+- Forum skriveno blago - zakopano blago (https://www.skrivenoblago.com/forum)
+-- Forum: Zakopano blago u Sbiji, Crnoj Gori, Makedoniji i Bugaskoj (https://www.skrivenoblago.com/forum/forum-4.html)
+--- Forum: Zakopano blago u Srbiji (https://www.skrivenoblago.com/forum/forum-23.html)
+---- Forum: Priče i legende o zakopanom blagu (https://www.skrivenoblago.com/forum/forum-24.html)
+---- Tema: IV deo (/thread-932.html)
IV deo - mucic2 - 10-09-2012
Карашевска веровања о трагању за залатом
За богате људе се, код Карашеваца, обично прича како су пронашли злато, ''комору''. По једној причи, извесни предак породице Кокора ставио је одређену количину блага у котао. Након тога је проклео то злато, да га нађе тек девето колено и нико ван њиховог рода. Једном приликом, два човека су ишла ноћу и видела у даљини пламен за који су претпоставили да је злато, да ''игра комора''. Иначе, верује се да ''комора'' игра једном у седам година. Онда су се приближили и обележили место у намери да сутрадан ту дођу, да копају и да изваде злато. По договору, сутрадан су дошли са алатом, нашли то место и почели да копају. Копали су и копали, док најзад нису стигли до огромне ружне жабе. По једној верзији су се уплашили, а по другој разочарали јер су уместо ''коморе'' наишли на жабу, након чега су се вратили кући. То је било на некој ливади са кукурузом. Газда, чија је то ливада била, када је пролазио туда видео је неки неред, погажен кукуруз и слично. Помислио је да су дивље свиње, а када је пришао ближе видео је рупу и раскопану земљу, и у рупи котао пун дуката. Тај газда је био из те породице Кокора и то је знак да мора да буде испуњено онако како је проклето, да нико изван рода пре деветог колена не може да пронађе злато. Овај газда је покупио дукате и почео да купује плацеве и гради куће. Обезбедио је целу породицу и од тада су сви Кокорићи имућни.
По другој причи, породица Карабаш стиче богатство и гради огромну кућу након проналаска блага односно ''коморе''. Једном приликом, човек из те породице је силазивши са брда приметио необичан пламен и помислио да ''игра комора''. Запамтио је то место и касније дошао и без проблема покупио благо. То се десило на имању извесног Лафташа, који није био ни у каквом сродству или вези са Карабашом.
Верује се да је злато ђаволово (врагово) и да је проклето. Када се види пламен, до злата се може доћи уз примену правила да се нипошто не сме говорити, а кад се стигне до тог места треба бацити или шешир или мараму преко њега и ножем заокружити то место. Када се шешир (или марама) преврну, онда ће бити пуни дуката. Ако је злато проклето и не да се налазачу, нестаје са места где игра пламен (каже се ''ошло у земљу'') и човек може да копа колико год жели али неће га наћи јер је оно ''отишло у земљу''.
Мисли се да ако неко има златан предмет који је поштено зарадио или наследио, добио, у случају да га на тренутак изгуби тај предмет више никад неће наћи јер је злато проклето, и то се потврђује мноштвом примера.
Верује се и да у поноћ уочи светог Илије, папрат једини пут у години пушта цвет који има посебне моћи, односно може да отвори било која затворена врата, браву, катанац и све што је затворено. Треба бити необично храбар да би се убрао овај цвет. То се ради у поноћ, ван села, а најстрашније су три препреке које треба савладати. Када се човек приближи месту где се налази папрат (у овој папрати ниче само један цвет) и одлучи да крене да га убере, долази до промене целе те области, ''није више као на овом свету''. Човек види папрат и цвет, али се појављује много ватре, и цела војска ђаволова која иде према њему. Међутим, он не сме да направи корак назад, већ треба да буде свестан да је то само привид и да се на тај начин куша његова храброст. Ако успе да не узмакне, ђаволи нестају, али чим направи корак напред, појављује се огромна пропаст (провалија) и земља му одлази испод ногу а он упада у ту провалију. Он треба да верује да не може да падне, иако му земља измиче под ногама. Уколико успе да га не обмане тај привид, онда провалија нестане и може да настави према циљу. Након тога се појављује трећа препрека, огромна црна река претећи да га однесе и удави. Ако и то савлада, и не уплаши се, онда све нестаје и трагач може без бојазни да убере цвет. Цвет се одсече бритвицом, којом треба исећи и кожу на длану ради убацивања целог цвета у длан, након чега човек добија моћ да отвори све што дотакне руком.
Постоји и веровање везано за јежа. Наиме, ако човек жели да доспе до траве, биљке која отвара све што је затворено (ова биљка је слична мандрагори), треба да ухвати младунче јежа и стави у посебно справљену кутију, клопку (''пецало''), затвори је и онда јеж мора да набави биљку и отвори ''пецало'', након чега оставља чудесну биљку и одводи своје младунче. Тада човек дође и узме биљку којом може да отвори сва врата.
Завршно одређење
Након што је представљена основна етнографска грађа, на примеру сврљишке области, неопходно је у најкраћим цртама указати и на базичне релације у вези са митолошким комплексом трагања за златом, уз одговарајући сажети аналитички осврт.
Досадашња детаљна теренска истраживања народне религије сврљишке области омогућавају да приметимо како ''златарска'' предања данас представљају један од најживљих и варијантним мотивима најбогатијих митских система ове културне зоне, а слична је ситуација и у многим другим деловима српског етничког простора. Штавише, чак бисмо се могли усудити и да тврдимо (наравно, подвлачећи ову везу искључиво на формалном плану) како оно што је на ритуалном плану за сврљишки крај и источну Србију некада значио обред литијског опхода , то на митском плану (када узмемо у обзир присуство и разгранатост различитих мотива) данас представља комплекс предања и веровања везан за трагање за златом.
На митолошком плану, трагање за златом одвија се у простору између овостраног и оностраног, у контексту комуникације ''овог'' и ''оног'' света, где се преплићу садржаји који припадају двема одвојеним категоријама стварности. У истом смислу треба посматрати и одговарајућа веровања и ритуалне радње које се практикују у вези са трагањем за златом, од жртве до обавезе ћутања за време трагања, на пример.
Међутим, дубља анализа предочене проблематике може бити остварена једино у оквиру разматрања општег митско-ритуалног система српске народне митологије, заједно са сагледавањем других, сродних, митолошких ентитета и одговарајућих подсистема (нпр. змај, таласон, змија чуваркућа, сребрни цар, итд.) – који су на тачно одређен начин инкорпорирани у митско-ритуални контекст традиционалне духовне културе Срба. Грађа нас упућује и на претпоставку о семантичкој блискости предочених веровања о злату и древних митолошких концепција, односно представа о одговарајућим божанствима повезаним са земљом и њеном унутрашњошћу, као и са другим видом соларног принципа (идеја о ''подземном сунцу'') , на које су се наслојавале и касније пристигле митске представе.
Наиме, у различитим културама препознајемо соларне мотиве који су у непосредној вези са златом, тако да се општи закључак може свести и на констатацију о потврди већ доказане чињенице да постоји непосредна повезаност између симболике сунца и симболике злата. Према томе, злато би, у овом смислу, могло бити синонимно са дневним сунцем које је, након заласка, ноћу отишло у земљу и ''умрло'' (или се трансформисало), згрушавајући се у овај елемент. По аналогном митолошком сценарију, сваког јутра се рађа ново сунце које сваке вечери умире, одлазећи у подручје оностраног, где важе закони ''оног света'', што би био и један од главних разлога зашто се злату приступа са становишта успостављања контакта са оностраним ентитетом, при чему важе правила карактеристична за комуникацију са оностраним: ћутање (забрана говора), копање тј. трагање искључиво ноћу и слично, уз мноштво примера контаката са оностраним личностима односно ентитетима (''старац на троношцу'', ''умрли предак'' итд.). С обзиром на то да је, у овом митолошком контексту, некада представљало сунце, логично је да злато поседује огромну енергију и мистичну ауру, што су особине које се придају митском расковнику, као једној врсти неопходног услова за проналажење злата.
Исто тако, и један проповски прилаз наведеној проблематици у овом смислу би такође могао бити инспиративан и комплементаран, пре свега у оквиру наглашавања иницијацијског ''кључа'' за тумачење. При томе се ''умирање сунца'', у оквиру општег митолошког кода, присутног у бајкама и митовима широм света, који разоткрива Проп , може посматрати у контексту његове привремене смрти иницијацијског типа, након чега следи ново рађање. Уосталом, у српској народној митологији јасно је, у смислу проласка кроз нову иницијацијску фазу, назначен соларни (парахришћански) временски календарски оквир ''рађања младог Бога'' (односно ентитета са соларним карактеристикама) сваке нове године .
С обзиром на њену сложеност, сагледавање других значењских димензија митологије злата налаже и друге интерпретативне потребе и могућности. На пример, јунговски приступ овој проблематици непосредно нам предочава управо архетипски карактер злата, односно његово значење примордијалне и савршене материје која је комплементарна са одговарајућим (првобитним) стањем духа, односно са општим ''просветљењем'' и самоостварењем . Од посебног значаја су, свакако, и примери наглашеног есхатолошког контекста који се у оквирима српске традиције везује за злато. Исто тако, и структуролошки увид у разматрану проблематику предочава нам постојање специфичних структурних образаца, који се наслањају на концепте примарне структуре мишљења и примарне митске матрице, представљене у ранијим радовима.
С друге стране, забележена етнографска грађа непосредно нам предочава и уплив савремене митологије и представља одличан материјал за разматрање прожимања разнородних митских елемената и мотива. Осим већ наведених мотива (присутних у предоченој сврљишкој грађи), као посебно илустративан можемо навести пример савременог веровања забележеног у источној Србији, по којем ''испод водопада реке која протиче кроз село Балта Бериловац постоји камен у облику седла и испод кога се налази благо'', а овакав облик камена потиче отуда јер је на њега ''из авиона пао Краљевић Марко'' .
Митологија злата, као што је већ речено, представља изузетно слојевит феномен и наведена проблематика би могла бити разматрана на читавом низу семантичких планова, а међу њима највећу пажњу треба обратити на оне који су значењски специфични и посебно илустративни. Осим већ наведених димензија (интересовање првенствено треба усмерити на оне аспекте који нас директно упућују на закључак о изузетном значају митологије злата и у древном и у савременом систему српске народне митологије, као и у контексту разматрања одговарајућих начина преношења и трансформација традиционалне културе и система веровања), са становишта проучавања митологије злата посебно су значајни проблеми разматрања етичког контекста повезаног са трагањем за златом, затим мотива опасног злата, односа злата и митских бића (нпр. животиња – чувара) и слично. Од посебног значаја је и разматрање везе злата и потраге за врхунским принципом, као и питање симболике злата у хришћанству и општег значаја злата у глобалном културном и природном контексту.
У сваком случају, можемо закључити (како на основу доступне литературе, тако и на основу предочене непосредно забележене етнографске грађе) да се у митским представама о злату на специфичан начин сусрећу и допуњују изузетно старе митолошке представе и савремени контекст, као и да овај митски систем представља наглашено комплексан и виталан феномен, посебно укорењен и распрострањен у источној Србији, што је овом приликом потврђено и на примеру сврљишке области. Мноштво забележених података, односно непосредне етнографске грађе, представља и сасвим директан доказ за становиште (супротстављено извесним покушајима наметања супротних научних тежњи) да је традиционална култура Срба још увек жива и непроучена, као и да је један од основних задатака савремене етнолошко-антрополошке науке у Србији, исто као и у претходним периодима, управо сакупљање и аналитичко сагледавање савремених израза традиционалне народне културе (као и трагање за њима), чији корени сежу у давну прошлост .
Dati su opisi za neka mesta u okolini Svrljiga