16-02-2013, 07:11 PM
Ћирилица у штампаним књигама
Словени започињу са штампањем књига крајем 15. века.
Чаславац, појавила се 1491. у Кракову, прва штампана књига
Српско штампарство започето на Цетињу 1493 (Октоих првогласник),јеромонах Макарије први штампао цетињске инкунабуле од 1493. до 1496. године; штампање настављено у Венецији комерцијалним штампарством
Најпознатији штампари су војвода Божидар Вуковић Подгоричанин и браћа Љубовићи
Штампарија у Горажду, 1519. године, оснивач Божидар Горажданин (пренета у Трговиште, у Румунију, 1544)
Комерцијална штампарија радила је и у Београду – 1552. године
После цетињске и горажданске штампарије, књиге су штампане и у манастирима: Рујну 1537, Грачаници 1539, Милешеви 1544-6, и Мркшиној Цркви 1661-6-
Код Словена се од почетка 16. века штампају ћириличке књиге и за припаднике западне цркве:
Дубровчани 1512. и 1521. године у Млецима штампају Молитвеник на народном језику ћирилицом;
у Млецима је 1583. штампан Наук кристијански познатог калиграфа Камила Занетија;
1611. године штампа се Наук кристијански Матије Дивковића са оригиналним калупом за ћирилична слова (нека слова имају облик брзописне ћирилице и задржао се и у другим Дивковићевим књигама, али и других босанских фрањеваца)
У штампарији Приможа Трубара у Урху у Немачкој, штампано је 9 књига (за пет година) ћирилицом на народном језику
Словени започињу са штампањем књига крајем 15. века.
Чаславац, појавила се 1491. у Кракову, прва штампана књига
Српско штампарство започето на Цетињу 1493 (Октоих првогласник),јеромонах Макарије први штампао цетињске инкунабуле од 1493. до 1496. године; штампање настављено у Венецији комерцијалним штампарством
Најпознатији штампари су војвода Божидар Вуковић Подгоричанин и браћа Љубовићи
Штампарија у Горажду, 1519. године, оснивач Божидар Горажданин (пренета у Трговиште, у Румунију, 1544)
Комерцијална штампарија радила је и у Београду – 1552. године
После цетињске и горажданске штампарије, књиге су штампане и у манастирима: Рујну 1537, Грачаници 1539, Милешеви 1544-6, и Мркшиној Цркви 1661-6-
Код Словена се од почетка 16. века штампају ћириличке књиге и за припаднике западне цркве:
Дубровчани 1512. и 1521. године у Млецима штампају Молитвеник на народном језику ћирилицом;
у Млецима је 1583. штампан Наук кристијански познатог калиграфа Камила Занетија;
1611. године штампа се Наук кристијански Матије Дивковића са оригиналним калупом за ћирилична слова (нека слова имају облик брзописне ћирилице и задржао се и у другим Дивковићевим књигама, али и других босанских фрањеваца)
У штампарији Приможа Трубара у Урху у Немачкој, штампано је 9 књига (за пет година) ћирилицом на народном језику