Занимљиво је (мени било) погледати и о Битци код Ниша 1443.
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B...%B0_(1443)
Али пошто Википедиа има проблема са освежавањем базе података ево цитата са исте стране за коју је наведен линк.
"
Битка код Ниша (1443)
Битка код Ниша је вођена 8. новембра 1443. године између Турака, на једној страни, и Мађара и Срба, на другој страни. Турци су у потпуности поражени од стране Србља и Мађара под командом Јаноша Хуњадија, који су прешли Балкан гладни и у потрази за храном.
Ова битка је била део тзв. Дуге војне.
Позадина
Овој бици претходила је битка код Алексинца 3. новембра, 1443. године, недалеко од тврђаве Болван.
Припреме за битку
Хришћанска војска се састојала од Срба, Мађара, Чеха и Пољака. Њена јачина је била око 25.000 коњаника и пешака, од којих је било око 8.000 Срба, такође коњаника и пешака. Заповедници хришћана били су угарски војсковођа Сибињанин Јанко и оседели српски деспот Ђурађ Бранковић.
Главнина турске војске још није била дошла из Марице, тако да су се хришћанској војсци супроставили паше Видина, Софије и околине. Турски заповедници су били Касим-паша, генерални гувернер Румелије, и Турахан-бег, војсковођа. Према Дубровчанину Андрији Качићу, турски султан Мурат II је послао Ђурђа Кастриота да би се супроставио Сибињанину Јанку.
Ток битке
Према Дубровчанину Андрији Качићу, који је податке црпео од италијанских историчара, битка се овако одвијала:
Главни узрок турског пораза био је касније прослављени албански војсковођа Ђурађ Кастриот Скендербег. Кастриот, кога је послао турски султан у борбу, искористио је ту прилику да се одметне од Турака. Тајно је јавио Сибињанину Јанку да ће му предти султанову војску. Током битке, Кастриот је напустио турску војку и почео да бежи. То је изазвало велику пометњу међу турским редовима, која је и омогућила да хришћанска војска однсесе победу над Турцима.
Губици
Турска страна имала је губитке од 2.000 палих и 4.000 заробљених.
Последице
После ове битке, Ђурађ Кастриот Скендербег је напустио турску војску, заједно са 300 других Албанаца, вратио се у Албанију и поново прихватио хришћанство. Одатле је почео је 25 година дугу беспоштедну албанску побуну против Османског царства.
Касим је морао да напусти свој камп и да, са својим колегом војсковођом Тураханом, побегне кроз Пирот и кланчеве Драгомана у Софију да би упозорио султана о инвазији. У току свог бега, Касим и Турахан су спалили 150 села између Ниша и Софије.
Наредне године 1. јула Мурат II је потписао Сегедински мир на 10 година и абдицирао у корист свог сина Мехмеда II. Деспот Ђурађ је Сегеденским миром добио назад Деспотовину са 24 града, међу којима и Ниш.
Деспот је, након Сегединског мира, град препустио Ђурђу Мрњавчевићу, потомку једног старог рода, према некима унуку великог војводе Гојка Мрњавчевића, као лено и баштину његових родитеља тј. предака. Ниш је остао годину дана слободан.
Када је прекршен мир следеће године, Мурат се вратио на Балкан и победио у бици код Варне (1444) и на Косову (1448). Ниш је поново пао под турску власт 1448, и остао тако наредних пуних 245 година не видевши ниједног хришћанског освајача.
..."