07-10-2013, 11:55 PM
Što se tiče zamki, nije bez razloga što maltene niko ih nije video, uglavnom su to priče i plašenje ljudi, sujeverje i opasnost većinu zadržava na distanci ...
Konkretno za to što ste napisali:
Zmajeva pećina kod Poganova i kapan ...
Prvo zaista ne znam šta je to kapan, mogu samo da pretpostavim, drugo da li je neko to video uživo ili je samo čuo priče?
Kažete „ radi posle toliko hiljada godina „ ...
Zar Vam nije čudno nešto staro nekoliko hiljada godina, pri svemu tome u pećini, gde je jaka vlažnost, oksidacija i slične stvari, i dalje funkcioniše?
Ako pretpostavimo da je zamka nategnuta, kako bi funkcionisala, tada je u pitanju neki toliko jak i specifično izdržljiv materijal da je to prosto zapanjujuće.
Takođe se postavlja pitanje ( uvek je to pitanje kod takozvanih aktivnih zamki ), šta nateže mehanizam i vraća ga u prvobitan položaj ( uglavnom se priča o vodi, punjenju određenih posuda koje natežu mehanizam, mada niko nije malo bolje razmotrio destruktivna svojstva vode kroz vreme, kao i pojavu kamenca, ... ).
Takođe je pitanje šta aktivira samu zamku, pa taloženje prašine na dnu pećine, kapanje vode, stvaraju vremenom izuzetno tvrdokoran sloj, koji sigurno vremenom će očvrsnuti... Savremena tehnologija koju koristimo, može bez problema otkriti bilo kakve zamke, nije nikakva filozofija ( pišem naravno o namenskim ulascima arheologa u pećine ili slično ),
Osnovno je kod takvih stvari korišćenje lapmi sa blacklight svetlošću ( to j eono kad uđete u klub ili diskoteku pa Vam mineralna voda ili tonik svetle ili je beli džemper u drečavo ljubišastom sjaju ), one momentalno pokazuju svaku ne prirodnu veštački postavljenu pojavu ( ne pričam naravno o duhovima ), kao i upotreba sondi sa kamerama.
Takođe je vrlo lako logički zaključiti, da ako postoji zamka, ona može funkcionisati samo u razmerama širine ili visine pećine, a ako se postavljaju zamke, one su na sužecima, nije problem sa štapom od 2 metra prilikom ulaska i prolaska ispitivati teren, pogotovo pod, jer su neki put pravljenje rupe u zemlji, kroz koju možete propasti.
Možda sam se 15 puta susreo sa takvim zamkama za 27 godina rada, i to je samo jednom bilo u Evropi, dva puta u Aziji, a sve ostalo u Južnoj Americi, i ni jednom zamke nisu funkcionisale usred zamora materijala i zuba vremena.
Najpoznatija i najčešća zamka je po principu male stene ili kamena, koji drži na malom zapreminskom prostoru mnogo veću stenu, i kod prolaska kad dodirujete ili se držite, pomeriti mali kamen i samim tim velika stena ili kamen izgubi oslonac i pada na Vas.
Izuzetno su takođe retke i često ne rade, sami tvorci takvih stvari, nisu baš imali uvek mogućnost da probaju svoju majstoriju!
Sama opasnost uglavnom leži u sastavu materijala pećina, vremenskom faktoru kao i osnovnoj grešci kod ulazaka, velikoj buci, ona vrlo lako izaziva vibracije i tada uglavnom dolazi do obrušavanja plafona ili zidova krhkih materijala.
Sve je to izuzetno retko, uglavnom je problem zatrovanosti vazduha, i to je u principu u velikom broju slučajeva od prirodnih pojava ( od davnina se zna da su i rudari i speolozi ulazili sa kanarincima ili štiglićima u jame i pećine, dok nisu pronađeni detektori ).
Igrom slučaja sam pre nekih 10-tak godina imao priliku da uzmem nekoliko mapa sa terenima u Srbiji, radi se o mestima i okolini oko Negotina, Kučeva, Svrljiga, ..., pričam o originalnim starim mapama na kožama, a povremeno vidim kod nekih ljudi i nove verzije tih mapa ( papirne verzije ), i vidim da je maltene na svakoj docrtano i upisano nešto kao prepreka, zamka i opasnost, svako voli da doda neku mističnost radi uverljivosti njegove mape ili da zbuni ili uplaši ... ( da ne kažem totalno druge razmere, položaje i oznake ).
Možete pitati bilo kog speologa i arheologa sa iskustvom u traženju, koliko je puta natrčao na zamke i bićete razočarani odgovorom, kad Vam kaže d anije imao takva iskustva.
Konkretno za to što ste napisali:
Zmajeva pećina kod Poganova i kapan ...
Prvo zaista ne znam šta je to kapan, mogu samo da pretpostavim, drugo da li je neko to video uživo ili je samo čuo priče?
Kažete „ radi posle toliko hiljada godina „ ...
Zar Vam nije čudno nešto staro nekoliko hiljada godina, pri svemu tome u pećini, gde je jaka vlažnost, oksidacija i slične stvari, i dalje funkcioniše?
Ako pretpostavimo da je zamka nategnuta, kako bi funkcionisala, tada je u pitanju neki toliko jak i specifično izdržljiv materijal da je to prosto zapanjujuće.
Takođe se postavlja pitanje ( uvek je to pitanje kod takozvanih aktivnih zamki ), šta nateže mehanizam i vraća ga u prvobitan položaj ( uglavnom se priča o vodi, punjenju određenih posuda koje natežu mehanizam, mada niko nije malo bolje razmotrio destruktivna svojstva vode kroz vreme, kao i pojavu kamenca, ... ).
Takođe je pitanje šta aktivira samu zamku, pa taloženje prašine na dnu pećine, kapanje vode, stvaraju vremenom izuzetno tvrdokoran sloj, koji sigurno vremenom će očvrsnuti... Savremena tehnologija koju koristimo, može bez problema otkriti bilo kakve zamke, nije nikakva filozofija ( pišem naravno o namenskim ulascima arheologa u pećine ili slično ),
Osnovno je kod takvih stvari korišćenje lapmi sa blacklight svetlošću ( to j eono kad uđete u klub ili diskoteku pa Vam mineralna voda ili tonik svetle ili je beli džemper u drečavo ljubišastom sjaju ), one momentalno pokazuju svaku ne prirodnu veštački postavljenu pojavu ( ne pričam naravno o duhovima ), kao i upotreba sondi sa kamerama.
Takođe je vrlo lako logički zaključiti, da ako postoji zamka, ona može funkcionisati samo u razmerama širine ili visine pećine, a ako se postavljaju zamke, one su na sužecima, nije problem sa štapom od 2 metra prilikom ulaska i prolaska ispitivati teren, pogotovo pod, jer su neki put pravljenje rupe u zemlji, kroz koju možete propasti.
Možda sam se 15 puta susreo sa takvim zamkama za 27 godina rada, i to je samo jednom bilo u Evropi, dva puta u Aziji, a sve ostalo u Južnoj Americi, i ni jednom zamke nisu funkcionisale usred zamora materijala i zuba vremena.
Najpoznatija i najčešća zamka je po principu male stene ili kamena, koji drži na malom zapreminskom prostoru mnogo veću stenu, i kod prolaska kad dodirujete ili se držite, pomeriti mali kamen i samim tim velika stena ili kamen izgubi oslonac i pada na Vas.
Izuzetno su takođe retke i često ne rade, sami tvorci takvih stvari, nisu baš imali uvek mogućnost da probaju svoju majstoriju!
Sama opasnost uglavnom leži u sastavu materijala pećina, vremenskom faktoru kao i osnovnoj grešci kod ulazaka, velikoj buci, ona vrlo lako izaziva vibracije i tada uglavnom dolazi do obrušavanja plafona ili zidova krhkih materijala.
Sve je to izuzetno retko, uglavnom je problem zatrovanosti vazduha, i to je u principu u velikom broju slučajeva od prirodnih pojava ( od davnina se zna da su i rudari i speolozi ulazili sa kanarincima ili štiglićima u jame i pećine, dok nisu pronađeni detektori ).
Igrom slučaja sam pre nekih 10-tak godina imao priliku da uzmem nekoliko mapa sa terenima u Srbiji, radi se o mestima i okolini oko Negotina, Kučeva, Svrljiga, ..., pričam o originalnim starim mapama na kožama, a povremeno vidim kod nekih ljudi i nove verzije tih mapa ( papirne verzije ), i vidim da je maltene na svakoj docrtano i upisano nešto kao prepreka, zamka i opasnost, svako voli da doda neku mističnost radi uverljivosti njegove mape ili da zbuni ili uplaši ... ( da ne kažem totalno druge razmere, položaje i oznake ).
Možete pitati bilo kog speologa i arheologa sa iskustvom u traženju, koliko je puta natrčao na zamke i bićete razočarani odgovorom, kad Vam kaže d anije imao takva iskustva.