07-12-2014, 06:23 PM
http://www.tvbest.rs/108097-timocki-kopa...nosti-foto
TIMOČKI KOPAČI ZLATA: Da li ste čuli za zlatnu kočiju basnoslovne vrednosti? (FOTO)
U dobrom delu Srbije postoji legenda o zakopanoj zlatnoj kočiji basnoslovne vrednosti. Po jednima kočija je zakopana u I veku i bila je namenjena nekoj egipatskoj kraljici; po drugima je to turska kočija povezena iz Beograda koja nikada nije napustila Srbiju. U Timočkoj krajini u toku je lov na kočiju od suvoga zlata iz posebne legende.
U toku najezde Huna u V veku, porušena je Galerijeva carska palata Feliks Romulijana kod Zaječara. Bežeći pred hordom rimska carica koja se zatekla u Romulijani povezla je sa sobom jedinstveno blago – zlatnu kočiju. Posle samo par desetina pređenih kilometara, ljudi iz njene svite i garde koja ju je čuvala, shvatili su da ih kočija previše usporava i da su u opasnosti da ih neprijatelj sustigne. Legenda pominje i da se slomio jedan od točkova kočije. Rešili su da se oslobode i kočije i drugog blaga koje su sa sobom nosili da bi mogli bežati brže, a da se kasnije, kada to prilike dozvole, vrate po zakopano blago.
Zlatna kočija i više sanduka zlata i dragog kamenja zakopana je tako što je nad njom napravljeno veštačko brdo od zemlje. Tajna zlatne kočije i mesta na kome je zakopana ostalo je neotkriveno do danas. Po blago se niko nikada nije vratio.
Vekovima se ova priča prepričava po selima u dolini Belog Timoka. Pominju se dve moguće lokacije, dva veštačka brda, pod kojima je moguće da se krije zlatna kočija.
Jedno brdo je u ataru sela Grlište. Drugo su posetili naši reporteri.
U sred sela Vrbica, desno od sadašnjeg magistralnog puta Zaječar – Niš, nalazi se brdo Lъm (čita se: lm), koje dominira selom. Jagma za zlatnom kočijom počela je pre nekoliko godina, kada je nepoznati čovek kupio plac na brdu i tu sazidao kuću. O njemu meštani ne žele da govore. Spominju ga kao nekog „Švajcarca“ i listom izjavljuju da ne znaju ko je on. Elem, „Švajcarac“ je na Lъmu sazidao kuću, ogradio plac bodljikavom žicom i – nestao bez traga.
Dovitljivi meštani shvatili su šta „Švajcarac“ traži, ali i da to nije našao, pa su i oni krenuli u akciju. Pokupovali su sve plačeve u okolini brda, na njima zasadili bašte i kukuruz. I obavezni plastenik.
Upravo ti plastenici služe im kao kamuflaža za kopanje kanala duboko u utrobu brda.
Tone zemlje su izbačene iz brda Lъm u potrazi za zlatnom kočijom.
A da li su je našli?
E, o tome nisu želeli da pričaju.
(D.Mitić)
TIMOČKI KOPAČI ZLATA: Da li ste čuli za zlatnu kočiju basnoslovne vrednosti? (FOTO)
U dobrom delu Srbije postoji legenda o zakopanoj zlatnoj kočiji basnoslovne vrednosti. Po jednima kočija je zakopana u I veku i bila je namenjena nekoj egipatskoj kraljici; po drugima je to turska kočija povezena iz Beograda koja nikada nije napustila Srbiju. U Timočkoj krajini u toku je lov na kočiju od suvoga zlata iz posebne legende.
U toku najezde Huna u V veku, porušena je Galerijeva carska palata Feliks Romulijana kod Zaječara. Bežeći pred hordom rimska carica koja se zatekla u Romulijani povezla je sa sobom jedinstveno blago – zlatnu kočiju. Posle samo par desetina pređenih kilometara, ljudi iz njene svite i garde koja ju je čuvala, shvatili su da ih kočija previše usporava i da su u opasnosti da ih neprijatelj sustigne. Legenda pominje i da se slomio jedan od točkova kočije. Rešili su da se oslobode i kočije i drugog blaga koje su sa sobom nosili da bi mogli bežati brže, a da se kasnije, kada to prilike dozvole, vrate po zakopano blago.
Zlatna kočija i više sanduka zlata i dragog kamenja zakopana je tako što je nad njom napravljeno veštačko brdo od zemlje. Tajna zlatne kočije i mesta na kome je zakopana ostalo je neotkriveno do danas. Po blago se niko nikada nije vratio.
Vekovima se ova priča prepričava po selima u dolini Belog Timoka. Pominju se dve moguće lokacije, dva veštačka brda, pod kojima je moguće da se krije zlatna kočija.
Jedno brdo je u ataru sela Grlište. Drugo su posetili naši reporteri.
U sred sela Vrbica, desno od sadašnjeg magistralnog puta Zaječar – Niš, nalazi se brdo Lъm (čita se: lm), koje dominira selom. Jagma za zlatnom kočijom počela je pre nekoliko godina, kada je nepoznati čovek kupio plac na brdu i tu sazidao kuću. O njemu meštani ne žele da govore. Spominju ga kao nekog „Švajcarca“ i listom izjavljuju da ne znaju ko je on. Elem, „Švajcarac“ je na Lъmu sazidao kuću, ogradio plac bodljikavom žicom i – nestao bez traga.
Dovitljivi meštani shvatili su šta „Švajcarac“ traži, ali i da to nije našao, pa su i oni krenuli u akciju. Pokupovali su sve plačeve u okolini brda, na njima zasadili bašte i kukuruz. I obavezni plastenik.
Upravo ti plastenici služe im kao kamuflaža za kopanje kanala duboko u utrobu brda.
Tone zemlje su izbačene iz brda Lъm u potrazi za zlatnom kočijom.
A da li su je našli?
E, o tome nisu želeli da pričaju.
(D.Mitić)