13-04-2013, 11:39 PM
Tajna ukletog turskog blaga
U tursko vreme, kroz crnotravska sela, prolazili su karavani sa tovarima dragocenosti, što je potonjim generacijama raspirivalo maštu i bio povod da tragaju za zakopanim ćupovima zlata...I u selu Zlatanci postoji legenda o ukletom zlatu. Prema kazivanju starih, za vreme Prvog svetskog rata neki vojnik je zalutao u Vladičin Han i zamolio Vidosava Đikića iz mahale Golousci da ga izvede na pravi put, a za nagradu mu je pokazao mesto gde je zakopan ćup sa zlatom. Vidosav je odatle navodno iskopao ćup sa zlatom, pa ga je potom zakopao na Plani. Posle mnogo godina, on pozove svoja tri sina – Desimira, Simu i Božu i iskopaju ćup. Prema pričama, Vidosav je ubrzo preminuo, tokom nekoliko narednih godina, sva tri sina su mu umrla...
Slična predanja postoje i u drugim crnotravskim selima, kroz koje su prolazili turski karavani sa tovarima blaga, što je pričama davalo izvesnu uverljivu podlogu. Čak je pre nekoliko godina, u ovdašnje selo Darkovce dolazio jedan Turčin, sa mapom koja mu je ostala od predaka...
Rakić navodi primer jednog od svojih predaka – Simiona Rakića (1905–1926), studenta tehnike u Beogradu. Simion je bio veoma obrazovan, znao je jezike i umeo je da čita turske mape. To ga je navelo da sa Dejanom Dimitrijevićem i Pronom Zvezdanovićem iz sela Jovanovci i Stojančom Stanojevićem iz Veljkovaca krenu tragom jedne mape i stignu na mesto zvano Raskrsje u podnožju Čemernika gde su stvarno iskopali ćup. Sutradan su se vratili na to mesto da vide koja životinja je ostavila trag preko iskopane zemlje. Naime, po verovanju, da bi se izbeglo prokletstvo zakopanog blaga, to mesto treba da se natopi krvlju te životinje. Kada su došli, ugledali su ljudski trag, što znači da je i krv trebalo da bude ljudska. Odlučili su da krv kane Simion, pa su mu nožićem zasekli srednji prst. Sečivo je verovatno bilo zarđalo, pa je Simion dobio sepsu i nakon tri nedelje je preminuo.
I Slavoljubova majka Radunka Rakić priča nam o tom slučaju: Pričala mi je baba Milana, Simionova maćeha, koja ga je svakodnevno obilazila u stacionaru u Crnoj Travi, da joj je u bunilu od temperature govorio – majko, raširi skute da ti sipam zlato. Ostala trojica koji su sa njim našli blago, doživela su duboku starost, ali su umrli u mukama..
U tursko vreme, kroz crnotravska sela, prolazili su karavani sa tovarima dragocenosti, što je potonjim generacijama raspirivalo maštu i bio povod da tragaju za zakopanim ćupovima zlata...I u selu Zlatanci postoji legenda o ukletom zlatu. Prema kazivanju starih, za vreme Prvog svetskog rata neki vojnik je zalutao u Vladičin Han i zamolio Vidosava Đikića iz mahale Golousci da ga izvede na pravi put, a za nagradu mu je pokazao mesto gde je zakopan ćup sa zlatom. Vidosav je odatle navodno iskopao ćup sa zlatom, pa ga je potom zakopao na Plani. Posle mnogo godina, on pozove svoja tri sina – Desimira, Simu i Božu i iskopaju ćup. Prema pričama, Vidosav je ubrzo preminuo, tokom nekoliko narednih godina, sva tri sina su mu umrla...
Slična predanja postoje i u drugim crnotravskim selima, kroz koje su prolazili turski karavani sa tovarima blaga, što je pričama davalo izvesnu uverljivu podlogu. Čak je pre nekoliko godina, u ovdašnje selo Darkovce dolazio jedan Turčin, sa mapom koja mu je ostala od predaka...
Rakić navodi primer jednog od svojih predaka – Simiona Rakića (1905–1926), studenta tehnike u Beogradu. Simion je bio veoma obrazovan, znao je jezike i umeo je da čita turske mape. To ga je navelo da sa Dejanom Dimitrijevićem i Pronom Zvezdanovićem iz sela Jovanovci i Stojančom Stanojevićem iz Veljkovaca krenu tragom jedne mape i stignu na mesto zvano Raskrsje u podnožju Čemernika gde su stvarno iskopali ćup. Sutradan su se vratili na to mesto da vide koja životinja je ostavila trag preko iskopane zemlje. Naime, po verovanju, da bi se izbeglo prokletstvo zakopanog blaga, to mesto treba da se natopi krvlju te životinje. Kada su došli, ugledali su ljudski trag, što znači da je i krv trebalo da bude ljudska. Odlučili su da krv kane Simion, pa su mu nožićem zasekli srednji prst. Sečivo je verovatno bilo zarđalo, pa je Simion dobio sepsu i nakon tri nedelje je preminuo.
I Slavoljubova majka Radunka Rakić priča nam o tom slučaju: Pričala mi je baba Milana, Simionova maćeha, koja ga je svakodnevno obilazila u stacionaru u Crnoj Travi, da joj je u bunilu od temperature govorio – majko, raširi skute da ti sipam zlato. Ostala trojica koji su sa njim našli blago, doživela su duboku starost, ali su umrli u mukama..