10-01-2014, 10:59 PM
Tacno je da se divlji konji ubijaju na Suvoj planini. Cak i u selu autora reportaze, Mokri, sto D.J. uopste ne pominje. A ta Mesna zajednica je svojevremeno, verovali ili ne, donela odluku da se puca i u poludivlje konje ! U obrazlozenju tog akta sa potpisom i pecatom, kao razlog za neophodnost konjeubistava je to sto im cine poljsku stetu i unistavaju letinu.
Plemenite zivotinje, ponosne i elegantne, impresioniraju hrabroscu, lepotom, kao i zudnjom za slobodom koja ih cesto kosta zivpta. Ti konji ipak opstaju uprkos brojnim opasnostima. Imaju vodju koji je po pravilu najlepsi i najjaci. Pastuv ide na celu krda planinskim stazama do hrane i vode, dok su kobile i zdrebad u sredini, i donosi odluke.
Vukova se ne plase. Prilikom neprijatnog susreta sa njima stanu u krug i dzilitaju se nogama nokautirajuci kurjake. To im nije tesko jer pripadaju rasi "bidza" koja je zdepasta i snazna.
Danas divljih konja jos ima. Na Suvoj planini su uvek na vrhu Rakos i prevoju Preslap.Krecu se na sirokom prostoru oko Kosmovca, Vlaske Poljane, Golasa, Rzenca,Smrdana, Tisove padine, Litice, Tri lokve, Crnog vrha,Mokre, Divljana, Gornje Koritnice i Bezista.
Na prostoru oko Divljana, ukljucujuci i autorovo Ravniste, redovno dolaze zbog haosa u sumi nakon tradicionalnog Prvomajskog uranka i slave Manastira Sv. Dimitrija Solunskog (drugog maja). Na prostoru iznad Mokre, Decjeg odmaralista, kompleksa sportskih terena kod Manastira, i dalje prema Donjoj Koritnici uvek je u to vreme, sve do Djurdjevdana, nekoliko hiljada ljudi i vise stotina vozila i satora. Rostiljaju oni kojima je more predaleko. Kad se razidju, ostaju gomile smeca i hrane koja privlaci ptice, zveri i divlje konje.
Kineski filozof Lao Ce je napisao, citiram "... A OD KONJA JE POSTAO COVEK" .
Plemenite zivotinje, ponosne i elegantne, impresioniraju hrabroscu, lepotom, kao i zudnjom za slobodom koja ih cesto kosta zivpta. Ti konji ipak opstaju uprkos brojnim opasnostima. Imaju vodju koji je po pravilu najlepsi i najjaci. Pastuv ide na celu krda planinskim stazama do hrane i vode, dok su kobile i zdrebad u sredini, i donosi odluke.
Vukova se ne plase. Prilikom neprijatnog susreta sa njima stanu u krug i dzilitaju se nogama nokautirajuci kurjake. To im nije tesko jer pripadaju rasi "bidza" koja je zdepasta i snazna.
Danas divljih konja jos ima. Na Suvoj planini su uvek na vrhu Rakos i prevoju Preslap.Krecu se na sirokom prostoru oko Kosmovca, Vlaske Poljane, Golasa, Rzenca,Smrdana, Tisove padine, Litice, Tri lokve, Crnog vrha,Mokre, Divljana, Gornje Koritnice i Bezista.
Na prostoru oko Divljana, ukljucujuci i autorovo Ravniste, redovno dolaze zbog haosa u sumi nakon tradicionalnog Prvomajskog uranka i slave Manastira Sv. Dimitrija Solunskog (drugog maja). Na prostoru iznad Mokre, Decjeg odmaralista, kompleksa sportskih terena kod Manastira, i dalje prema Donjoj Koritnici uvek je u to vreme, sve do Djurdjevdana, nekoliko hiljada ljudi i vise stotina vozila i satora. Rostiljaju oni kojima je more predaleko. Kad se razidju, ostaju gomile smeca i hrane koja privlaci ptice, zveri i divlje konje.
Kineski filozof Lao Ce je napisao, citiram "... A OD KONJA JE POSTAO COVEK" .