25-11-2014, 12:12 AM
Crnogorska državna kasa za vreme Njegoša
Marta 1833. godine otputovao je vladika Rade, na poziv ruskog cara Nikole I, u Petrovgrad, gde je posvećen za vladiku. Taj njegov boravak u Rusiji imao je veliki značaj za Crnu Go-ru.
Po povratku iz Rusije dobio je zaostalu pomoć u iznosu od 10.000 rubalja, i crkvenu gramatu u kojoj se preporučuje Crnogorcima poslušnost prema vladici. Car je uputio granatu, kako je rekao, "Mome dragom prijatelju i bratu", i u njoj je tražio da narod podrži vladikine napore u učvršćivanju njegove vlasti "jer bez jake vlasti i poslušnosti vi ćete postati brzi plen agarijanskih grabljivaca".
Vladika se u decembru te godine vratio iz Rusije gde je, uz značajnu novčanu pomoć, isposlovao i da Ruski sinod ubuduće šalje prijateljskom narodu Crne Gore sve one crkvene stvari koje crkva do tada nije imala. Isposlovana je, takodje, pomoć za popravku i obnovu crkava i manastira, kao i za izgradnju novih.
Novac u iznosu od 11.631 forinte, koji je prispeo od ruskog cara, čuvao se tada u prvoj državnoj kasi crnogorske blagajne. Kasa je nabavljena u Mlecima, a imala je sledeće dimenzije: širina 65 cm, visina 60 cm i težina 86 kg. Napravljena je od kovanog gvoždja i učvršćena sa gvozdenim obručima. Imala je dve brave za zaključavanje, a ključevi brava bili su prilično glomazni. Gornji ključ brave bio je u obliku udubljene elipse, dužine 15 cm, težine 180 grama. Donji ključ brave bio je u obliku srca, dužine 16,5cm, težine 160 grama.
Državnu blagajnu je u početku vodio Vladika, pa kako nije bio dovoljno upućen u te poslove, morao je da traži nekoga ko bi u tome bio iskusniji. Tako je doneta odluka da te poslove obavlja vladikin sekretar Dimitrije Milaković. On je na ovo mesto postavljen 16. avgusta 1837 godine. Vladika mu je ustupio novac i sve što se nalazilo u blagajni, a na raspolaganju mu je bilo još dvanaest članova koji su se, zajedno sa njim, brinuli o kasi.Tada je po prvi put donet crnogorski Zakon o državnom računovodstvu, po kojem je novac stajao isključivo u kasi. Izdavao se isključivo prema naredjenju vladike, koji je lično potpisivao "ordent" o isplati. Postojale su posebne knjižice u koje su se zapisivali izdaci. Svaka četiri meseca kasa se pregledala. Za blagajnika je postavljen vojvoda Djuro Matanović, a posle njega na to mesto bio je postavljen Djuro Cerović. Po formiranju Ministarstva finansija u Crnoj Gori, 1. marta 1879. godine, za blagajnika je postavljen Radoje Roganović zvani "Crnogorac".
Kasa se jedno vreme nalazila u opštini, a kasnije je prebačena u Cetinjski muzej.
Prilikom boravka u Rusiji, vladika Rade je dobio garanciju od carske vlasti da će mu se ispuniti svi njegovo zahtevi u pogledu novčane pomoći. Za utvrdjenje svoje vlasti dobio je 8.000 rubalja. Pored pomenute pomoći ruskog Sinoda, ruski car je obećao da će zaštititi Crnu Goru od svih napada koji budu dolazili sa strane. Uz to su mu date detaljne instrukcije kako da učvrsti vlast u Crnoj Gori, kao i obećanje pomoći pri osnivanju sudova i drugih pravnih potreba u Crnoj Gori.
U istom tom periodu, na zahtev ruske vlade, otvaraju se na Rijeci Crnojevića četiri radionice za proizvodnju baruta. Kako u to vreme Vladika nije imao u Crnoj Gori ovakvu vrstu majstora, poslao je u Srbiju osam mladića da izuče ovaj zanat. Zanat su izučili za dve godine, a posle njih poslato je na opšte školovanje još dvanaest mladića iz Crne Gore. Trojica od njih bili su u senatu knjaza Danila, i predstavljali su najpismenije pojedince u tadašnjoj Crnoj Gori.
Pored manastira, vladika Rade je podigao kuću zvanu "Biljarda", u kojoj je bio smešten Senat, koji je predstavljao vrhovni državnu upravu. Ovaj gradjevinski objekat izgrad|en je za godinu dana. Vladika je u toj kući za sebe zadržao tri sobe, a ostale su bile na raspolaganju Senatu. Vladika takodje podiže prve Osnovne škole u Crnoj Gori, a koje su radile u Cetinju i u Dobrskom selu. Od sredstava iz blagajne, koja je dobio od ruske vlasti, gradi i puteve za prolaz konja i ljudi u Crničkoj, Lješamskoj i Katunskoj nahiji, kao i četiri velika bunara za živalj u Katunskoj nahiji.
Vladika je u Mlecima nabavio i štampariju, u kojoj su najpre štampane njegove knjige "Lijek jarosti turske" i "Pustinjak". Ova štamparija je radila sve do 1852. godine, kada je knjaz Danilo, iz nužde, pretopio olovna slova štamparije u ratne svrhe.
Marta 1833. godine otputovao je vladika Rade, na poziv ruskog cara Nikole I, u Petrovgrad, gde je posvećen za vladiku. Taj njegov boravak u Rusiji imao je veliki značaj za Crnu Go-ru.
Po povratku iz Rusije dobio je zaostalu pomoć u iznosu od 10.000 rubalja, i crkvenu gramatu u kojoj se preporučuje Crnogorcima poslušnost prema vladici. Car je uputio granatu, kako je rekao, "Mome dragom prijatelju i bratu", i u njoj je tražio da narod podrži vladikine napore u učvršćivanju njegove vlasti "jer bez jake vlasti i poslušnosti vi ćete postati brzi plen agarijanskih grabljivaca".
Vladika se u decembru te godine vratio iz Rusije gde je, uz značajnu novčanu pomoć, isposlovao i da Ruski sinod ubuduće šalje prijateljskom narodu Crne Gore sve one crkvene stvari koje crkva do tada nije imala. Isposlovana je, takodje, pomoć za popravku i obnovu crkava i manastira, kao i za izgradnju novih.
Novac u iznosu od 11.631 forinte, koji je prispeo od ruskog cara, čuvao se tada u prvoj državnoj kasi crnogorske blagajne. Kasa je nabavljena u Mlecima, a imala je sledeće dimenzije: širina 65 cm, visina 60 cm i težina 86 kg. Napravljena je od kovanog gvoždja i učvršćena sa gvozdenim obručima. Imala je dve brave za zaključavanje, a ključevi brava bili su prilično glomazni. Gornji ključ brave bio je u obliku udubljene elipse, dužine 15 cm, težine 180 grama. Donji ključ brave bio je u obliku srca, dužine 16,5cm, težine 160 grama.
Državnu blagajnu je u početku vodio Vladika, pa kako nije bio dovoljno upućen u te poslove, morao je da traži nekoga ko bi u tome bio iskusniji. Tako je doneta odluka da te poslove obavlja vladikin sekretar Dimitrije Milaković. On je na ovo mesto postavljen 16. avgusta 1837 godine. Vladika mu je ustupio novac i sve što se nalazilo u blagajni, a na raspolaganju mu je bilo još dvanaest članova koji su se, zajedno sa njim, brinuli o kasi.Tada je po prvi put donet crnogorski Zakon o državnom računovodstvu, po kojem je novac stajao isključivo u kasi. Izdavao se isključivo prema naredjenju vladike, koji je lično potpisivao "ordent" o isplati. Postojale su posebne knjižice u koje su se zapisivali izdaci. Svaka četiri meseca kasa se pregledala. Za blagajnika je postavljen vojvoda Djuro Matanović, a posle njega na to mesto bio je postavljen Djuro Cerović. Po formiranju Ministarstva finansija u Crnoj Gori, 1. marta 1879. godine, za blagajnika je postavljen Radoje Roganović zvani "Crnogorac".
Kasa se jedno vreme nalazila u opštini, a kasnije je prebačena u Cetinjski muzej.
Prilikom boravka u Rusiji, vladika Rade je dobio garanciju od carske vlasti da će mu se ispuniti svi njegovo zahtevi u pogledu novčane pomoći. Za utvrdjenje svoje vlasti dobio je 8.000 rubalja. Pored pomenute pomoći ruskog Sinoda, ruski car je obećao da će zaštititi Crnu Goru od svih napada koji budu dolazili sa strane. Uz to su mu date detaljne instrukcije kako da učvrsti vlast u Crnoj Gori, kao i obećanje pomoći pri osnivanju sudova i drugih pravnih potreba u Crnoj Gori.
U istom tom periodu, na zahtev ruske vlade, otvaraju se na Rijeci Crnojevića četiri radionice za proizvodnju baruta. Kako u to vreme Vladika nije imao u Crnoj Gori ovakvu vrstu majstora, poslao je u Srbiju osam mladića da izuče ovaj zanat. Zanat su izučili za dve godine, a posle njih poslato je na opšte školovanje još dvanaest mladića iz Crne Gore. Trojica od njih bili su u senatu knjaza Danila, i predstavljali su najpismenije pojedince u tadašnjoj Crnoj Gori.
Pored manastira, vladika Rade je podigao kuću zvanu "Biljarda", u kojoj je bio smešten Senat, koji je predstavljao vrhovni državnu upravu. Ovaj gradjevinski objekat izgrad|en je za godinu dana. Vladika je u toj kući za sebe zadržao tri sobe, a ostale su bile na raspolaganju Senatu. Vladika takodje podiže prve Osnovne škole u Crnoj Gori, a koje su radile u Cetinju i u Dobrskom selu. Od sredstava iz blagajne, koja je dobio od ruske vlasti, gradi i puteve za prolaz konja i ljudi u Crničkoj, Lješamskoj i Katunskoj nahiji, kao i četiri velika bunara za živalj u Katunskoj nahiji.
Vladika je u Mlecima nabavio i štampariju, u kojoj su najpre štampane njegove knjige "Lijek jarosti turske" i "Pustinjak". Ova štamparija je radila sve do 1852. godine, kada je knjaz Danilo, iz nužde, pretopio olovna slova štamparije u ratne svrhe.
