03-02-2013, 01:18 PM
Рановизантијска гробница са фрескама
Основни подаци:
Место: Ниш (Јагодин мала) Косовке девојке 6
Општина: Ниш-Пантелеј
Период градње: крај V или VI век
Категорија: Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: СК 290
Датум уписа у централни регистар: 23.12.1982.
Редни број у локалном регистру: 22
Датум уписа у локални регистар: 28.03.1982.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 135/49 од 25.01.1949. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник СРС 14/79
![[Slika: s2195649.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s2195649.jpg)
Рановизантијска гробница са фрескама
Гробница је случајно откривена 1953. на десној обали Нишаве, на терену касноантичке некрополе у Јагодин-мали. Зидана је опеком, правоугаоне је основе, димензија 2,63x2,23 m и полуобличасто засведена (висина у темену свода 1,78 m). Са источне стране налази се степениште којим се силазило до улаза затвореног каменом плочом која се вертикално спуштала у жљебове довратника. Унутрашњост је преградним зидовима подељена на четири гробна места. На западном зиду се налази правоугаона ниша. Унутрашњост гробнице је сликана al fresco. На источном зиду изнад улаза насликан је Христов монограм у венцу од палмових грана, док су на странама поред улазних врата стојеће фигуре идентиковане као апостоли Петар и Павле. На западном зиду се налази Христов монограм окружен венцем и нимбом и две стојеће фигуре за које се не може са сигурношћу тврдити да ли представљају библијска лица, мученике или портрете сахрањених у гробници. На зидовима је приказ рајске ограде, а изнад ње и на своду симболи раја – винова лоза, гроздови и представе птица. Гробница је опљачкана још у античком периоду, тако да није дала покретни материјал који би је ближе хронолошки определио. На основу аналогија у декорацији могуће ју је датовати у време од средине IV до половине V века. Конзерваторски радови су обављени 1954. и 1958, тако да је гробница и данас приступачна.
Ново Село - римски кастел – фортификација
Основни подаци:
Место: Ново Село
Општина: Вучитрн
Период градње: 200/1500
Аутор: Дака Поповић
Сликари: Жарко Милинов Новак Радоњић
Основ за упис у регистар:
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини о утврђивању својстава споменика културе, бр. 238 од 20.4.1971. године. Закон о заштити споменика културе ( Сл. гласник СРС бр. 3/66).
![[Slika: s9297671.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s9297671.jpg)
Ново Село
У селу Ново Село, у засеоку Срниште, на месту званом Горњи Јоргован уочен је велики број турске и средњовековне керамике, као и комади камених плоча, трагова малтера и топљене руде. Риголовањем терена откривени су масивни зидани темељи. Откривено је и камено зидано огњиште у коме је вероватно топљена рудача. У непосредној близини локалитета је узвишење на коме се уочавају остаци темеља мање цркве. Локалитет обухвата времена из 3-4. века и 10-15. века.
Михаљевачка шума
Основни подаци:
Место: Чортановци
Општина: Инђија
Период градње: IV век
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: АН 118
Датум уписа у централни регистар: 08.12.1995.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Сремска Миртовица
Основ за упис у регистар:
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин бр. 201 од 09.06.1962. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 28/91
![[Slika: s3055473.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s3055473.jpg)
Михаљевачка шума
Касноантичко утврђење налази се у атару Чортановаца, на десној обали Дунава, на потесу Михаљевачка шума, локалитет Просјанице. Приликом сондажних ископавања 1956. као и 1961–62, на југоисточном делу утврђења истражена је кружна кула пречника 13 m и дебљине зидова 1,20 m, очуване висине око 3 m. Грађена је од камена са неколико редова опека. Кула је конзервирана. Откривен је део бедема који се пружа ка северу и западу. Већи део утврђења обрушио се приликом клизања терена и померања тока реке Дунав. Покретни материјал указује да је утврђење подигнуто у IV веку. Најновија расправа на основу античких итинерера и распореда шанчева на бачкој страни указује да је овде могао бити Acumincum, седиште легије и дела речне флоте. Заштићен је само простор на којем се налази утврђење, док су у широј околини констатовани велика римска некропола, остаци villae rusticae као и средњовековно насеље и некропола. Овај локалитет је чувен по оставама римског и средњовековног новца. Најзначајнија је остава римског новца, која садржи око 2300 комада. Пронађена је 1932, а од 1933. чува се у Народном музеју у Београду.
Житна Пијаца Сремска Митровица
Основни подаци:
Место: Сремска Митровица
Општина: Сремска Митровица
Период градње: XVIII-XX век
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: ПКИЦ 55
Датум уписа у централни регистар: 30.12.1997.
Редни број у локалном регистру 123
Датум уписа у локални регистар: 22.12.1997.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Сремска Миртовица
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 114 од 09.04.1966
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 25/91
![[Slika: s0966802.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s0966802.jpg)
Житна Пијаца
Природни и други услови настали у другој половини XVIII века (статус града са аутономном управом, дуже затишје у ратовима, први регулациони радови на приобаљу Саве – подизање чврстих насипа) омогућили су развој и ширење ка реци и формирање језгра града. Повезивањем појединих групација грађевина и све веће потребе за изграђеним простором (поред станова, радњи, складишта и помоћних објеката) образују се отворене површине са различитом наменом и начином коришћења. На сучељавањима улица, као и око значајнијих грађевина (цркава, управних зграда) образују се тргови. Најближе реци и пристаништу, у то време, настаје Трг Житна пијаца, троугаоне основе са прилазима пристаништу, центру вароши и насељу. Око пијаце подизане су солидне приземне и једноспратне зграде вишеструке намене за занатство, трговину, складиштење робе. Дуж улице грађене су на регулационој линији пословно-стамбене куће, наслоњене једна уз другу у низу, једноставно решених фасада, док су у унутрашњости парцеле дворишта, магацини и помоћне зграде. Континуитет живљења на овим просторима потврђује постојање античког Сирмијума у старом градском језгру. Конзерваторски радови на локалитету изведени су 1963. и 1973.
Градиште, Иђош, Кикинда
Основни подаци:
Место: Иђош
Општина: Кикинда
Период градње: крај бронзаног и почетак гвозденог доба
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: АН 116
Датум уписа у централни регистар: 08.12.1995.
Надлежни завод који води локални регистар:
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица
Основ за упис у регистар:
Решењe Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1224/50 од 30.12.1950. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 28/91
![[Slika: s3113234.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s3113234.jpg)
Градиште
Налази се око 7 km северозападно од Кикинде, у правцу Иђоша. То је утврђено насеље са бедемима од насуте земље, познато као „Словенски град“. Било је настањено још у неолиту, а са прекидима живот се одвијао све до раног средњег века. Остаци неолитског насеља констатовани су над самим ушћем речице, на најужој и највишој тачки Градишта и у ближој околини. У старијем стамбеном хоризонту има керамике старчевачке и рано-винчанско-тордошке фазе. У млађем стратуму издваја се хоризонт кућа са винчанским и протопотиским материјалом. На ширем простору Градишта, недалеко од поменутог неолитског насеља, констатовани су остаци утврђеног насеља са краја бронзаног, односно почетка гвозденог доба. Подигнуто је између два плитка водотока. Кружног је облика и захвата површину од око 5 ha. На источној страни бедема налази се главни улаз, а на западној страни насут је још један бедем до обале водотока. Ископавањима је констатован одбрамбени ров дубине 3,5 m. У централном делу утврђења нађена је керамика која припада прелазном периоду краја бронзаног и почетка гвозденог доба. На основу облика и начина украшавања материјал се датује у групу Босут III/b,c. Систематска ископавања вршена су у периоду од 1947. до 1949. године.
Археолошко налазиште на брду Чечан, Дубовац, Вучитрн
Основни подаци:
Место: Дубовац
Општина: Вучитрн
Период градње: 400/600
Основ за упис у регистар:
Решење о утврђивању својстава споменика културе, Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини, бр.371 од 30.6.1970. Закон о заштити споменика културе ( Сл. гласник СР Србије бр. 3/66).
![[Slika: s4486164.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s4486164.jpg)
Чечан
На доминантном брегу Чечан, огранку планине Чичавице, изграђено је античко утврђење (5-6. век), које је коришћено све до средњег века. Са локалитета потиче неколико карактеристичних комада накита раног средњег века од бакра и сребра, као и делови римског жртвеника, стуба и римских опека. Комплекс заузима површину од више хектара и опасан је бедемом унутар кога се налазе грађевински објекти.
Основни подаци:
Место: Ниш (Јагодин мала) Косовке девојке 6
Општина: Ниш-Пантелеј
Период градње: крај V или VI век
Категорија: Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: СК 290
Датум уписа у централни регистар: 23.12.1982.
Редни број у локалном регистру: 22
Датум уписа у локални регистар: 28.03.1982.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр. 135/49 од 25.01.1949. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник СРС 14/79
Рановизантијска гробница са фрескама
Гробница је случајно откривена 1953. на десној обали Нишаве, на терену касноантичке некрополе у Јагодин-мали. Зидана је опеком, правоугаоне је основе, димензија 2,63x2,23 m и полуобличасто засведена (висина у темену свода 1,78 m). Са источне стране налази се степениште којим се силазило до улаза затвореног каменом плочом која се вертикално спуштала у жљебове довратника. Унутрашњост је преградним зидовима подељена на четири гробна места. На западном зиду се налази правоугаона ниша. Унутрашњост гробнице је сликана al fresco. На источном зиду изнад улаза насликан је Христов монограм у венцу од палмових грана, док су на странама поред улазних врата стојеће фигуре идентиковане као апостоли Петар и Павле. На западном зиду се налази Христов монограм окружен венцем и нимбом и две стојеће фигуре за које се не може са сигурношћу тврдити да ли представљају библијска лица, мученике или портрете сахрањених у гробници. На зидовима је приказ рајске ограде, а изнад ње и на своду симболи раја – винова лоза, гроздови и представе птица. Гробница је опљачкана још у античком периоду, тако да није дала покретни материјал који би је ближе хронолошки определио. На основу аналогија у декорацији могуће ју је датовати у време од средине IV до половине V века. Конзерваторски радови су обављени 1954. и 1958, тако да је гробница и данас приступачна.
Ново Село - римски кастел – фортификација
Основни подаци:
Место: Ново Село
Општина: Вучитрн
Период градње: 200/1500
Аутор: Дака Поповић
Сликари: Жарко Милинов Новак Радоњић
Основ за упис у регистар:
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини о утврђивању својстава споменика културе, бр. 238 од 20.4.1971. године. Закон о заштити споменика културе ( Сл. гласник СРС бр. 3/66).
Ново Село
У селу Ново Село, у засеоку Срниште, на месту званом Горњи Јоргован уочен је велики број турске и средњовековне керамике, као и комади камених плоча, трагова малтера и топљене руде. Риголовањем терена откривени су масивни зидани темељи. Откривено је и камено зидано огњиште у коме је вероватно топљена рудача. У непосредној близини локалитета је узвишење на коме се уочавају остаци темеља мање цркве. Локалитет обухвата времена из 3-4. века и 10-15. века.
Михаљевачка шума
Основни подаци:
Место: Чортановци
Општина: Инђија
Период градње: IV век
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: АН 118
Датум уписа у централни регистар: 08.12.1995.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Сремска Миртовица
Основ за упис у регистар:
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе Петроварадин бр. 201 од 09.06.1962. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 28/91
Михаљевачка шума
Касноантичко утврђење налази се у атару Чортановаца, на десној обали Дунава, на потесу Михаљевачка шума, локалитет Просјанице. Приликом сондажних ископавања 1956. као и 1961–62, на југоисточном делу утврђења истражена је кружна кула пречника 13 m и дебљине зидова 1,20 m, очуване висине око 3 m. Грађена је од камена са неколико редова опека. Кула је конзервирана. Откривен је део бедема који се пружа ка северу и западу. Већи део утврђења обрушио се приликом клизања терена и померања тока реке Дунав. Покретни материјал указује да је утврђење подигнуто у IV веку. Најновија расправа на основу античких итинерера и распореда шанчева на бачкој страни указује да је овде могао бити Acumincum, седиште легије и дела речне флоте. Заштићен је само простор на којем се налази утврђење, док су у широј околини констатовани велика римска некропола, остаци villae rusticae као и средњовековно насеље и некропола. Овај локалитет је чувен по оставама римског и средњовековног новца. Најзначајнија је остава римског новца, која садржи око 2300 комада. Пронађена је 1932, а од 1933. чува се у Народном музеју у Београду.
Житна Пијаца Сремска Митровица
Основни подаци:
Место: Сремска Митровица
Општина: Сремска Митровица
Период градње: XVIII-XX век
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: ПКИЦ 55
Датум уписа у централни регистар: 30.12.1997.
Редни број у локалном регистру 123
Датум уписа у локални регистар: 22.12.1997.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Сремска Миртовица
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту споменика културе Сремска Митровица бр. 114 од 09.04.1966
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 25/91
Житна Пијаца
Природни и други услови настали у другој половини XVIII века (статус града са аутономном управом, дуже затишје у ратовима, први регулациони радови на приобаљу Саве – подизање чврстих насипа) омогућили су развој и ширење ка реци и формирање језгра града. Повезивањем појединих групација грађевина и све веће потребе за изграђеним простором (поред станова, радњи, складишта и помоћних објеката) образују се отворене површине са различитом наменом и начином коришћења. На сучељавањима улица, као и око значајнијих грађевина (цркава, управних зграда) образују се тргови. Најближе реци и пристаништу, у то време, настаје Трг Житна пијаца, троугаоне основе са прилазима пристаништу, центру вароши и насељу. Око пијаце подизане су солидне приземне и једноспратне зграде вишеструке намене за занатство, трговину, складиштење робе. Дуж улице грађене су на регулационој линији пословно-стамбене куће, наслоњене једна уз другу у низу, једноставно решених фасада, док су у унутрашњости парцеле дворишта, магацини и помоћне зграде. Континуитет живљења на овим просторима потврђује постојање античког Сирмијума у старом градском језгру. Конзерваторски радови на локалитету изведени су 1963. и 1973.
Градиште, Иђош, Кикинда
Основни подаци:
Место: Иђош
Општина: Кикинда
Период градње: крај бронзаног и почетак гвозденог доба
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: АН 116
Датум уписа у централни регистар: 08.12.1995.
Надлежни завод који води локални регистар:
Међуопштински завод за заштиту споменика културе Суботица
Основ за упис у регистар:
Решењe Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1224/50 од 30.12.1950. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 28/91
Градиште
Налази се око 7 km северозападно од Кикинде, у правцу Иђоша. То је утврђено насеље са бедемима од насуте земље, познато као „Словенски град“. Било је настањено још у неолиту, а са прекидима живот се одвијао све до раног средњег века. Остаци неолитског насеља констатовани су над самим ушћем речице, на најужој и највишој тачки Градишта и у ближој околини. У старијем стамбеном хоризонту има керамике старчевачке и рано-винчанско-тордошке фазе. У млађем стратуму издваја се хоризонт кућа са винчанским и протопотиским материјалом. На ширем простору Градишта, недалеко од поменутог неолитског насеља, констатовани су остаци утврђеног насеља са краја бронзаног, односно почетка гвозденог доба. Подигнуто је између два плитка водотока. Кружног је облика и захвата површину од око 5 ha. На источној страни бедема налази се главни улаз, а на западној страни насут је још један бедем до обале водотока. Ископавањима је констатован одбрамбени ров дубине 3,5 m. У централном делу утврђења нађена је керамика која припада прелазном периоду краја бронзаног и почетка гвозденог доба. На основу облика и начина украшавања материјал се датује у групу Босут III/b,c. Систематска ископавања вршена су у периоду од 1947. до 1949. године.
Археолошко налазиште на брду Чечан, Дубовац, Вучитрн
Основни подаци:
Место: Дубовац
Општина: Вучитрн
Период градње: 400/600
Основ за упис у регистар:
Решење о утврђивању својстава споменика културе, Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Приштини, бр.371 од 30.6.1970. Закон о заштити споменика културе ( Сл. гласник СР Србије бр. 3/66).
Чечан
На доминантном брегу Чечан, огранку планине Чичавице, изграђено је античко утврђење (5-6. век), које је коришћено све до средњег века. Са локалитета потиче неколико карактеристичних комада накита раног средњег века од бакра и сребра, као и делови римског жртвеника, стуба и римских опека. Комплекс заузима површину од више хектара и опасан је бедемом унутар кога се налазе грађевински објекти.