02-08-2013, 11:47 AM
DA NEBI BILO NEKE ZABUNE PRENEĆU DEO TEKSTA KOJI JE VEZAN ZA SRBIJU I "NEMANJIĆKO VREME"
"citat"..............Daruj crkvu i nisi više kriminalac
Da se metal na teritoriji današnje Srbije obrađivao hiljadama godina pre Nove ere bila je dugo skrivana istorija, pa je kovanje novca na ovom prostoru zvanično prisutno tek od srednjeg veka.
Poznato je da su ovde i Mletački trgovci (najveći finansijski maheri i prevaranti) kovali zlatnike i srebrnjake, ali je verovatno tajna da im je kralj Milutin pravio lažni novac koji je bio naizgled gotovo istovetan sa njihovom, ali sa promenjenom legurom od zlata i srebra. Ovaj novac je tako bio čista prevara.
I on se time nije mogao baviti bez njihove saglasnosti. Za učešće u ovim bankarskim prevarama Nemanjići su i dobili dinastičku krunu, pa im je data oblast na Balkanu preko koje je prolazio važan transport novca, da na njemu budu krunisani vladari.
Prvi koga su novcem zavrbovali, bio je čovek sa imenom Nemanja (bez imovine) od oca Zavide (navodno vlastelina), i koga su podboli i finansirali (kao današnje "Otporaše") da se dokopa pozicije župana, te se on zarad para i vlasti okrenuo i protiv sopstvene braće i naroda.
Zvanična titula kralja Milutina (1282-1321) je bila Stefan Uroš po "milosti božijoj " kralj i samodržac svih srpskih i pomorskih zemalja. Ali Nemanjići nisu bili samodršci vlasti (jer za to nisu imali snagu) već plaćenička i pljačkaška vojska za interese međunarodnih bankara
Raška je tako bila baza u koji su mletački trgovci falsifikovali svoje zlatne kovanice koje su onda puštane ubacivene dalje u Holandiju i ostalu Evropu kiju je trebalo pokoriti. Kriminal ovih vatikanskih plaćenika i pljačkaša (drevnih tajkuna) shvatio je očito i Dante, jer je kralja Milutina smestio u svoj ep " Pakao". Tako je i čitava srednjevekovna srpska država stvorena na čistoj bankarskoj prevari koja je imala za cilj da vojno i monetarno podriva snagu Vizantije i njen stabilan i cenjen novac.
Velika graditeljska aktivnost u podizanju utvrđenja i manastira i "darivanje" novca crkvi, kako romantizirano opisuju naši istoričari Nemanjiće, u stvari je bila potreba međunarodnih lihvara da se grade tajne "banke" u kojima je vođeno knjigovodstvo i držano zlato i ostala bogstava. Zvanična srpska istorija kaže kako su se u njima prepisivale knjige te da su bili centri pismenosti. Pismeni su u stvari bili samo oni koji su bili u manastirima, dok je narod za tu pismenost vekovima uskraćivan. Kosovo i Metohija su bili na važnom trgovačkom putu, pa su zato tamo i podizani manastiri (banke) u kojima je čuvano zlato na putu iz Grčke i Turske za Dubrovnik i Veneciju i Peštu. Tim zlatom su podmićivani evropski vladari.
Čitava dinastija Nemanjića je radila kao plaćenička vojska bankara i to u zavisnosti ko im je plaćao tako su i radili tj. pljačkali i ratovali. Na žalost, mnogi naši istoričari u želji za katedrom i naučnim priznanjima često prenebregavaju mnoge istorijske činjenice u vezi ove porodice, dajući romantiziran opis njihove surove vladavine.
Kao što svi sitni mafijaši nastoje da se orode sa glavnim bosom (kumom), kako bi bili bolje rangirani u mafijaškoj hijerarhiji, tako su se i kod bankara i njihovih saradnika u kriminalu stvarale veze bračnim povezivanjem.
Nekadašnji urednik radio Beograda i pisac, pokojni Slobodan Perović, koji je opisao u svom fiktivnom romanu Nemanjiće kao kabadahije koja je u nekoj krčmi na putu iz Italije pokupila neku krčmaricu i dovela je u Srbiju predstavljajući je narodu kao rođaku nekakve poznate Anžujske loze, verovatno je više osetio ono vreme nego mnogi oficijelni istoričari koji sa posebnim divljenjem i strahopoštovanjem i danas pišu hvalospeve o Jeleni Anžujskoj kao velikoj plemkinji koja je postala žena Stefana Uroša i majka budućih kraljeva Dragutina i Milutina.
Sirovost, divljaštvo, primitivizam, obračuni među braćom, sinovima i očevima, kao i koristoljubive ženidbe su upravo karakteristike gramzivosti koju su Nemanjići ispoljavali čitav niz generacija. Istorijska činjenica da je kralj, pa car Dušan bio čuvar riznice i kamatnik koji je pozajmljivao novac sa kamatom od pet posto, najviše govori o njegovoj vladavini.
I njemu je dopušteno iz Venecije da kuje novac što je radio u takozvanim zlatarijama u kojima su radili obični zlatari. Da bi ih kontrolisao doneo je Srbiji i prvi zakonik (1354) koji kaže: „...Zlatari u župama i na carskim zemljišnim posedima da se ne nastanjuju, već samo u gradovima koje je car odredio za kovanje dinara".
Dušanov zakon još kaže da „ako se nastani zlatar u selu umesto u gradu na tlu carskom, da se to selo raseli, a zlatar spali. Ako zlatar u gradu kuje dinare tajno da se zlatar spali , a grad da plati globu". Sama reč dinar (denarijus) označavao je zlato.
Najveći deo zlatnika prebacivan je onda u Dubrovnik i u Veneciju na čuvanje, tako da je Srbija bila glavna kovnica i falš i pravog novca Mletačke republike. Najvredniji novac Venecijanskih trgovaca se danas nalazi najverovatnije u riznici u Londonu i u Švajcarskoj, a zlato se i danas bez mnogo pompe iz Srbije iznosi u London.
Ubacivanje bezvrednog novca u privredu kako bi se ona uništila danas se naziva direktnim stranim investicijama, a prodaja robova se naziva otvaranje novih radnih mesta. I tu se ništa već hiljadama godina nije promenilo. Menjaju se samo naše iluzije o svetu u kome živimo, a kojim vladaju kriminalci, mafijaši i njihovi iluzionisti u svešteničkim odorama i po kojekakvim demokratskim institucijama........kraj citata
JAKO BIH VOLEO DA BUDE ŠIRA JAVNOST UPOZNATA SA [b]RAZLOZIMA ZA PISANJE I POSTAVLJANJE OVOG TEKSTA A MOJOM MALOM INTERVENCIJOM SA PODEBLJANIM SLOVIMA SAM SAMO ŽELEO DA UKAŽEM NE POJEDINE DELOVE NA KOJE TREBA OBRATITI PAŽNJU. DA NEBIH PRENOSIO CEO TEKST KOJI MOŽETE PROČITATI NA POSTAVLJENOM LINKU NAPOMENUO BIH SAMO DA TAKOĐE OBRATITE PAŽNJU O TOME KAKO JE NASTALO HRIŠĆANSTVO I KAKO JE POGUBLJEN ISUS (OBEŠEN O DRVO)
SAMI PROCENITE CENJENE KOLEGE O SVRSI POSTAVLJANJA OVOG TEKSTA A AUTORA I POSTAVLJAČA BIH JOŠ JEDNOM ZAMOLIO ZA OBJAŠNJENJE I POJAŠNJENJE O TIM RAZLOZIMA.[/b]
Premda sam sasvim siguran da se autor neće oglasiti a postavljač će ukazati na svoj uvodni deo pre linkovanja pomenute stranice onda svima nama ostaje samo duboko razmišljanje o pravim namerama.
Jedna mala fusnota kao napomena... TEKST JE POSTAVLJEN SLUČAJNO ILI NAMERNO NA VELIKI HRIŠĆANSKI I PRAVOSLAVNI PRAZNIK "SV.ILIJE PROROKA"...ALI SASVIM SIGURNO UZ NAMA NEDOKUČIVE NAMERE BOŽIJE I UZ NJEGOVO ODOBRENJE I RAZLOGE NJEMU POZNATE.
"citat"..............Daruj crkvu i nisi više kriminalac
Da se metal na teritoriji današnje Srbije obrađivao hiljadama godina pre Nove ere bila je dugo skrivana istorija, pa je kovanje novca na ovom prostoru zvanično prisutno tek od srednjeg veka.
Poznato je da su ovde i Mletački trgovci (najveći finansijski maheri i prevaranti) kovali zlatnike i srebrnjake, ali je verovatno tajna da im je kralj Milutin pravio lažni novac koji je bio naizgled gotovo istovetan sa njihovom, ali sa promenjenom legurom od zlata i srebra. Ovaj novac je tako bio čista prevara.
I on se time nije mogao baviti bez njihove saglasnosti. Za učešće u ovim bankarskim prevarama Nemanjići su i dobili dinastičku krunu, pa im je data oblast na Balkanu preko koje je prolazio važan transport novca, da na njemu budu krunisani vladari.
Prvi koga su novcem zavrbovali, bio je čovek sa imenom Nemanja (bez imovine) od oca Zavide (navodno vlastelina), i koga su podboli i finansirali (kao današnje "Otporaše") da se dokopa pozicije župana, te se on zarad para i vlasti okrenuo i protiv sopstvene braće i naroda.
Zvanična titula kralja Milutina (1282-1321) je bila Stefan Uroš po "milosti božijoj " kralj i samodržac svih srpskih i pomorskih zemalja. Ali Nemanjići nisu bili samodršci vlasti (jer za to nisu imali snagu) već plaćenička i pljačkaška vojska za interese međunarodnih bankara
Raška je tako bila baza u koji su mletački trgovci falsifikovali svoje zlatne kovanice koje su onda puštane ubacivene dalje u Holandiju i ostalu Evropu kiju je trebalo pokoriti. Kriminal ovih vatikanskih plaćenika i pljačkaša (drevnih tajkuna) shvatio je očito i Dante, jer je kralja Milutina smestio u svoj ep " Pakao". Tako je i čitava srednjevekovna srpska država stvorena na čistoj bankarskoj prevari koja je imala za cilj da vojno i monetarno podriva snagu Vizantije i njen stabilan i cenjen novac.
Velika graditeljska aktivnost u podizanju utvrđenja i manastira i "darivanje" novca crkvi, kako romantizirano opisuju naši istoričari Nemanjiće, u stvari je bila potreba međunarodnih lihvara da se grade tajne "banke" u kojima je vođeno knjigovodstvo i držano zlato i ostala bogstava. Zvanična srpska istorija kaže kako su se u njima prepisivale knjige te da su bili centri pismenosti. Pismeni su u stvari bili samo oni koji su bili u manastirima, dok je narod za tu pismenost vekovima uskraćivan. Kosovo i Metohija su bili na važnom trgovačkom putu, pa su zato tamo i podizani manastiri (banke) u kojima je čuvano zlato na putu iz Grčke i Turske za Dubrovnik i Veneciju i Peštu. Tim zlatom su podmićivani evropski vladari.
Čitava dinastija Nemanjića je radila kao plaćenička vojska bankara i to u zavisnosti ko im je plaćao tako su i radili tj. pljačkali i ratovali. Na žalost, mnogi naši istoričari u želji za katedrom i naučnim priznanjima često prenebregavaju mnoge istorijske činjenice u vezi ove porodice, dajući romantiziran opis njihove surove vladavine.
Kao što svi sitni mafijaši nastoje da se orode sa glavnim bosom (kumom), kako bi bili bolje rangirani u mafijaškoj hijerarhiji, tako su se i kod bankara i njihovih saradnika u kriminalu stvarale veze bračnim povezivanjem.
Nekadašnji urednik radio Beograda i pisac, pokojni Slobodan Perović, koji je opisao u svom fiktivnom romanu Nemanjiće kao kabadahije koja je u nekoj krčmi na putu iz Italije pokupila neku krčmaricu i dovela je u Srbiju predstavljajući je narodu kao rođaku nekakve poznate Anžujske loze, verovatno je više osetio ono vreme nego mnogi oficijelni istoričari koji sa posebnim divljenjem i strahopoštovanjem i danas pišu hvalospeve o Jeleni Anžujskoj kao velikoj plemkinji koja je postala žena Stefana Uroša i majka budućih kraljeva Dragutina i Milutina.
Sirovost, divljaštvo, primitivizam, obračuni među braćom, sinovima i očevima, kao i koristoljubive ženidbe su upravo karakteristike gramzivosti koju su Nemanjići ispoljavali čitav niz generacija. Istorijska činjenica da je kralj, pa car Dušan bio čuvar riznice i kamatnik koji je pozajmljivao novac sa kamatom od pet posto, najviše govori o njegovoj vladavini.
I njemu je dopušteno iz Venecije da kuje novac što je radio u takozvanim zlatarijama u kojima su radili obični zlatari. Da bi ih kontrolisao doneo je Srbiji i prvi zakonik (1354) koji kaže: „...Zlatari u župama i na carskim zemljišnim posedima da se ne nastanjuju, već samo u gradovima koje je car odredio za kovanje dinara".
Dušanov zakon još kaže da „ako se nastani zlatar u selu umesto u gradu na tlu carskom, da se to selo raseli, a zlatar spali. Ako zlatar u gradu kuje dinare tajno da se zlatar spali , a grad da plati globu". Sama reč dinar (denarijus) označavao je zlato.
Najveći deo zlatnika prebacivan je onda u Dubrovnik i u Veneciju na čuvanje, tako da je Srbija bila glavna kovnica i falš i pravog novca Mletačke republike. Najvredniji novac Venecijanskih trgovaca se danas nalazi najverovatnije u riznici u Londonu i u Švajcarskoj, a zlato se i danas bez mnogo pompe iz Srbije iznosi u London.
Ubacivanje bezvrednog novca u privredu kako bi se ona uništila danas se naziva direktnim stranim investicijama, a prodaja robova se naziva otvaranje novih radnih mesta. I tu se ništa već hiljadama godina nije promenilo. Menjaju se samo naše iluzije o svetu u kome živimo, a kojim vladaju kriminalci, mafijaši i njihovi iluzionisti u svešteničkim odorama i po kojekakvim demokratskim institucijama........kraj citata
JAKO BIH VOLEO DA BUDE ŠIRA JAVNOST UPOZNATA SA [b]RAZLOZIMA ZA PISANJE I POSTAVLJANJE OVOG TEKSTA A MOJOM MALOM INTERVENCIJOM SA PODEBLJANIM SLOVIMA SAM SAMO ŽELEO DA UKAŽEM NE POJEDINE DELOVE NA KOJE TREBA OBRATITI PAŽNJU. DA NEBIH PRENOSIO CEO TEKST KOJI MOŽETE PROČITATI NA POSTAVLJENOM LINKU NAPOMENUO BIH SAMO DA TAKOĐE OBRATITE PAŽNJU O TOME KAKO JE NASTALO HRIŠĆANSTVO I KAKO JE POGUBLJEN ISUS (OBEŠEN O DRVO)
SAMI PROCENITE CENJENE KOLEGE O SVRSI POSTAVLJANJA OVOG TEKSTA A AUTORA I POSTAVLJAČA BIH JOŠ JEDNOM ZAMOLIO ZA OBJAŠNJENJE I POJAŠNJENJE O TIM RAZLOZIMA.[/b]
Premda sam sasvim siguran da se autor neće oglasiti a postavljač će ukazati na svoj uvodni deo pre linkovanja pomenute stranice onda svima nama ostaje samo duboko razmišljanje o pravim namerama.
Jedna mala fusnota kao napomena... TEKST JE POSTAVLJEN SLUČAJNO ILI NAMERNO NA VELIKI HRIŠĆANSKI I PRAVOSLAVNI PRAZNIK "SV.ILIJE PROROKA"...ALI SASVIM SIGURNO UZ NAMA NEDOKUČIVE NAMERE BOŽIJE I UZ NJEGOVO ODOBRENJE I RAZLOGE NJEMU POZNATE.