05-10-2013, 12:48 AM
ВИНЧАНСКО ПИСМО И ГЛИНЕНЕ ТАБЛИЦЕ ИЗ ТАРТАРИЈЕ
Превод најстаријег писма
Захваљујући напорима многих европских и светских истраживача, био је могућ и први превод древног текста исписаног винчанским писмом
„NUN KA. SHA. UGULA. PI. IDIM KARA 1”
Наведене речи не долазе из неког система шифровања, већ представљају реконструкцију једног древног пиктографског записа, сачињеног словима винчанског писма, на глиненој плочици из око 5000. године пре наше ере.
Пиктографски графеми идентификовани су данашњим фонетским вредностима, а у преводу значе:
„Четири владарке лика бога Ша спаљен је један старешина узвишеног разума”.
Глинена плочица с овим записом подељена је вертикалним и хоризонталним линијама на мања поља. На сваком од њих уцртан је оштрим предметом неки симбол.
О каквој је то глиненој плочици реч?
Својеврсна сензација
Почетком шездесетих година прошлог века (1961) археолошку заједницу света облетела је својеврсна сензација. Вест није стигла из Египта или Месопотамије, већ из Румуније.
Код сеоцета Тартарија на обали реке Муреш, пронађене су три глинене, напукле таблице са загонетним знацима. Плочице су нађене у јами за жртвовање, поред спржених људских костију, заједно са 26 глинених, рановинчанских фигура, две алабастерске фигуре и једном наруквицом.
После две године (1963), румунски археолог Николае Власа, објавио је рад о овом локалитету. Закључци су били запањујући. Знаци урезани на Тартарске таблице били су врло слични, неки и идентични, са знацима сумерског пиктографског писма (око 3100. године пре Христа), и данас сматраног за прво писмо у људској историји.
Драматични изазов Тартарских таблица био је садржан у чињеници да су оне две хиљаде година старије од глинених таблица из Месопотамије!
Почело је одгонетање те тајне.
Први је своје истраживачке резултате и тумачења објавио немачки сумеролог Адам Фалкенштајн 1965. године. Он је утврдио да је писменост у Тартарији поникла под утицајем Сумераца, а две године касније археолог М. С. Худ закључио је да ове таблице немају никаквих додира са писменошћу.
Позабавили су се овим проблемом и други истраживачи, међу њима и Владимир Милојчић, Милтон Вин, Марија Гимбутас, још почетком седамдесетих година прошлог столећа.
Ћутање домаће науке
У овдашњој научној јавности проблем таблица из Тартарије углавном није расправљан, упркос томе што је утврђено да припадају раној фази винчанске културе.
Епицентар ове културе је у Винчи, где је прва ископавања обавио професор Милоје М. Васић 1908. године. Од почетка својих истраживања професор Васић је тврдио да знаци урезани на винчанској керамици могу да буду слова неког непознатог писма.
Тек са открићем Тартарских таблица, оптика археолошке науке окренула се тој претпоставци. Немерљив допринос разумевању знакова винчанске цивилизације дао је професор др Радивоје Пешић. Систематизујући 1985. године знаке у винчанско писмо, доказао је да је то најстарије писмо у свету, много старије од египатских хијероглифа и феничанског клинастог писма.
Прерано преминули професор Пешић (1931-1930), није стигао, нажалост, да научној јавности понуди своје ишчитавање, сопствени „превод” винчанских записа, на чему је годинама радио, сарађујући са многим европским и светским институтима и истраживачима.
Све у свему, увиди професора Пешића у овдашњој науци били су игнорисани или жестоко оспоравани, упркос томе што је теорија о винчанском писму у Европи и свету стицала све већи број присталица међу најугледнијим стручњацима.
Отуда је и могућ цитат с почетка овога текста. Он је урезан у округлу глинену таблицу из Тартарије, а превод је урадио руски археолог Б. Перлов. Захваљујући упорним истраживањима једног другог сумеролога, А. Кифишина, у прилици смо да наведемо и његов превод једне од три Тартарске таблице:
„За време четрдесетог кнежевања, у почаст бога Ша, старешина је ритуално спаљен. Он је десети по реду”.
Кључ је у винчанском писму
У одгонетању ових знакова Кифишину је помогао рад на дешифровању записа урезаних на зидове пећина уз обале реке Дњепар у Украјини, али пре свега упоредна анализа тих налаза са онима из Винче.
После дугогодишњих истраживања, он је закључио да су Тартарске таблице израз широко распрострањеног система писмености локалног становништва, а да записе на таблицама треба читати кружно, обрнуто од смера казаљке на часовнику.
У делу научне заједнице прихваћени су и његови научни докази о првој организованој држави у људској историји, на простору између река Дунав и Дњепар. Држава се звала Арата, а њеним становницима била је позната тајна обраде метала, користили су точак, владали су знањима из астрономије и изградили завидан ниво система писмености.
Ако је закључак о Арати ваљан, артефакти из Винче потврђују да је она била у самом епицентру ове организоване заједнице, односно њена претходница.
У прилог овој тврдњи сведочи, пре свега, винчанско писмо (седми до шести миленијум пре наше ере), које ће бити и основа писмености Арате, па и писма на коме су урезани дешифровани записи са Тартарских таблица.
Колико се у Румунији држи до овог открића једне древне цивилизације, показује чињеница да је прошле године у селу месташцу Тартарија откривен споменик Тартаријским таблицама. На неки начин, макар и посредно, то је истовремено и споменик винчанском писму, углавном игнорисаном у домаћој науци.
Треба још једном подсетити да је винчанско писмо за пуних 20 векова старије од оног протосумерског из 3100. године пре наше ере.
Два миленијума свакако није мало. Подсетимо да таман толико траје хришћанство.
Слободан Кљакић
Превод најстаријег писма
Захваљујући напорима многих европских и светских истраживача, био је могућ и први превод древног текста исписаног винчанским писмом
„NUN KA. SHA. UGULA. PI. IDIM KARA 1”
Наведене речи не долазе из неког система шифровања, већ представљају реконструкцију једног древног пиктографског записа, сачињеног словима винчанског писма, на глиненој плочици из око 5000. године пре наше ере.
Пиктографски графеми идентификовани су данашњим фонетским вредностима, а у преводу значе:
„Четири владарке лика бога Ша спаљен је један старешина узвишеног разума”.
Глинена плочица с овим записом подељена је вертикалним и хоризонталним линијама на мања поља. На сваком од њих уцртан је оштрим предметом неки симбол.
О каквој је то глиненој плочици реч?
Својеврсна сензација
Почетком шездесетих година прошлог века (1961) археолошку заједницу света облетела је својеврсна сензација. Вест није стигла из Египта или Месопотамије, већ из Румуније.
Код сеоцета Тартарија на обали реке Муреш, пронађене су три глинене, напукле таблице са загонетним знацима. Плочице су нађене у јами за жртвовање, поред спржених људских костију, заједно са 26 глинених, рановинчанских фигура, две алабастерске фигуре и једном наруквицом.
После две године (1963), румунски археолог Николае Власа, објавио је рад о овом локалитету. Закључци су били запањујући. Знаци урезани на Тартарске таблице били су врло слични, неки и идентични, са знацима сумерског пиктографског писма (око 3100. године пре Христа), и данас сматраног за прво писмо у људској историји.
Драматични изазов Тартарских таблица био је садржан у чињеници да су оне две хиљаде година старије од глинених таблица из Месопотамије!
Почело је одгонетање те тајне.
Први је своје истраживачке резултате и тумачења објавио немачки сумеролог Адам Фалкенштајн 1965. године. Он је утврдио да је писменост у Тартарији поникла под утицајем Сумераца, а две године касније археолог М. С. Худ закључио је да ове таблице немају никаквих додира са писменошћу.
Позабавили су се овим проблемом и други истраживачи, међу њима и Владимир Милојчић, Милтон Вин, Марија Гимбутас, још почетком седамдесетих година прошлог столећа.
Ћутање домаће науке
У овдашњој научној јавности проблем таблица из Тартарије углавном није расправљан, упркос томе што је утврђено да припадају раној фази винчанске културе.
Епицентар ове културе је у Винчи, где је прва ископавања обавио професор Милоје М. Васић 1908. године. Од почетка својих истраживања професор Васић је тврдио да знаци урезани на винчанској керамици могу да буду слова неког непознатог писма.
Тек са открићем Тартарских таблица, оптика археолошке науке окренула се тој претпоставци. Немерљив допринос разумевању знакова винчанске цивилизације дао је професор др Радивоје Пешић. Систематизујући 1985. године знаке у винчанско писмо, доказао је да је то најстарије писмо у свету, много старије од египатских хијероглифа и феничанског клинастог писма.
Прерано преминули професор Пешић (1931-1930), није стигао, нажалост, да научној јавности понуди своје ишчитавање, сопствени „превод” винчанских записа, на чему је годинама радио, сарађујући са многим европским и светским институтима и истраживачима.
Све у свему, увиди професора Пешића у овдашњој науци били су игнорисани или жестоко оспоравани, упркос томе што је теорија о винчанском писму у Европи и свету стицала све већи број присталица међу најугледнијим стручњацима.
Отуда је и могућ цитат с почетка овога текста. Он је урезан у округлу глинену таблицу из Тартарије, а превод је урадио руски археолог Б. Перлов. Захваљујући упорним истраживањима једног другог сумеролога, А. Кифишина, у прилици смо да наведемо и његов превод једне од три Тартарске таблице:
„За време четрдесетог кнежевања, у почаст бога Ша, старешина је ритуално спаљен. Он је десети по реду”.
Кључ је у винчанском писму
У одгонетању ових знакова Кифишину је помогао рад на дешифровању записа урезаних на зидове пећина уз обале реке Дњепар у Украјини, али пре свега упоредна анализа тих налаза са онима из Винче.
После дугогодишњих истраживања, он је закључио да су Тартарске таблице израз широко распрострањеног система писмености локалног становништва, а да записе на таблицама треба читати кружно, обрнуто од смера казаљке на часовнику.
У делу научне заједнице прихваћени су и његови научни докази о првој организованој држави у људској историји, на простору између река Дунав и Дњепар. Држава се звала Арата, а њеним становницима била је позната тајна обраде метала, користили су точак, владали су знањима из астрономије и изградили завидан ниво система писмености.
Ако је закључак о Арати ваљан, артефакти из Винче потврђују да је она била у самом епицентру ове организоване заједнице, односно њена претходница.
У прилог овој тврдњи сведочи, пре свега, винчанско писмо (седми до шести миленијум пре наше ере), које ће бити и основа писмености Арате, па и писма на коме су урезани дешифровани записи са Тартарских таблица.
Колико се у Румунији држи до овог открића једне древне цивилизације, показује чињеница да је прошле године у селу месташцу Тартарија откривен споменик Тартаријским таблицама. На неки начин, макар и посредно, то је истовремено и споменик винчанском писму, углавном игнорисаном у домаћој науци.
Треба још једном подсетити да је винчанско писмо за пуних 20 векова старије од оног протосумерског из 3100. године пре наше ере.
Два миленијума свакако није мало. Подсетимо да таман толико траје хришћанство.
Слободан Кљакић