03-02-2013, 01:06 PM
Drengrad neodoljivo podseca na nalaz jednog naseg clana inace Velikog pronalazaca, zar ne?
Da nastavimo dalje.
Басијана, Доњи Петровци, Рума
Основни подаци:
Место: Доњи Петровци
Општина: Рума
Период градње: I век
Категорија:Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: АН 105
Датум уписа у централни регистар: 22.12.1993.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.306/47. од 15.10.1947. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник РС 16/90
![[Slika: s3282993.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s3282993.jpg)
Басијана
На локалитету Град код Доњих Петроваца у Срему налазе се остаци римског града Bassianae. Насеље је основано у I веку као аутономни цивитас, а трајало је све до VI века. Град је у статус муниципијума промовисан 124. године, док из 214. потиче његов најранији помен као колоније. Мања археолошка истраживања обављена су 1882. и 1935. године. Тада је откривена конструкција бедема са кулама као и три зграде грађене од камена и опеке, са системом грејања, подним мозаицима, фрескама на зидовима и канализационом мрежом. Са овог локалитета потичу многобројни површински налази: керамичке и стаклене посуде, накит, новац, камени вотивни споменици и скулптуре. На локалитету Солнок, у атару села Добринаца откривени су делови темеља бедема војног логора са кулама, остаци грађевина и гробови.
Da napomenem ovaj lokalitet nije jos zapocet sa radom, ali je zaveden i zna se za njega, a nikakve table ne postoje koje ukazuju da je tu nesto.
Жидовар
Основни подаци:
Место: Орашац
Општина: Вршац
Период градње: неолит
Категорија: Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: АН 107
Датум уписа у централни регистар: 22.12.1993.
Редни број у локалном регистру: АН 1
Датум уписа у локални регистар: 26.11.1993.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Панчево
Основ за упис у регистар:
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе Нови Сад бр.01-599/2-78 од 16.10.1978. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник РС 16/90
![[Slika: s7238556.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s7238556.jpg)
Жидовар
Жидовар, познат као келтски oppidum, налази се у Банату, на источној граници Делиблатске пешчаре, на рубу лесне терасе која са западне стране надвисује флувијалну раван исушеног слива реке Караш, у атару села Орешац на пола пута од Вршца до Беле Цркве. На врху купастог узвишења, које се издиже 40 м изнад долине Караша, налази се простран плато површине 5 000 м2. Археолошка истраживања потврдила су постојање вишеслојног праисторијског насеља из бронзаног и старијег гвозденог доба, различитих заједница које су се смењивале у дугом периоду од II миленијума старе ере до I миленијума нове ере, када је насеље и опустело. Посебно је издвојено старије насеље са одликама келтских утврђења, млађе са дачким и најмлађе из и I века нове ере са налазима раноримске продукције. Налазиште се састоји од фортификационог дела и подграђа које се пружа дуж ивице лесне терасе. Веза између њих остварена је путем рампе која је природна формација. Поред фортификационог система, откривени су и делови архитектуре са обиљем покретних археолошких налаза из разних периода насељавања овог простора. Најстарији откривени културни слој припада периоду земљорадничких култура (неолит). Значај локалитета обезбедио је латенски културни слој са архитектонским остацима, налазима многобројног керамичког материјала, оруђа од камена, костију, јелењег рога метала и изузетне оставе накита. Велике количине металне згуре нађене на простору Жидовара указале су да су се Келти бавили прерадом руде. Доминантан положај над околином, утврђено насеље палисадом и сухозидом као и аналогије са другим келтским насељима потврђују Жидовару карактер oppiduma. Археолошка истраживања вршена су 1948. и 1949, потом 1964-1966, 1971, 1977, обновљена 1996-2002. и 2006. године.
Кулина (Балајнац), Мерошина
Основни подаци:
Место: Градиште
Општина: Мерошина
Период градње: V - VI vek
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: АН 47
Датум уписа у централни регистар: 20.12.1983.
Датум уписа у локални регистар: 15.12.1982.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Основ за упис у регистар:
Решење Републичког завод за заштиту споменика културе Београд бр.218/1 од 02.03.1964. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник СРС 28/83
![[Slika: s9579047.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s9579047.jpg)
Кулина (Балајнац)
Локалитет Кулина–Балајнац налази се у општини Мерошина, око 300 m западно од села Градишта. На платоу доминантног узвишења које се према источној и северној страни стрмо спушта, док су југоисточна и западна падина знатно блаже, налазе се остаци византијског утврђења мањих димензија (120x75 m) са подграђем на западној страни. Припада комплексу утврђења јустинијанског и постјустинијанског периода. На јужној страни, испред бедема са угаоним кулама, видљив је суви ров наспрам кога је вероватно био главни улаз. Археолошким радовима започетим 1969, делимично су откривени остаци базилике у централном и цистерна монументалних димензија (50x30 m) у северном делу утврђења. Цистерна са силазним степеништем, отвором за пражњење и бунаром очувана је до висине од око 4,5 m, односно до нивоа крстастих сводова који су лежали на масивним зиданим стубовима. Међу покретним материјалом издваја се случајни налаз из централног дела утврђења на коме су се пресецале главне улице cardo и decumanus. У питању је бронзани портрет за који се сматра да представља или Еуфемију, жену цара Јустина I, или Теодору, Јустинијанову жену. У сваком случају, припада двадесетим и тридесетим годинама VI века и део је скулптуре која је вероватно била постављена на форуму.
Матејски брод, Нови Бечеј
Основни подаци:
Место: Нови Бечеј
Општина: Нови Бечеј
Период градње: винчанско-плочничка фаза
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: АН 120
Датум уписа у централни регистар: 08.12.1995.
Редни број у локалном регистру: АН 1
Датум уписа у локални регистар: 03.09.2007.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Зрењанин
Основ за упис у регистар:
Решењe Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1652/50 од 30.12.1950. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 28/91
![[Slika: s0496151.jpg]](http://filmofil.ucoz.com/_fr/4/s0496151.jpg)
Матејски брод
Налази се североисточно од Новог Бечеја, на самој обали некадашњег речног корита Малог Бегеја. На Матејском Броду прати се континуитет прерастања из насеља старчевачке у рановинчанску културу, изнад које се формирало станиште позне протопотиске и потиске културе. Највећи значај локалитета представљају етапе изградње надземних објеката. Откривене су неолитске куће правоугаоног облика, изграђене од масивних греда, са подницом и потпатосницом. Имале су углавном по две просторије и, вероватно, двосливни кров. Остаци зидова и подова показују да су облице и талпе биле облепљене иловачом, а користиле су се као основни материјал за изградњу. Овде нису откривени трагови ровова или јама у које су стављани потпорни или носећи стубови, као што је случај у насељима винчанске културе. На основу импорта винчанско-плочничке керамике нађене у једној кући, млађи стамбени хоризонт у Матејском Броду би могао да се датује у развијену винчанско-плочничку фазу. Орнаментика на судовима је типична за потиску културу. Заступљени су урезани угласти и мотиви меандра. Седећа фигура са судом у руци, која представља земљорадничко божанство, припада групи ретких неолитских идола. Прва систематска истраживања обављена су у периоду 1949–1952, а настављена од 1962. године.
Da nastavimo dalje.
Басијана, Доњи Петровци, Рума
Основни подаци:
Место: Доњи Петровци
Општина: Рума
Период градње: I век
Категорија:Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: АН 105
Датум уписа у централни регистар: 22.12.1993.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Сремска Митровица
Основ за упис у регистар:
Решење Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.306/47. од 15.10.1947. год
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник РС 16/90
Басијана
На локалитету Град код Доњих Петроваца у Срему налазе се остаци римског града Bassianae. Насеље је основано у I веку као аутономни цивитас, а трајало је све до VI века. Град је у статус муниципијума промовисан 124. године, док из 214. потиче његов најранији помен као колоније. Мања археолошка истраживања обављена су 1882. и 1935. године. Тада је откривена конструкција бедема са кулама као и три зграде грађене од камена и опеке, са системом грејања, подним мозаицима, фрескама на зидовима и канализационом мрежом. Са овог локалитета потичу многобројни површински налази: керамичке и стаклене посуде, накит, новац, камени вотивни споменици и скулптуре. На локалитету Солнок, у атару села Добринаца откривени су делови темеља бедема војног логора са кулама, остаци грађевина и гробови.
Da napomenem ovaj lokalitet nije jos zapocet sa radom, ali je zaveden i zna se za njega, a nikakve table ne postoje koje ukazuju da je tu nesto.
Жидовар
Основни подаци:
Место: Орашац
Општина: Вршац
Период градње: неолит
Категорија: Културна добра од изузетног значаја
Редни број у централном регистру: АН 107
Датум уписа у централни регистар: 22.12.1993.
Редни број у локалном регистру: АН 1
Датум уписа у локални регистар: 26.11.1993.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Панчево
Основ за упис у регистар:
Решење Покрајинског завода за заштиту споменика културе Нови Сад бр.01-599/2-78 од 16.10.1978. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник РС 16/90
Жидовар
Жидовар, познат као келтски oppidum, налази се у Банату, на источној граници Делиблатске пешчаре, на рубу лесне терасе која са западне стране надвисује флувијалну раван исушеног слива реке Караш, у атару села Орешац на пола пута од Вршца до Беле Цркве. На врху купастог узвишења, које се издиже 40 м изнад долине Караша, налази се простран плато површине 5 000 м2. Археолошка истраживања потврдила су постојање вишеслојног праисторијског насеља из бронзаног и старијег гвозденог доба, различитих заједница које су се смењивале у дугом периоду од II миленијума старе ере до I миленијума нове ере, када је насеље и опустело. Посебно је издвојено старије насеље са одликама келтских утврђења, млађе са дачким и најмлађе из и I века нове ере са налазима раноримске продукције. Налазиште се састоји од фортификационог дела и подграђа које се пружа дуж ивице лесне терасе. Веза између њих остварена је путем рампе која је природна формација. Поред фортификационог система, откривени су и делови архитектуре са обиљем покретних археолошких налаза из разних периода насељавања овог простора. Најстарији откривени културни слој припада периоду земљорадничких култура (неолит). Значај локалитета обезбедио је латенски културни слој са архитектонским остацима, налазима многобројног керамичког материјала, оруђа од камена, костију, јелењег рога метала и изузетне оставе накита. Велике количине металне згуре нађене на простору Жидовара указале су да су се Келти бавили прерадом руде. Доминантан положај над околином, утврђено насеље палисадом и сухозидом као и аналогије са другим келтским насељима потврђују Жидовару карактер oppiduma. Археолошка истраживања вршена су 1948. и 1949, потом 1964-1966, 1971, 1977, обновљена 1996-2002. и 2006. године.
Кулина (Балајнац), Мерошина
Основни подаци:
Место: Градиште
Општина: Мерошина
Период градње: V - VI vek
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: АН 47
Датум уписа у централни регистар: 20.12.1983.
Датум уписа у локални регистар: 15.12.1982.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Ниш
Основ за упис у регистар:
Решење Републичког завод за заштиту споменика културе Београд бр.218/1 од 02.03.1964. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Службени гласник СРС 28/83
Кулина (Балајнац)
Локалитет Кулина–Балајнац налази се у општини Мерошина, око 300 m западно од села Градишта. На платоу доминантног узвишења које се према источној и северној страни стрмо спушта, док су југоисточна и западна падина знатно блаже, налазе се остаци византијског утврђења мањих димензија (120x75 m) са подграђем на западној страни. Припада комплексу утврђења јустинијанског и постјустинијанског периода. На јужној страни, испред бедема са угаоним кулама, видљив је суви ров наспрам кога је вероватно био главни улаз. Археолошким радовима започетим 1969, делимично су откривени остаци базилике у централном и цистерна монументалних димензија (50x30 m) у северном делу утврђења. Цистерна са силазним степеништем, отвором за пражњење и бунаром очувана је до висине од око 4,5 m, односно до нивоа крстастих сводова који су лежали на масивним зиданим стубовима. Међу покретним материјалом издваја се случајни налаз из централног дела утврђења на коме су се пресецале главне улице cardo и decumanus. У питању је бронзани портрет за који се сматра да представља или Еуфемију, жену цара Јустина I, или Теодору, Јустинијанову жену. У сваком случају, припада двадесетим и тридесетим годинама VI века и део је скулптуре која је вероватно била постављена на форуму.
Матејски брод, Нови Бечеј
Основни подаци:
Место: Нови Бечеј
Општина: Нови Бечеј
Период градње: винчанско-плочничка фаза
Категорија: Културна добра од великог значаја
Редни број у централном регистру: АН 120
Датум уписа у централни регистар: 08.12.1995.
Редни број у локалном регистру: АН 1
Датум уписа у локални регистар: 03.09.2007.
Надлежни завод који води локални регистар:
Завод за заштиту споменика културе Зрењанин
Основ за упис у регистар:
Решењe Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС бр.1652/50 од 30.12.1950. год.
Број и датум службеног гласила одлуке за категорију:
Сл. лист АПВ 28/91
Матејски брод
Налази се североисточно од Новог Бечеја, на самој обали некадашњег речног корита Малог Бегеја. На Матејском Броду прати се континуитет прерастања из насеља старчевачке у рановинчанску културу, изнад које се формирало станиште позне протопотиске и потиске културе. Највећи значај локалитета представљају етапе изградње надземних објеката. Откривене су неолитске куће правоугаоног облика, изграђене од масивних греда, са подницом и потпатосницом. Имале су углавном по две просторије и, вероватно, двосливни кров. Остаци зидова и подова показују да су облице и талпе биле облепљене иловачом, а користиле су се као основни материјал за изградњу. Овде нису откривени трагови ровова или јама у које су стављани потпорни или носећи стубови, као што је случај у насељима винчанске културе. На основу импорта винчанско-плочничке керамике нађене у једној кући, млађи стамбени хоризонт у Матејском Броду би могао да се датује у развијену винчанско-плочничку фазу. Орнаментика на судовима је типична за потиску културу. Заступљени су урезани угласти и мотиви меандра. Седећа фигура са судом у руци, која представља земљорадничко божанство, припада групи ретких неолитских идола. Прва систематска истраживања обављена су у периоду 1949–1952, а настављена од 1962. године.