19-11-2013, 10:13 PM
Legenda o Rajkovom blagu nastala je mnogo kasnije, ali je, sve do naših dana, nastavila da golica maštu meštana i drugih pustolova i vodi ih u potragu za blagom. A kada je u pećini otkrivena stena na kojoj se, kako se priča, nalazila uklesana šaka sa četiri prsta (koliko ih je na ruci imao Rajkov jatak), pećina je “proglašena” hajdučkim trezorom.
Tragovi “kopača zlata” vidljivi su i danas u Rajkovoj pećini. Mnogi su kopali i uništavali ovaj dragulj prirode, ne shvatajući kakvo se bogatstvo, u stvari, nalazi svuda oko njih. Jer, jedino je iznenađujuća moć prirode mogla da akumulira tako veliko bogatstvo na tako malom prostoru.
Doduše, prostor je prividno mali, s obzirom da se radi o najdužoj “turističkoj” pećini u Srbiji - ima 2.304 metra. Stari spisi kažu da ju je davne 1894. godine prvi istražio naš poznati geograf Jovan Cvijić. Tavorila je daleko od pogleda radoznalaca sve do sedamdesetih godina prošlog veka, kada su, pod budnim okom dr Radenka Lazarevića, nastavljena istraživanja njenih odaja. Otvorena je za javnost tek 1975. godine, od kada turisti mogu da razgledaju delove rečnog i suvog horizonta u dužini od 633 metra. Ulaz u pećinu urađen je kao rudarsko okno.
Pećina je zanimljiva i po tome što pripada protočnim pećinama: kroz nju protiče istoimena reka: po izlasku iz njene utrobe, ona se spaja sa Paskovom rekom, koja takođe ističe iz pećine, i prirodi ovoga kraja daruju još jednu reku - zlatonosni Mali Pek.
Rajkova pećina prosto fascinira pećinskim nakitom različitih oblika, a prema rečima stručnjaka, njen snežnobeli kristalni kalcit najkvalitetniji je u Srbiji. Fascinira i činjenica da su za nastanak svakog santimetra stalaktita, stalagmita i stubova bile potrebne stotine, pa i hiljade godina. Hodajući pećinskom stazom imali smo jedinstveni doživljaj žuborenja bistre Rajkove reke koja odjekuje pećinskim prostorima „Ježeve dvorane“, sa hiljadama kalcitnih cevčica nad našim glavama. Sledi prelazak preko rumenih bigrenih kada, pored „Zimske bajke“ sa „Belim medvedom“ i ulazak u „Kristalnu šumu“ u kojoj se nalazi „Treperavo jezerce“. Neke od najpoznatijih figura su i „Egipatska boginja“, „Puž“, „Panj sa gljivama“... Crveni vodopad je kameni oblik od bigra i crvenice, koji podseća na okamenjeni vodopad, visine 4 metra, a pažnju privlači i malo jezero u koralnom kalcitnom basenu.
Pećina svakog posetioca ostavlja bez daha. I doslovno, s obzirom da napor tokom penjanja njenim vlažnim stepenicima nije toliko posledica nedostatka fizičke kondicije, koliko stalne vlažnosti koja iznosi neverovatnih sto odsto. Na nekih 400 metara od ulaza nalazi se podzemno ušće Jankove reke u Rajkovu, a ako se nastavi dalje, stiže se do brane koju su Francuzi ovde podigli polovinom 19. veka, u cilju regulisanja protoka vode...
Tragovi “kopača zlata” vidljivi su i danas u Rajkovoj pećini. Mnogi su kopali i uništavali ovaj dragulj prirode, ne shvatajući kakvo se bogatstvo, u stvari, nalazi svuda oko njih. Jer, jedino je iznenađujuća moć prirode mogla da akumulira tako veliko bogatstvo na tako malom prostoru.
Doduše, prostor je prividno mali, s obzirom da se radi o najdužoj “turističkoj” pećini u Srbiji - ima 2.304 metra. Stari spisi kažu da ju je davne 1894. godine prvi istražio naš poznati geograf Jovan Cvijić. Tavorila je daleko od pogleda radoznalaca sve do sedamdesetih godina prošlog veka, kada su, pod budnim okom dr Radenka Lazarevića, nastavljena istraživanja njenih odaja. Otvorena je za javnost tek 1975. godine, od kada turisti mogu da razgledaju delove rečnog i suvog horizonta u dužini od 633 metra. Ulaz u pećinu urađen je kao rudarsko okno.
Pećina je zanimljiva i po tome što pripada protočnim pećinama: kroz nju protiče istoimena reka: po izlasku iz njene utrobe, ona se spaja sa Paskovom rekom, koja takođe ističe iz pećine, i prirodi ovoga kraja daruju još jednu reku - zlatonosni Mali Pek.
Rajkova pećina prosto fascinira pećinskim nakitom različitih oblika, a prema rečima stručnjaka, njen snežnobeli kristalni kalcit najkvalitetniji je u Srbiji. Fascinira i činjenica da su za nastanak svakog santimetra stalaktita, stalagmita i stubova bile potrebne stotine, pa i hiljade godina. Hodajući pećinskom stazom imali smo jedinstveni doživljaj žuborenja bistre Rajkove reke koja odjekuje pećinskim prostorima „Ježeve dvorane“, sa hiljadama kalcitnih cevčica nad našim glavama. Sledi prelazak preko rumenih bigrenih kada, pored „Zimske bajke“ sa „Belim medvedom“ i ulazak u „Kristalnu šumu“ u kojoj se nalazi „Treperavo jezerce“. Neke od najpoznatijih figura su i „Egipatska boginja“, „Puž“, „Panj sa gljivama“... Crveni vodopad je kameni oblik od bigra i crvenice, koji podseća na okamenjeni vodopad, visine 4 metra, a pažnju privlači i malo jezero u koralnom kalcitnom basenu.
Pećina svakog posetioca ostavlja bez daha. I doslovno, s obzirom da napor tokom penjanja njenim vlažnim stepenicima nije toliko posledica nedostatka fizičke kondicije, koliko stalne vlažnosti koja iznosi neverovatnih sto odsto. Na nekih 400 metara od ulaza nalazi se podzemno ušće Jankove reke u Rajkovu, a ako se nastavi dalje, stiže se do brane koju su Francuzi ovde podigli polovinom 19. veka, u cilju regulisanja protoka vode...