13-01-2014, 09:48 PM
Divlji konji su na mukama i zbog tradicionalnog lova.
Kada lovac na konje uhvati zdrebe, on ga pusti na slobodu ako je tek nedavno ozdrebljeno pa proceni da bez kobile ne moze da ga odrzi u zivotu.
Po porudzbini, za honorar, radi ovako. Sa svojim, domacim, konjem, cvrstim debelim uzetom i grumenom od oko dva kilograma soli, ili secera, krene prema stanistima divljih konja. Kao Indijanac trazi ih po tragu svezeg izmeta. Verovatnoca da uhvati konja, ili kobilu, ravna je nuli. Jedino moze da uhvati zdrebe staro nekoliko meseci. Mora da se potrudi da ga izoluje, jer je kobila uvek kraj njega. On vabi zdrebe melodicnim "na,na,na..." nudeci mu kesu sa solju koju konji vole da lizu . Kada uspe da namami zdrebe tako da jednom nogom stane u zamku sa uzetom, (drugi kraj uzeta je vezan za drvo ) priskace, zateze konopac i pokusava da zdrebetu veze glavu. Zdrebe se ne predaje. Suoceno sa gubitkom slobode, baca se iz ocaja na zemlju. Ako se desi da glavom udari u kamen, to je smrtonosno. Ako ima srece i promasi kamen, postaje tvrdoglavo kao mazga i nece da krene nikud, a najmanje sa lovcem. Lovac ga onda veze za svog konja, to je jedini nacin da ga pokrene, i vodi ga u selo. Vec pada mrak, zdrebe ulazi u unapred pripremljenu stalu, braonkasta griva mu je mokra, srce bije od straha, kopitama rije zemlju.
Vremenom, jaca prijateljstvo coveka i konja, koji od radosti njisti kada oseti gazdu na pedesetak metara da se vraca kuci. Gazda ga dobro hrani, ali ipak mu treba godinu dana dobre dresure da bi ga jahao. Cesto ga koristi za teske poljoprivredne radove. Obavezno se dogadja da ga zdrebe koji put iznenada ritne u stali, ali gazda o tome nikada ne prica. Tada mu sve presedne i prihvati neku od primamljivih ponuda za prodaju. A interesenata uvek ima.
Ima nekoliko ovakvih lovaca na divlje konje na Suvoj planini, koji su poznati u narodu. Za ulov ih niko ne proganja, sigurno dobijaju od narucioca novcanu nagradu, obicno unapred.
A "moderne' lovce zarad profita, sa dzipovima i snajperima, ceka, mozda, kazna.
Kada lovac na konje uhvati zdrebe, on ga pusti na slobodu ako je tek nedavno ozdrebljeno pa proceni da bez kobile ne moze da ga odrzi u zivotu.
Po porudzbini, za honorar, radi ovako. Sa svojim, domacim, konjem, cvrstim debelim uzetom i grumenom od oko dva kilograma soli, ili secera, krene prema stanistima divljih konja. Kao Indijanac trazi ih po tragu svezeg izmeta. Verovatnoca da uhvati konja, ili kobilu, ravna je nuli. Jedino moze da uhvati zdrebe staro nekoliko meseci. Mora da se potrudi da ga izoluje, jer je kobila uvek kraj njega. On vabi zdrebe melodicnim "na,na,na..." nudeci mu kesu sa solju koju konji vole da lizu . Kada uspe da namami zdrebe tako da jednom nogom stane u zamku sa uzetom, (drugi kraj uzeta je vezan za drvo ) priskace, zateze konopac i pokusava da zdrebetu veze glavu. Zdrebe se ne predaje. Suoceno sa gubitkom slobode, baca se iz ocaja na zemlju. Ako se desi da glavom udari u kamen, to je smrtonosno. Ako ima srece i promasi kamen, postaje tvrdoglavo kao mazga i nece da krene nikud, a najmanje sa lovcem. Lovac ga onda veze za svog konja, to je jedini nacin da ga pokrene, i vodi ga u selo. Vec pada mrak, zdrebe ulazi u unapred pripremljenu stalu, braonkasta griva mu je mokra, srce bije od straha, kopitama rije zemlju.
Vremenom, jaca prijateljstvo coveka i konja, koji od radosti njisti kada oseti gazdu na pedesetak metara da se vraca kuci. Gazda ga dobro hrani, ali ipak mu treba godinu dana dobre dresure da bi ga jahao. Cesto ga koristi za teske poljoprivredne radove. Obavezno se dogadja da ga zdrebe koji put iznenada ritne u stali, ali gazda o tome nikada ne prica. Tada mu sve presedne i prihvati neku od primamljivih ponuda za prodaju. A interesenata uvek ima.
Ima nekoliko ovakvih lovaca na divlje konje na Suvoj planini, koji su poznati u narodu. Za ulov ih niko ne proganja, sigurno dobijaju od narucioca novcanu nagradu, obicno unapred.
A "moderne' lovce zarad profita, sa dzipovima i snajperima, ceka, mozda, kazna.