16-02-2013, 07:05 PM
Претече писма
Споразумевање пре појаве писма – кинетички покрети - говор помоћу руке, ноге и главе – споразумевање наших предака пре 100.000 година
мнемотехничка средства - подсетници у говору, предмети за подсећање уместо записивања (чворови, нанизане шкољке и рабош)
чворовно писмо – о дрво или једну главну траку, везиване су друге траке разне дужине, ширине и боје
усавршили и користили јужноамерички Индијанци
Назива се још и капуи (перуанско писмо) – у употреби код племена Инка до 16. века
значење се одређивало према начину везивања чворова (једноструки, двоструки...), према бoји траке, удаљености од траке итд.
шкољке – нанизане разнобојне, различитих величина, дебљина и боја - служиле су само за подсећање у говору, улога им је била тренутна – свака је била носилац одређеног значења – могле су да послуже само једном, када их говорник пребира по рукама присећајући се шта има да каже, после су служиле као украс (појас), амајлију или као новац
рабош - најраширеније мнемотехничко средство, код Германа, Скита, Скандинаваца, Монгола, Словена, Кинеза, Египћана
рабош – штап, најчешће сачињен од врбе, тополе или другог мекшег дрвета, дужине 20-80 см
у нашим крајевима користио се на следећи начин: лесков штап одређене дужине расцепљен је уздуж, до ¾ дужине – дужи део звао се квочка и остајао је код продавца или онога коме се нешто дугује, а краћи део звао се пиле и њега је добијао онај који узима дуг или робу. Када дужник узима поново робу, предаје продавцу своје пиле а овај га прислања уз квочку и направи на њима зарез – приликом обрачуна оба дела се прислањају један уз други и морају да се подударају - приликом исплате дуга, оба дела рабоша се ломе и бацају у ватру
Рабош је и данас у употреби код неких народа у Африци, Аустралији и Кини
Споразумевање пре појаве писма – кинетички покрети - говор помоћу руке, ноге и главе – споразумевање наших предака пре 100.000 година
мнемотехничка средства - подсетници у говору, предмети за подсећање уместо записивања (чворови, нанизане шкољке и рабош)
чворовно писмо – о дрво или једну главну траку, везиване су друге траке разне дужине, ширине и боје
усавршили и користили јужноамерички Индијанци
Назива се још и капуи (перуанско писмо) – у употреби код племена Инка до 16. века
значење се одређивало према начину везивања чворова (једноструки, двоструки...), према бoји траке, удаљености од траке итд.
шкољке – нанизане разнобојне, различитих величина, дебљина и боја - служиле су само за подсећање у говору, улога им је била тренутна – свака је била носилац одређеног значења – могле су да послуже само једном, када их говорник пребира по рукама присећајући се шта има да каже, после су служиле као украс (појас), амајлију или као новац
рабош - најраширеније мнемотехничко средство, код Германа, Скита, Скандинаваца, Монгола, Словена, Кинеза, Египћана
рабош – штап, најчешће сачињен од врбе, тополе или другог мекшег дрвета, дужине 20-80 см
у нашим крајевима користио се на следећи начин: лесков штап одређене дужине расцепљен је уздуж, до ¾ дужине – дужи део звао се квочка и остајао је код продавца или онога коме се нешто дугује, а краћи део звао се пиле и њега је добијао онај који узима дуг или робу. Када дужник узима поново робу, предаје продавцу своје пиле а овај га прислања уз квочку и направи на њима зарез – приликом обрачуна оба дела се прислањају један уз други и морају да се подударају - приликом исплате дуга, оба дела рабоша се ломе и бацају у ватру
Рабош је и данас у употреби код неких народа у Африци, Аустралији и Кини