16-02-2013, 07:07 PM
Грчко писмо
Настало је од феничанског писма
Феничани – трговци и морепловци, трговали са Грцима и пренели им свој алфабет, почетком 9. века пре н.е. (највероватније прво прихватили становници Крита)
Алфабет је у 7. веку пре н.е. био у употреби на целом грчком простору
Феничани су писали здесна налево, па су и Грци у почетку писали у оба правца, непрекидно до 6. века пре н.е, када прелазе на писање слева надесно
Фазе грчког алфабета
Лапидарно писмо – монументално писмо у којем су слова уклесана у камену, сва исте величине, усправна и међусобно неповезана (повеље и религиозни записи) – касније названо унцијално (уставно) писмо-најважније грчко писмо
унцијално (уставно) писмо прерасло је у брзописну варијанту курзивно писмо (искошен тип слова), употребљавало се од 3. века нове ере у два облика: мајускула и минускула
Мајускула (лат. maius=већи) – сва слова су обликована између две замишљене линије – најстарији тип грчког алфабета у којем су сва слова исте висине
Минускула (лат. minus=мањи) – писање слова између четири линије, а пише се изнад и испод ових линија
Потомци грчког алфабета
Малоазијски народи Лакије, Лидије, Фригије, Карије прихватили су грчко писмо, уз одговарајуће прилагођавање локалном говору
Коптско писмо у Египту (преузето 25 графема од грчког алфабета)
Византијско писмо (од 4. века наше ере)
Словенска писма (глагољица и ћирилица), настала из грчког унцијалног писма, крајем 9. и почетком 10. века нове ере
Настало је од феничанског писма
Феничани – трговци и морепловци, трговали са Грцима и пренели им свој алфабет, почетком 9. века пре н.е. (највероватније прво прихватили становници Крита)
Алфабет је у 7. веку пре н.е. био у употреби на целом грчком простору
Феничани су писали здесна налево, па су и Грци у почетку писали у оба правца, непрекидно до 6. века пре н.е, када прелазе на писање слева надесно
Фазе грчког алфабета
Лапидарно писмо – монументално писмо у којем су слова уклесана у камену, сва исте величине, усправна и међусобно неповезана (повеље и религиозни записи) – касније названо унцијално (уставно) писмо-најважније грчко писмо
унцијално (уставно) писмо прерасло је у брзописну варијанту курзивно писмо (искошен тип слова), употребљавало се од 3. века нове ере у два облика: мајускула и минускула
Мајускула (лат. maius=већи) – сва слова су обликована између две замишљене линије – најстарији тип грчког алфабета у којем су сва слова исте висине
Минускула (лат. minus=мањи) – писање слова између четири линије, а пише се изнад и испод ових линија
Потомци грчког алфабета
Малоазијски народи Лакије, Лидије, Фригије, Карије прихватили су грчко писмо, уз одговарајуће прилагођавање локалном говору
Коптско писмо у Египту (преузето 25 графема од грчког алфабета)
Византијско писмо (од 4. века наше ере)
Словенска писма (глагољица и ћирилица), настала из грчког унцијалног писма, крајем 9. и почетком 10. века нове ере