16-12-2015, 10:31 PM
MIT i stvarnost u jugoistočnoj Srbiji, teško je razdvojiti. Vekovima žive skladno kao
jedno biće.
S kolena na koleno ovde se prenose priče i tajne o skrivenom blagu koje su hajduci
zakopavali po planinskim vrletima i pećinama.
U krajevima gde su vojevali hajduci, baš uz carski i stambolski put, svi znaju za blago
popa Martina.
Ovdašnji narod veruje da se negde u vrletima baš blizu njihovog mesta, bilo u Sokobanji,
Nišu, Pirotu, Knjaževcu, Žagubici... krije riznica popa Martina ili koja druga - hajdučka,
pre svih, a onda i neka druga, antička.
Na isto verovanje nailazi se i s one strane granice, gde naši susedi, nošeni verom, tragaju
za zlatom popa hajduka.
Pop Martin Himović, kaže legenda, odmetnuo se u hajduke zbog nepravde turske vlasti.
U “Bugarskoj enciklopediji” navodi se da je bio vojvoda, koji je živeo u prvoj polovini
19. veka.
“Pojavljivao se” ili, što bi danas rekli, “operisao je” u mestima, kako se navodi u
enciklopediji suseda, Slivensko, Elensko, Vracansko, Trnovsko, Plovdivsko, Smolensko,
Stranđansko i drugde. U srpskim legendama, opet, njegovi krajevi bili su pirotski, niški,
leskovački, sokobanjski.
U Srbiji, narod pripoveda da je “pop Martin iz Sevlijeva” imao lepu ženu na koju je bio
bacio oko Manuka
-beg. Taj beg stalno je navaljivao da mu u goste dođu pop i popadija, a kada je pop
Martin pristao, dogodila se nesreća. Posle gozbe supružnici su hteli da pođu kući, ali
Manuka-beg stao je ispred vrata ženskih odaja - u to vreme žene su sedele odvojeno od
muškaraca - izvadio nož i rekao: - Ova žena više nije tvoja, nego moja.
U vreme turske vladavine, kada se sili nije smelo suprotstavljati, popu nije ostalo ništa
drugo nego da ode kući sam. Danima je smišljao kako da se osveti begu. Na kraju je
odlučio da ode u planinu i da se tamo pridruži hajducima vojvode Volčana.
Hajdučija mu je dobro išla. Toliko dobro da je brzo napredovao. Izjednačio se sa samim
vojvodom. U međuvremenu, poslali su svog čoveka da radi kao kočijaš kod Manuka......
jedno biće.
S kolena na koleno ovde se prenose priče i tajne o skrivenom blagu koje su hajduci
zakopavali po planinskim vrletima i pećinama.
U krajevima gde su vojevali hajduci, baš uz carski i stambolski put, svi znaju za blago
popa Martina.
Ovdašnji narod veruje da se negde u vrletima baš blizu njihovog mesta, bilo u Sokobanji,
Nišu, Pirotu, Knjaževcu, Žagubici... krije riznica popa Martina ili koja druga - hajdučka,
pre svih, a onda i neka druga, antička.
Na isto verovanje nailazi se i s one strane granice, gde naši susedi, nošeni verom, tragaju
za zlatom popa hajduka.
Pop Martin Himović, kaže legenda, odmetnuo se u hajduke zbog nepravde turske vlasti.
U “Bugarskoj enciklopediji” navodi se da je bio vojvoda, koji je živeo u prvoj polovini
19. veka.
“Pojavljivao se” ili, što bi danas rekli, “operisao je” u mestima, kako se navodi u
enciklopediji suseda, Slivensko, Elensko, Vracansko, Trnovsko, Plovdivsko, Smolensko,
Stranđansko i drugde. U srpskim legendama, opet, njegovi krajevi bili su pirotski, niški,
leskovački, sokobanjski.
U Srbiji, narod pripoveda da je “pop Martin iz Sevlijeva” imao lepu ženu na koju je bio
bacio oko Manuka
-beg. Taj beg stalno je navaljivao da mu u goste dođu pop i popadija, a kada je pop
Martin pristao, dogodila se nesreća. Posle gozbe supružnici su hteli da pođu kući, ali
Manuka-beg stao je ispred vrata ženskih odaja - u to vreme žene su sedele odvojeno od
muškaraca - izvadio nož i rekao: - Ova žena više nije tvoja, nego moja.
U vreme turske vladavine, kada se sili nije smelo suprotstavljati, popu nije ostalo ništa
drugo nego da ode kući sam. Danima je smišljao kako da se osveti begu. Na kraju je
odlučio da ode u planinu i da se tamo pridruži hajducima vojvode Volčana.
Hajdučija mu je dobro išla. Toliko dobro da je brzo napredovao. Izjednačio se sa samim
vojvodom. U međuvremenu, poslali su svog čoveka da radi kao kočijaš kod Manuka......