ИСТОРИЈА ПИСМА

[mors]

Прва писма

Клинасто писмо
појавило се између 5000 и 3000 г. пре н.е. код Сумераца (народ који је живео на југу плодне долине Месопотамије, између река Еуфрата и Тигра
Сумерска цивилизација је колевка писа (клинасто), књиге (од глинених плочица) и библиотеке (збирка глинених плочица)
употребљавали су неку врсту усавршенијег појмовног писма са системом знакова са већим фонетским карактеристикама
писали су утискивањем троугластог (тространог) клина у глину, комбинујући положај клина; клин је био од тврдог материјала: дрвета, метала или кости; у глину су се утискивала 4 основна знака: клин, троугао, угао и стрелица; комбинацијом ових знакова добијало се више од 500 скупина знакова; смер писања је био одозго на доле до 2700 г. пре н.е, а од тада пише се водоравно 
Клинастим писмом су прво записивани рачуни у трговини, порези, разна правила – касније су њиме написана књижевна, религиозна, филозофска, историјска и правна дела
у књижевности – могућност да се клинастим писмом  бележе сложене мисли и осећања
најпознатије књижевно дело је најстарији еп у историји светске књижевности --  Еп о Гилгамешу из 2100 г. пре н.е. – сумерско-вавилонски спев о краљу и ратнику који покушава да освоји време и победи свет
Хамурабијев законик (Codex Chammurabi) из 1760 г. пре н.е. - зборник закона вавилонског цара Хамурабија
Из сумерског писма развила су се друга писма:
-  протоеламитско (око 3000 г. пре н.е. у Еламу)
-  угаритско клинасто писмо (1400 г. пре н.е.  у        граду-држави Угрит на северу Феникије)
-  старо персијско клинасто писмо (у 6 веку пре н.е.), усавршено клинасто писмо, имало само 41 знак