20-02-2011, 04:59 PM
Черкези су кавкаски народ Адига групе живе у северним и западним деловима Кавказа. У прошлости, су прозвани зихи, меоти и Адига. Врло често име "Черкези" служи као колективни многих других народа северног Кавказа и Абхазија, кабардинтси, Чечени дагестантси, схепсуги, убахи и други. Данас Черкези живе у Републици Карачајево-Черкезија у Руској Федерацији. Као што је религија сунитске муслиманске
Историја
Име "Черкези" вероватно потиче од "керкет", који грчких писаца су позвали становништво које живи у североисточној обали Црног мора. Савремени Черкезија насељавали племена у адигски В до ВИИИ века. У КСИИ-КСИИИ века делу Адига населили дуж реке Терек, на основу кнежевине великих и малих Кабарда.
У 1820 руској спољној политици цара Александра И био је усмерен да постепено адресу Северни Кавказ. То је изазвало жесток отпор аутохтоног народа, укључујући и Черкези, који комбинују војне савезе и довести редовне битке са руским деловима. Кавкаски рат је избио (1817-1864 о) је трајао скоро 50 година, је изузетно крвав. (У денсхно време, крајем 29. и почетком 21. века, такве радње су против Чечена у Руској Федерацији). Упркос доброј организацији и јаке фанатизма Адига не да победи. Дана 21. маја 1864 рат је званично прекинут и одредбе мировног уговора је неприхватљив за белаца, који ће бити депортовани у низинским области и започети нови начин живота. У оквиру билатералних уговора, Отоманско царство је предузела пласман кавкаских имиграната на територији империје и Руске империје у повратку прихватају хришћани, углавном Бугари, који су се населили у степама савремене Украјине. Заиста, процес депортације од Кавказа до Турске је тада био покренут после Кримског рата у 1854 и наставила са различитим интензвиност у 1864 и убрзо након тога. Најбројнији су емиграције у периоду 1860-1864, велики број избеглица ствара снажан поремећај отоманске власти за измирење белаца. Додатни проблем чини се да недостатак довољног броја бродова за превоз људи преко Црног мора, и недостатак нормалне хигијене и медицинске неге. Многи белци немају хране, хиљаде породица трпи и многи умиру на путу. Због вишка граничног оптерећења, многи бродови потонуо на дно са посаде и путника. Порта је одлучио да се концентрише Черкез избеглице христииатнските провинције царства и углавном: Бугарска, Македонија, данас део Молдавије, Румунија, Србија / Димитровград региону, Нишу и Лесковцу / Косово и део северне Грчке. У областима расељавања Черкези, локалног хришћанског становништва је било потребно да изграде своје домове. Циљ је да тим регионима да се задовољи са компактну масу муслиманског становништва, који би у будућности да се супротстави сваком покушају против ауторитета султанов. Искуство је показало да је касније Черкези се успешно користе у својству милиција, посебно током априла устанка 1876
Историја
Име "Черкези" вероватно потиче од "керкет", који грчких писаца су позвали становништво које живи у североисточној обали Црног мора. Савремени Черкезија насељавали племена у адигски В до ВИИИ века. У КСИИ-КСИИИ века делу Адига населили дуж реке Терек, на основу кнежевине великих и малих Кабарда.
У 1820 руској спољној политици цара Александра И био је усмерен да постепено адресу Северни Кавказ. То је изазвало жесток отпор аутохтоног народа, укључујући и Черкези, који комбинују војне савезе и довести редовне битке са руским деловима. Кавкаски рат је избио (1817-1864 о) је трајао скоро 50 година, је изузетно крвав. (У денсхно време, крајем 29. и почетком 21. века, такве радње су против Чечена у Руској Федерацији). Упркос доброј организацији и јаке фанатизма Адига не да победи. Дана 21. маја 1864 рат је званично прекинут и одредбе мировног уговора је неприхватљив за белаца, који ће бити депортовани у низинским области и започети нови начин живота. У оквиру билатералних уговора, Отоманско царство је предузела пласман кавкаских имиграната на територији империје и Руске империје у повратку прихватају хришћани, углавном Бугари, који су се населили у степама савремене Украјине. Заиста, процес депортације од Кавказа до Турске је тада био покренут после Кримског рата у 1854 и наставила са различитим интензвиност у 1864 и убрзо након тога. Најбројнији су емиграције у периоду 1860-1864, велики број избеглица ствара снажан поремећај отоманске власти за измирење белаца. Додатни проблем чини се да недостатак довољног броја бродова за превоз људи преко Црног мора, и недостатак нормалне хигијене и медицинске неге. Многи белци немају хране, хиљаде породица трпи и многи умиру на путу. Због вишка граничног оптерећења, многи бродови потонуо на дно са посаде и путника. Порта је одлучио да се концентрише Черкез избеглице христииатнските провинције царства и углавном: Бугарска, Македонија, данас део Молдавије, Румунија, Србија / Димитровград региону, Нишу и Лесковцу / Косово и део северне Грчке. У областима расељавања Черкези, локалног хришћанског становништва је било потребно да изграде своје домове. Циљ је да тим регионима да се задовољи са компактну масу муслиманског становништва, који би у будућности да се супротстави сваком покушају против ауторитета султанов. Искуство је показало да је касније Черкези се успешно користе у својству милиција, посебно током априла устанка 1876