Manastir

[Negovan]

''Старословенски називи за монаха су напуштени и они гласе: иник, усамљен или црноризац, по црној одори коју носи. Према законику српског цара Душана, на сваких хиљаду сеоских кућа могло је бити највише 50 монаха на манастирским имањима. Када хришћанин ступа у манастир да би постао монах, најпре се постриже, ошиша, затим промени име и обуче црну монашку одору, ризу. Напушта своју породицу и све „красоте“ овога света. Монаси живе у својим ћелијама, али се заједнички моле и обедују. Овакав начин зове се киновија, или на старословенском: општежитије.''

Koliko za sada znamo car Dušan je bez milosti istrebljivao bogumile.Izgrađivali su svetilišta daleko od očiju javnosti,ispod zemlje,po pećinama,napuštenim rudnim oknima..

''Bogumili u srednjovekovnoj Srbiji su bili slovenski hrišćani koje nisu priznavali vlast vizantijske niti rimske crkve. Njihovo učenje, bogumilstvo, proširilo se Raškom iz Makedonije, koja je bila njihovo središte. Nazivani su i babunima, po makedonskoj planini Babuni.

Pravoslavna crkva i nemanjićka država su ih proglasile za jeretike, kažnjavajući ih telesnim kaznama, spaljivanjem na lomači, sečenjem jezika, žigosanjem po licu, progonom iz zemlje, oduzimanjem imanja i drugim drakonskim merama. U ovim pogromima su spaljene i slovenske apokrifne knjige, koje su predstavljale najstarije spomenike raške i makedonske škole''