13-12-2016, 05:18 PM
Na predlog jednog člana foruma otvaram ovu temu u kojoj možete ispričati vaše priče vaših rođaka,prijatelja,poznanika.
Nekome će delovati kao laž i izmišljotina,bajka,drugima kao istina a nekoga će možda podsetiti i na neki trenutak u njegovom životu.
Evo jedne priče mojih rođaka:
Neki moj dalji rođak bio je hajduk,pljačkao je i ubijao samo on znajući koga i zašto a svo zlato i dragocenosti koje je donosio ostavljao je u podu kolibe gde su živeli negde ispred vatrišta maskirajući rupu pepelom i to je radio dugi niz godina sve dok nije onemoćao i prestao da hoda.Kažu da je bio jak,preke naravi,čak je i ukućane mlatio ako ga nisu slušali.
Familija je Vlaška,stočarska,svi su znali šta taj deda radi ali su ipak živeli "bedno"kad je nešto on dao to bi bilo to a ovako nije smeo niko ništa da dira.
Razboleo se deda i tek tada je pozvao samo babu (njegovu ženu) i kao da se ispoveda njoj rekao da pare za kuću i familiju su u šupljem drvetu na vratima toblara (to je obor za stoku) a pare koje su u kući to nikad da ne diraju jer su to "krvave pare-prokljec banji" i koliko ima.
Vremena čudna žena sama sa decom siđe iz planine bliže selu u polje i tamo je živela do svoje duboke starosti,pred kraj je pozvala decu i rekla da znaju i da tamo nikad ništa ne diraju.
Vremenom su ponovo počeli da odlaze gore u tu imovinu,popravili taj salaš i počeli tu da žive,međutim tad noću počinju da se dešavaju čudne stvari,na početku čuo se samo govor kasnije je preraslo u galamu i vrisku,plač, ustanu upale fenjer ništa ugase opet isto.Trajalo je to neko vreme,pokušavali su svašta,kadili,bajali ali bez uspeha.Napravili su drugi salaš 100 metara dalje a taj stari pretvorili u štalu,ovce su im bile mršave,malo mleka,sve očupane dok jednog jutra nisu našli sve mrtvo.
Kasnije je u familiju došao zet,čuvši priču otišao je da kopa,nije uspeo jer se udario u nogu i ostao ćopav celog veka (ja ga znam kao mošu Škjop),probali su još po neki ali ni oni nisu ništa uradili,neki su se uplašili,drugi videli i čuli svašta,ovce i krave su bežale iz te okoline kao da ih dave ose, svuda oko kamenja (temelja) izraslo trnje a u sredini ništa čak se i trava razlikuje od one u okolini.
E sad ni ja to ne bih dirao niti bih savetovao nekome ali pošto neki od naših kolega kažu da znaju i mogu eto im prilike da se dokažu,ovo je samo moja priča ja nisam probao niti bih pa ko varuje nek veruje a ko na ne mora,ne mogu da tvrdim da je sve istina.
To je priča moje babe koju sam slušao na slavi i pokušao da vam ispričam baš do detalja onako kako sam zapamtio i da ne zaboravim "ašija jesta pljina kaldare ku mestkac galbinj šapće kilj"
Nekome će delovati kao laž i izmišljotina,bajka,drugima kao istina a nekoga će možda podsetiti i na neki trenutak u njegovom životu.
Evo jedne priče mojih rođaka:
Neki moj dalji rođak bio je hajduk,pljačkao je i ubijao samo on znajući koga i zašto a svo zlato i dragocenosti koje je donosio ostavljao je u podu kolibe gde su živeli negde ispred vatrišta maskirajući rupu pepelom i to je radio dugi niz godina sve dok nije onemoćao i prestao da hoda.Kažu da je bio jak,preke naravi,čak je i ukućane mlatio ako ga nisu slušali.
Familija je Vlaška,stočarska,svi su znali šta taj deda radi ali su ipak živeli "bedno"kad je nešto on dao to bi bilo to a ovako nije smeo niko ništa da dira.
Razboleo se deda i tek tada je pozvao samo babu (njegovu ženu) i kao da se ispoveda njoj rekao da pare za kuću i familiju su u šupljem drvetu na vratima toblara (to je obor za stoku) a pare koje su u kući to nikad da ne diraju jer su to "krvave pare-prokljec banji" i koliko ima.
Vremena čudna žena sama sa decom siđe iz planine bliže selu u polje i tamo je živela do svoje duboke starosti,pred kraj je pozvala decu i rekla da znaju i da tamo nikad ništa ne diraju.
Vremenom su ponovo počeli da odlaze gore u tu imovinu,popravili taj salaš i počeli tu da žive,međutim tad noću počinju da se dešavaju čudne stvari,na početku čuo se samo govor kasnije je preraslo u galamu i vrisku,plač, ustanu upale fenjer ništa ugase opet isto.Trajalo je to neko vreme,pokušavali su svašta,kadili,bajali ali bez uspeha.Napravili su drugi salaš 100 metara dalje a taj stari pretvorili u štalu,ovce su im bile mršave,malo mleka,sve očupane dok jednog jutra nisu našli sve mrtvo.
Kasnije je u familiju došao zet,čuvši priču otišao je da kopa,nije uspeo jer se udario u nogu i ostao ćopav celog veka (ja ga znam kao mošu Škjop),probali su još po neki ali ni oni nisu ništa uradili,neki su se uplašili,drugi videli i čuli svašta,ovce i krave su bežale iz te okoline kao da ih dave ose, svuda oko kamenja (temelja) izraslo trnje a u sredini ništa čak se i trava razlikuje od one u okolini.
E sad ni ja to ne bih dirao niti bih savetovao nekome ali pošto neki od naših kolega kažu da znaju i mogu eto im prilike da se dokažu,ovo je samo moja priča ja nisam probao niti bih pa ko varuje nek veruje a ko na ne mora,ne mogu da tvrdim da je sve istina.
To je priča moje babe koju sam slušao na slavi i pokušao da vam ispričam baš do detalja onako kako sam zapamtio i da ne zaboravim "ašija jesta pljina kaldare ku mestkac galbinj šapće kilj"