14-11-2015, 12:28 AM
Jahač na konju koji ubija aždaju je jedan od čestih simbola na stećcima. Da se podsetimo to je period od X-XII veka.
U srpskim zemljama je poluverje (dvoverje)- mešavina paganstva i ranog hrišćanstva.
Hrišćani na kraju (kao i mnogo drugoga) prisvojiše i Svetog Georgija (Djordja).
RED ZMAJA
Red Zmaja nastao je posle poslednjeg (X) krstaškog rata tj. bitke kod Nikopolja 1396 godine, koja je bila i poslednji juriš Krstaša.
Turci sa Bajazitom na čelu zauzeli su Solun, počeli opsadu Carigrada i krenuli ka Dunavu. Tamo su ih u bici na Rovinama sačekali Vlasi predvodjeni vojvodom Jovanom Mirčetom i privremeno zaustavili. Na Turskoj strani kao vazali učestvovali su Kraljević Marko (poginuo), Konstantin Dragaš (poginuo) i knez Stefan Lazarević. Turci su upadali u Bosnu i na Kosovo.
Dugotrajni pozivi za pomoć iz Carigrada i Ugarske najzad su imali odjeka u Evropi. Papa proglašava novi krstaški rat. Zbog toga se obustavlja stogodišnji rat izmedju Francuske i Engleske.
Skoro dve godine se prikupljala vojska hrišćana. Stizali su sa svih strana i bili jedna od najdužih kolona tog vremena. 70 brodova je dala samo Venecija za prelazak Dunava.
Prešli su blizu Djerdapa na levu obalu i za to im je trebalo osam dana, toliko je brojna ta vojska bila.
Čim je čuo za dolazak krstaša, Bajazit sa vojskom krenu u susret pozvavši vazale, medju kojima je bio i srpski knez Stefan Lazarević. Stefan je u boj poveo oko 1500 dobro opremljenih vitezova.
Vodje krstaša su bili uobraženi plemići koji nisu slušali savete Vlaha i Madjara (iskusnih sa Turcima). Krenuše ispred Nikopolja u frontalni napad oklopljenom teškom konjicom, pravi udar mesa u metal. Nisu obezbedili bokove, ušli duboko u Turke i da nije bilo Vlaha i Madjara brzo bi završili.
Turci su počeli bežaniju. Bajazit ih je vraćao bezuspešno i kada je poraz skoro bio izvestan, usledio je protiv napad srpske konjice, predvodjene Stefanom Lazarevićem. Sve se to dogadjalo pred Bajazitovim očima.
Oni su razbijanjem madjarske glavnine, doneli odlučujući preokret i pobedu turskoj strani. Jurnuli su na kraljev steg i oborili ga.
Sa padom kraljeve zastave nastala je panika medju krstašima. U najvećem neredu krenuli su u bežanje ka Dunavu. Najveći broj se udavio ili je ubijen.
Madjarski kralj Žigmund je uspeo da pobegne venecijanskom ladjom. On je najvažniji u priči o redu Zmaja.
Nakon poraza kod Nikopolja više nije bilo krstaških ratova a balkanski narodi su ostavljeni da se sami bore protiv Turaka.
Vrlo brzo je stradao (pogubljen) Vuk Branković, koji se nije odazvao na Bajazitov poziv. Velika je istorijska nepravda učinjena prema njemu.
Njegove zemlje su date vernim Lazarevićima.
Obim poraza krstaša je bio toliki da se nazivao ''najvećom katastrofom hrišćanstva''.
Posle još jedne velike bitke kod Ankare 1402 god. gde se ponovo dokazao kao veliki borac, Stefan Lazarević dobija u Carigradu titulu despota.
Postaje vazal Madjarskog kralja Žigmunda i od njega dobija Mačvu,Golubac, Srebrenicu i grad Beograd koji mu postaje prestonica.
Žigmund 1408 god. osniva viteški red Zmaja a prema osnivačkoj povelji prvi medju vitezovima bio je despot Stefan.
''Na madjarskom kraljevskom saboru svih knezova jedan od vitezova blagočastivoga (Stefana Lazarevića) obori najsilnije i uze venac pobede.'' napisa Konstantin Filozof !
U srpskim zemljama je poluverje (dvoverje)- mešavina paganstva i ranog hrišćanstva.
Hrišćani na kraju (kao i mnogo drugoga) prisvojiše i Svetog Georgija (Djordja).
RED ZMAJA
Red Zmaja nastao je posle poslednjeg (X) krstaškog rata tj. bitke kod Nikopolja 1396 godine, koja je bila i poslednji juriš Krstaša.
Turci sa Bajazitom na čelu zauzeli su Solun, počeli opsadu Carigrada i krenuli ka Dunavu. Tamo su ih u bici na Rovinama sačekali Vlasi predvodjeni vojvodom Jovanom Mirčetom i privremeno zaustavili. Na Turskoj strani kao vazali učestvovali su Kraljević Marko (poginuo), Konstantin Dragaš (poginuo) i knez Stefan Lazarević. Turci su upadali u Bosnu i na Kosovo.
Dugotrajni pozivi za pomoć iz Carigrada i Ugarske najzad su imali odjeka u Evropi. Papa proglašava novi krstaški rat. Zbog toga se obustavlja stogodišnji rat izmedju Francuske i Engleske.
Skoro dve godine se prikupljala vojska hrišćana. Stizali su sa svih strana i bili jedna od najdužih kolona tog vremena. 70 brodova je dala samo Venecija za prelazak Dunava.
Prešli su blizu Djerdapa na levu obalu i za to im je trebalo osam dana, toliko je brojna ta vojska bila.
Čim je čuo za dolazak krstaša, Bajazit sa vojskom krenu u susret pozvavši vazale, medju kojima je bio i srpski knez Stefan Lazarević. Stefan je u boj poveo oko 1500 dobro opremljenih vitezova.
Vodje krstaša su bili uobraženi plemići koji nisu slušali savete Vlaha i Madjara (iskusnih sa Turcima). Krenuše ispred Nikopolja u frontalni napad oklopljenom teškom konjicom, pravi udar mesa u metal. Nisu obezbedili bokove, ušli duboko u Turke i da nije bilo Vlaha i Madjara brzo bi završili.
Turci su počeli bežaniju. Bajazit ih je vraćao bezuspešno i kada je poraz skoro bio izvestan, usledio je protiv napad srpske konjice, predvodjene Stefanom Lazarevićem. Sve se to dogadjalo pred Bajazitovim očima.
Oni su razbijanjem madjarske glavnine, doneli odlučujući preokret i pobedu turskoj strani. Jurnuli su na kraljev steg i oborili ga.
Sa padom kraljeve zastave nastala je panika medju krstašima. U najvećem neredu krenuli su u bežanje ka Dunavu. Najveći broj se udavio ili je ubijen.
Madjarski kralj Žigmund je uspeo da pobegne venecijanskom ladjom. On je najvažniji u priči o redu Zmaja.
Nakon poraza kod Nikopolja više nije bilo krstaških ratova a balkanski narodi su ostavljeni da se sami bore protiv Turaka.
Vrlo brzo je stradao (pogubljen) Vuk Branković, koji se nije odazvao na Bajazitov poziv. Velika je istorijska nepravda učinjena prema njemu.
Njegove zemlje su date vernim Lazarevićima.
Obim poraza krstaša je bio toliki da se nazivao ''najvećom katastrofom hrišćanstva''.
Posle još jedne velike bitke kod Ankare 1402 god. gde se ponovo dokazao kao veliki borac, Stefan Lazarević dobija u Carigradu titulu despota.
Postaje vazal Madjarskog kralja Žigmunda i od njega dobija Mačvu,Golubac, Srebrenicu i grad Beograd koji mu postaje prestonica.
Žigmund 1408 god. osniva viteški red Zmaja a prema osnivačkoj povelji prvi medju vitezovima bio je despot Stefan.
''Na madjarskom kraljevskom saboru svih knezova jedan od vitezova blagočastivoga (Stefana Lazarevića) obori najsilnije i uze venac pobede.'' napisa Konstantin Filozof !