Ocena Teme:
  • 0 Glasov(a) - 0 Prosečno
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Zamke kod zakopanog blaga
#1
Evo malo da se uključim u zanimljive teme na ovom jako lepom forumu ...
Prvo moram napomenuti, da nisam nešto tražio puno po Srbiji, na žalost malo vremena provodim ovde, živim i radim u Rusiji, a i zbog posla istraživanja sam uglavnom radio po Evropi, Južnoj Americi, Aziji a najviše po Rusiji.
U principu, kad se sve uopšteno pogleda, to što sam video u Srbiji, skoro se uopšte ne razlikuje ot svih drugih svetskih lokacija.
Svugde u svetu postoje predanja, mitovi, legende, pa i konkretne činjenice i zapisi o blagu, prvsenstevo zlatu i srebru, prenose se generacijama sa koleno na koleno i naravno kao i u svakom usmenom predanju, svaka generacija nešto zaboravi, nešto svoje doda, tako da na kraju vrlo je teško razlikovati činjenice od mita.
Papirološki potkrepljeni dokazi su izuzetno retki, pa na žalost moramo se uglavnom voditi drugim dokazima i pričama, ali nije lepota istraživanja samo u tome da se nešto nađe ...
Naravno uz svaku priču o tajnoj i misterioznoj lokaciji, odmah se pojavljaju i gomila eksperta, koji sve znaju, imaju mape, samo nisu imali vremena ili
želje da traže ...
Neki imaju tajne mape koje Vam vrlo povoljno mogu prodati, pokazati za relativno male pare gde se šta nalazi ...
Intresantno, verovatno su oni i jako dobri ljudi, pa im ne treba zlato, i odlučili su da drugima pomognu!
Što se kaže, za jedno zakopano blago, ima najmanje 100 mapa sa 100 različitih lokacija.
U poslednjih 30 godina, jedan od maltene obaveznih nastavka o svakoj tajnoj lokaciji je i zaštita iste, skrivene zamke i slično ...
Realno gledano, jako mali procenat ljudi je zaista proveo mnogo vremena na terenu, istraživao, posmatrao lokacije, zapažao, učio direkto sa samih lokacija, takođe uložio prilično novca u ne baš jeftin ali mora se priznati jako lep hobi.
Malo hobija nam daje mogućnost da vreme provedemo u prirodi, uživamo u njenjoj lepoti, doživljavamo misteriju i adrenalinske nalete u organizmu ...
Sveznalice iz fotelje uglavnom su vrlo ubeđeni u svoje kvalitete i nije im jasno zašto se javlja tolika filozofija oko takvih prostih stvari, pa Bože moj, uzmemo neki detektor i par flaša piva, odemo na neku planinu i gle čuda, zlato na sve strane, samo ga stavimo u torbu i pravac zlatara, uraaaaa ...
Ali da se vratim na temu ...
Vrlo ozbiljna istraživanja su pokazala da najlakši način zaštite blaga je samo njegovo sakrivanje na zabitim, ne pristupačnim i  teškim lokacijama, gde je teško opredeliti moguću lokaciju blaga, teško prodreti do njega ...
Uz to, kad uzmemo tektonske i meterološke faktore, koji definitivno nama u 21 veku ne idu na ruku, iz godine u godinu je sve teže pronaći nešto.
Ukoliko i uspemo da nađemo tačnu lokaciju, ostaje da se malo ili mnogo zamislimo o zamkama koje su tamo, toliko puta su svi o tome pričali, doduše ništa konretno, pa to je velika tajna i nepoznanica kako govore pojedinci ...
Probaću da nešto elementarno objasnim o tome, što se inače uči na nekim svetskim institutima, koji imaju vezu sa arheologijom.
Realno gledano i u praksi provereno, ako izbacimo varijante koje smo videli u Indijana Džons serijalu filmova, postoje nekoliko vrsta zamki koje mogu biti opasne, naravno treba uzeti i u obzir vremenski faktor od nekoliko desetina, stotina godina i zamor materijala na zamkama, koje su u 95% slučajema same od sebe pod uticajem vremena onesposobljene.
Omiljeni tip zamki, kod većine naroda su bile proste, duboke jame u koje se lako upadalo nepažnjom kod hodanja.
Na nekoliko lokacija se nalazio neki tip nategnutog mehanizma sa raznim zašiljenim komadima drveta, metala ili neki put i bodeža ... ( uglavnom ne rade, davno su materijali istrulili )
Komplikovane i složne zamke su zvanično na samo tri lokacije u svetu nađene i mora se znati činjenica da je mnogo godina utrošeno na njihovo pravljenje kao i finansijska sredstva, koja nam govore da su samo vrlo moćni vladari sa mnogo vremena imali mogućnost za tako nešto.
Naravno, pametan čovek, koji imalo logički pristupa problemu, biće uvek oprezan i nije mu neki problem ispitati teren pre samog njegovog nastupa.
Ono čega se moramo čuvati kod nađenog blaga ( izraz blago ne upotrebljavam samo za zlato, srebro i slično, a za sve arheološki vredne nalaze koji imaju istorijsku i nacionalnu vrednost, pa shodno tome apelujem na sve tragače, možda to Vama izgleda nevažno i smešno, ali odnesite u prvi muzej to što nađete, bitno je zadržati istorijski nalaz i poreklo o narodu koji je tu nekada živeo, i naša deca, unuci i njihova deca, treba d aimaju neku prestavu o istoriji ... ), jesu u stvari bakterije, spore i neki put otrovi ili neki tip virusne, uglavnom mutirane stare bolesti.
Samo zlato, pa i delimično srebro, nije podložno lakom primanju dodatih hemijskih elemenata i jedinjenja, ali fin oblik prašine koji se vremenom taloži na njemu, stvara tvrdokorni sloj, koji je u stvari za nas opasan!
Prilikom ulaska u zatvorene prostorije, ukoliko nemate adekvatnu opremu za zaštitu            ( mada ona nije uopšte tako skupa i dostupna je maltene svugde ),  obavezno sa sobom nosite šibice, paljenjem palidrvca i bacanjem njega u prostoriju dobićete dve vrlo bitne stvari, prvo će se pokazati razlika u boji plamena, ukoliko u prostoriji se nalaze štetni elementi, plamen često biva zelen ili ljubičast, što je prvi pokazatelj opasnosti, a uz to, sam trenutak paljena šibice u takvim prostorijama, poprilično sagoreva neke štetne gasove ( bacite 10-ak šibica uvek ).
Ako kod sebe nemate detektor za gasove ili štetne materijale, obaveno nosite sa sobom rastvor hipermangana i alkohola ( alkohol je jako bitan, jer brzo isparava i samim tim povlači sa sobom opasne bakterije i spore ), kao i običan izbeljivač, koji pomešajte sa alkoholom i vodom i nabrizgajte u prostoriju ( napominjem, to ide posle bacanja šibica, nemnojte obrnuti postupak i izazvati moguću eksploziju gasa i alkohola ).
Podrazumeva se, da ste u lokalnoj apoteci kupili medicinske latex rukavice i da ste ih stavili na ruke, takođe bi trebalo da zaštitite nos i usta ( kupite nekoliko komada molerskih maski za nos i usta, stavite ih duplo na lice, a između njih stavite aktivni ugalj u gazu, aktivni ugalj imate kupiti u svakoj prodavnici za akvaristiku ), kao i naočare za oči ( ako nemate mogućnost za zaštitne namenske, kupite najobičnije naočare za plivanje, one super dihtuju i ne magle se lako ).
Gledajte da niste baš u modernim tankim patikama, već da na nogama imate bolju obuću, po mogućnosti gumene čizme u koje ste ubacili pantalone.
Nemojte štedeti na baterijskim lampama, nisu toliko skupe a mogu izuzetno pomoći, obavezno osvetlite dobro i pogledajte prostoriju, prvenstveno obratite pažnju na pod i plafon ( da nema nekih rupa, useka ..., kao i d ali postoji opasnost od obrušavanja plafona i pada nekog materijala na Vas ).
Bilo bi poželjno, tačnije obavezno, da se posle postupka osnovnog čišćenja, sačeka 24 sata pre ulaska u prostoriju ...
Posle tog roka, treba ponoviti postupak sa prskanjem hipermangana i alkohola, sačekati još 90 minuta i tek onda ući ...
Sve što iznesete iz prostorije, obavezno na otvorenom dezinfikujte.
Vidim da neki su predložili varijante čiščenja sa sodom bikarbonom, hipemanganom, naftom ...
Sve je to lepo, ali nije bezdedno.
Na primer, ako ste našli zlato, obavezno ga izdvojte od toga u čemu je bilo, poprskajte etanol alkoholom ( 70% ), posle 15 minuta ponovite postupak,  a onda na polu vlažno zlato od alkohola bacite šibicu, kako bi alkohol izgoreo i totalno uništio sve štetno što se na zlatu nalazi ( samo toplota je 100% siguran metod ubijanja bakterija, virusa, spora ... )
I posle tog postupka se preporučuje potapanje nađenog zlata u rastvor alkohol ai hipermangana u trajanju od 24 sata, kao i postupak elektrolize, pre konačnog uzimanja zlata u ruke.
Bitno je i da odeća koju ste nosili sa sobom bude obezbeđenja ( ako ste već našli zlato, nemojte da ste cicije, spalite sve što ste nosili na sebi ), obratite pažnju da nikako ne dodirnete golu kožu sa rukavicama, uglavnom je potrebno da Vam neko pomogne kod skidanja, početničke greške su da po izlasku iz prostorije, brzo skinemo odeću, ne vodeći računa o kontaminaciji sebe.
Sve u čemu se zlato nalazilo, potrebno je spaliti, ukopati i po mogućnosti posuti hipermanganom i krečom.
Što se tiče duhovnih zamki i natprirodnih pojava, to ću ostaviti Vama samim, to je lična stvar svakog pojedinca, svko ima pravo da veruje ili ne i u to ne treba zalaziti.
Nisam pretarano zalazio u detalje, jer je ovo vrlo široka i ozbiljna oblast, ako Vas nešto dodatno zanima, pitajte, odgovoriću Vam!
Odgovori
#2
bravo
Odgovori
#3
pozdrav druze...reci mi da li je svo blago kontaminirano
Odgovori
#4
dali znas za bakarni novcici dali su stetni i kako da se cuvaju kad su veliku kolicinu,i sta mogu da uzrukuju,hfala
Odgovori
#5
Bakar kao metal nije opasan za čoveka, ukoliko ga ne unosite direktno i u velikim količinama u organizam!
Jedino gde je posredno utvrđena neka veza bakra i bolesti jeste Alchajmerova bolest, ali samo je utvrđeno da oboleli imaju povišenu količinu bakra u sebi, nije utrđeno da li je to rezultat dejstva bakra ili posledica bolesti ...
Verovatno znate da sve kompanije koje proizvode pivo, čuvaju mlado pivo u bakrenim kazanima.
Takođe bakar svojim hemijskim sastavom čak čuva kvalitet vode za piće, ne dozvoljava pojavljivanje određenih bakterija, zato ga u svetu i koriste kod vodovodnih instalacija.
Što se tiče čuvanja veće količine kovanica, mi u muzeju ih čuvamo u vakum kesama ( u kvalitetniju kesu stavite očišćenje kovanice, najbolje je da su prošle elektolizu, i usisivačem izvucite vazduh iz kese ).
Bakar zbog pozitivnog redoks potencijala se ne otapa u razređenim kiselinama i kiselinama koje nemaju oksidaciono dejstvo, samo reaguje sa kiselinama koje imaju oksidaciono dejstvo i tu se može javiti opasnost zbog nastajanja azotnih oksida koji su otrovni, tako da ako radite sa tim kiselinama i bakrom, uvek to radite na otvorenom prostoru i sa zaštitnom opremom.
Drugih opasnosti nema!





Odgovori
#6
Naravno da nije sve blago kontaminirano, većina ljudi, koji su sakrivali blago nije imala vremena da se bavi raznim zaštitama, ali se svejedno mora voditi računa i biti oprezan, jer bakterije i spore se vrlo lako natalože na metalima koji duže vreme stoje u zatvorenoj i vlažno kiseloj sredini, i mogu nam ugroziti zdravlje.
U većini slučajeva se to naravno uspešno i brzo leči, ali ...
Odgovori
#7
(01-10-2013, 08:46 PM)jeremaja011 link Piše: ..........xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx..........
Što se tiče čuvanja veće količine kovanica, mi u muzeju ih čuvamo u vakum kesama ...........xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx.........
Hvala na iskrenosti  Wink sada bar znamo da među nama imamo kolegu sa profi orjentacijom i verovatno poslovno angažovanog u stručnim državnim institucijama tako da će saradnja predpostavljam teći u nekom pozitivnom smeru i iskreno se nadamo da mi "mali i amaterski nastrojeni arheolozi istraživači" nećemo (bar ne zvanično) biti pod "prismotrom" "velikih i moćnih"  8)
Odgovori
#8
Ha ha ha, uglavnom su administratori najsumljiviji, najviše znaju a i kriju najviše!  ;D
Radim u Rusiji u muzeju Jermitaž, za sada ne posmatramo Srbiju, ali, malo li ...  ;D ;D ;D
Odgovori
#9
hfala na odgovoru,izvini ali moram da te pitam isto i za platinu,nasao sam neke stvari za koje smatram da je platina kako da to osiguram,i dali je i ona stetna po zdravlje,unapred hfala,bravo ima velika znanja i veliki pozdrav
Odgovori
#10
Uh ...sav se preznojih ...srećom ja nisam "ADMINISTRATOR" već samo običan "SUPER MODERATOR" a to nije isto , tako da nespadam u one što mnogo znaju a još više kriju  8) ...ja sam sa svojim znanjem skroman a pre bi se reklo siromašan tako da se unapred radujem tvojim novim postovima iz prostog i praktičnog razloga...ŠTO BUDEM VIŠE NAUČIO TO JE VEĆA ŠANSA DA TO STEČENO ZNANJE PRIMENIM NA TERENU A SAMIM TIM I NALAZI BI BILI ZNATNO BOGATIJI I VREDNI "PAŽNJE" PA ĆE SE IMATI ŠTA I UZETI....ovako neće niko da gubi vreme sa sitnom boranijom i ostacima raspale gvožđuruje po dzepovima nas amatera. Tako da podvučem : AKO NAM POMOGNETE SVOJIM ZNANJEM I STRUČNOŠĆU BIĆE PLENA a ovako...slaba vajda  Wink 8)
Odgovori
« Starije Teme | Novije Teme »


Skoči na Forum:


Korisnika pregleda ovu temu: 13 Gost(a)