08-09-2013, 02:51 PM
Svime napred izrečenim, ne želim i čime da nešto i u nekom kontestu, lošeg kažem za ondašnju crkvu, ali su ovo nedvosmislene činjenice. Kako je crkva mudro, a poneki puta i beskompromisno vukla poteze u interesu Srbstva, nacije i njegovom napredku, malo je u narodu poznato. Narod se vezuje i mora se vezivati za neke ličnosti. Hvaliti ih ili kritikovati. Uzdizati do neba ili satanizovati, Sve je uvek rađeno sa izvesnom prikrivenom namerom i ciljem. Taka je slučaj i sa Dušanom. Po potrebi i za Cara, a posle.........
- Dušan, čak nakon smene njegovog oca, se ne sveti svome ocu. Ne lišava ga života. Jednostavno ga "sklanja" u grad Zvečan, gde se nalazi sve do njegove prirodne smrti.
O nekim nebulozama da je Stefan Dečanski ubijem, zadavljen od strane i po nalogu njegovog sina Dušana, je bespredmetno raspravljati. Zašto bi se jedan starac lišio života kada više nije pretila nikakva opasnost od takvog starca?
Takve su se priče stvorile mnogo kasnije i sa tačno određenom namerom i ciljem. Namerom da se Dušan nakon njegove smrti, prikaže ( pa i do današnjeg vremena), krivim za nešto. Umanjiti sve njegove ogromne zasluge, koje niko do današnjih vremena nije uspeo dosegnuti u istoriji Srbstva.
Tražena je krivica, jer je uvek neko trebao biti kriv ali nikad pravi krivac nekih dešavanja.
Dušan je na svojim plećima poneo svu i svačiju krivicu, što će se mnogo kasnije kao takva prikazati narodu
.
Očigledno da su u tim vremenima vladali maniri: Sve dok je neki vladar na usponu i sve čini na dobrobiti njegovog naroda - veliča se! Čim uznemogne, otrgne od zacrtanih ciljeva, uzme neke stvari pod njegovom kontrolom,........ bude sklonjen. Milom ili silom!
Pravdanje, činjenicom da je "Dušan smenio oca" pa čak i da je po njegovom naređenju "ubijen", a zbog čega nije proglašen svetcem, nije valjani pretpostavljujući razlog.
Razlog je daleko veći !
Nastaviću svoje izlaganje prvom prilikom.
- Dušan, čak nakon smene njegovog oca, se ne sveti svome ocu. Ne lišava ga života. Jednostavno ga "sklanja" u grad Zvečan, gde se nalazi sve do njegove prirodne smrti.
O nekim nebulozama da je Stefan Dečanski ubijem, zadavljen od strane i po nalogu njegovog sina Dušana, je bespredmetno raspravljati. Zašto bi se jedan starac lišio života kada više nije pretila nikakva opasnost od takvog starca?
Takve su se priče stvorile mnogo kasnije i sa tačno određenom namerom i ciljem. Namerom da se Dušan nakon njegove smrti, prikaže ( pa i do današnjeg vremena), krivim za nešto. Umanjiti sve njegove ogromne zasluge, koje niko do današnjih vremena nije uspeo dosegnuti u istoriji Srbstva.
Tražena je krivica, jer je uvek neko trebao biti kriv ali nikad pravi krivac nekih dešavanja.
Dušan je na svojim plećima poneo svu i svačiju krivicu, što će se mnogo kasnije kao takva prikazati narodu
.
Očigledno da su u tim vremenima vladali maniri: Sve dok je neki vladar na usponu i sve čini na dobrobiti njegovog naroda - veliča se! Čim uznemogne, otrgne od zacrtanih ciljeva, uzme neke stvari pod njegovom kontrolom,........ bude sklonjen. Milom ili silom!
Pravdanje, činjenicom da je "Dušan smenio oca" pa čak i da je po njegovom naređenju "ubijen", a zbog čega nije proglašen svetcem, nije valjani pretpostavljujući razlog.
Razlog je daleko veći !
Nastaviću svoje izlaganje prvom prilikom.