to trazio. 

[termatata]

prica je yanimljiva i ima istine.po pitanju desavanja.mnogi tragaci ali i slucajni prolaynik moye da pokupi nesto koje ne moye objasniti nikome niti ga neko moye shvatiti o cemu to govori.uyeo nesto ili me uyeo to yakopamo.samo da bude bliyu moye da pokupi nesto i da to nesto mu kasnije unisti sve u yivotu.prvo psihu tako da neyna sta je stvarnost a sta realnost yivota tj jest pukne u glavi itd.voleo bih da uspostavimo kontakt volim takve avanture.poydrav