+- Forum skriveno blago - zakopano blago (https://www.skrivenoblago.com/forum)
+-- Forum: Arheologija (https://www.skrivenoblago.com/forum/forum-9.html)
+--- Forum: Istorija (https://www.skrivenoblago.com/forum/forum-79.html)
+--- Tema: RIMLJANI NA TERITORIJI SRBIJE (/thread-1485.html)
RIMLJANI NA TERITORIJI SRBIJE - rades - 10-03-2013
Glavno mesto istočne Panonije beše Sirmium, Sirmij (Mitrovica), po kom je čitava susedna oblast dobila svoje ime Srem. Postavši kolonija već od vremena Flavijevaca on se tokom III-VI veka razvio u svetovnu i crkvenu metropolu. Tu se nalazio lep carski dvor, amfiteatar, kovnica novca i fabrika oružja. U Sirmiju je 282. zaglavio u vojničkoj pobuni car Prob, koji je, da bi zaposlio vojnike, naredio da se sade vinogradi po Fruškoj Gori i dalje niže oko Smedereva. Prema Singidunumu, na utoku Save u Dunav, beše Taurunum (Zemun).
Odavno, u svoj historiji Balkana, mesto današnjeg Beograda beše od velikog značaja, radi svog strateškog i privredno važnog položaja. Njegovi prvi osnivači, keltski Skordisci, stvarali su od njega tvrđavu, a Rimljani su ga posle razvili udesivši tu glavni logor jedne legije. U Singidunumu se rodio car Jovijan (+364.); ovde je bilo sedište arijanskog episkopa i jednog arijanskog sabora (366.). Kod Ritopeka beše Trikornium, grad plemena istog imena; dalje na istok Vinceja (Smederevo), prema kom se nalazila Konstantiola, Konstanciola (Kovin). Vrlo važan beše Viminacium (Kostolac), sa svojom kovnicom novca i pristaništem za rečnu flotu. Tu je 196. god. Karakala bio proglašen za cezara. Odatle je skretao dunavski put za Carigrad. Ostala mesta oko Dunava behu: Lederata (kod Rama), Pinkum (Veliko Gradište), bogati rudnik, Egeta (Brza Palanka), Akve (Prahovo), u vizantisko doba vladičansko središte s većim opsegom, Margum (Orašje kod Dubravice). Horreum Margi (Ćuprija) bio je najveći grad u unutrašnjosti Mezije, uprav na granici Dardanije. Arsena je Ražanj, a Praesidium Pompei Nerićev Han kod Aleksinca. Naisus (Niš), rodno mesto cara Kostantina Velikog, stecište šest raznih važnih puteva, imao je odavno vrlo velik prometni značaj, i s toga je oduvek, sve do naših dana, bio tražen i napadan. Od Ratiarije (Arčera) prema Nišu, i od Prahova prema Ćupriji vodili su putevi s Dunava u unutrašnjost i njih su Sloveni pri svojim upadima često upotrebljavali. S toga je tamo car Justinijan podigao i obnovio 27 gradova i tvrđava, braneći liniju Timoka. U zapadnom delu Srbije rimskih mesta od većeg značaja nije bilo. Dalmatinsko-meziska pogranična oblast beše u glavnom oko Guberevca i Rudnika; izvesni rudnici (Majdan i Parlozi, Rudnik, Stojnik) pripadali su Dalmaciji. Spominje se neki rimski municipij Mal... (Malavicus?) u Visibabi kod Požege. Rimsko naselje bilo je, čini se, i u Plevljima.
Od Niša prema jugoistoku i jugu behu Skupi (Zlokućani kod Skoplja). Car Justinijan, koji se rodio u blizini te varoši, u selu Taurisiju, podigao je Skupi na rang maćedonske metropole, davši joj latinski naziv Justiniana Prima. Justinijan je podelio Istočni Ilirik u dve crkvene oblasti, Dakiju i Maćedoniju. Ovoj drugoj određeno je središte, zajedno s političkim, u Skupima (535. godine), a u oblast su joj spadale: gornja i donja Mezija, obe Dakije, Prevalitana, Dardanija najsevernija pokrajina Makedonije takozvana Macedonia salutaris i jedan deo Panonije. Posle 602. god. nema više nikakvih vesti o toj arhiepiskopiji, a "političko težište iz Justinijane Prime ponovo se premešta u Solun". Očevidno je, da je to bilo u vezi sa nadiranjem Slovena. Prokopije je kazivao za taj grad, da je bio vanredno ukrašen hramovima, dvorovima, tržištima, I staru varoš Ulpijanu (Lipljan) Justinijan je udostojio svoje pažnje, obnovio je i dao joj ime Justiniana Secunda. Oba su ta imena ostala samo u zvaničnoj crkvenoj literaturi, a u narodu samom ostala su starija imena do naših dana: Skopine , arnautski Škup, turski Uskup i Ušćup. Od Skupi prema jugu nema naročito velikih rimskih naselja. Već je Momzen primetio da "nikad nije svuda kroz maćedonsku unutrašnjost krenuo energičan pokret gradskog razvoja; udaljeniji predeli jedva su, bar stvarno, izišli iz seoskog reda." Od interesa je važno granično mesto Stobi (kod Grackog), gde se sad vrše sistematska iskopavanja, Herakleja Linkestis (Bitolj), zvani ponekad i Pelagonija, i Lihnis, prozvan posle Ahris (Ohrid). Ohrid je bio porušen u borbama za seobe naroda i do većeg značaja došao je tek u slovensko doba. Južnije behu Edesa (Voden), nekad prestonica maćedonskih vladalaca i Beroja (Verija, Karaferija, Ber), jedna od prvih hrišćanskih episkopija Balkana, gde je propovedao sam apostol Pavle. Jedno vreme taj je grad bio takmac Solunu, najvažnijem gradu vizantske države posle prestonice. Na putu između Skoplja i Gradskog bila je i granica između latinske i grčke domene.
Nemajući uvek dovoljno vojske na raspoloženju, da bi sprečavao sve navale varvara preko Dunava, Justinijan je bio počeo da podiže i obnavlja stare rimske gradove i tvrđave, da mesto žive ljudske snage postavi tvrđavne branike i da razređenim posadama da bolju zaštitu i više mogućnosti za otpor. Rimska naselja išla su, u glavnom, ponajviše uz morsku obalu i duž velikih plovnih reka, a naselja u unutrašnjosti ili su se razvijala na glavnim stecištima puteva ili su poticala od starog domaćeg stanovništva. Središte Balkana nema ni u pola onoliko naselja koliko periferija; sistem gradskog razvoja bio je, vojnički shvaćen, kao povezani limes, koji je s periferije s mora, i prirodnih komunikacija prodirao prema Dunavu i u unutrašnjost. Taj sistem je dobrim delom zadržao i Justinijan, samo je mesto ofanzivnog imao kod njega defanzivni karakter. Iza rimske linije dunavskih tvrđava Justinijan podiže još jedan niz utvrđenja, slabijih, ali korisnih i osigurava pažljivo i bokove, da protivniku učini što težim prodiranje prema prestonici.
Prokopije, savremenik i historičar Justinijanov, u svom delu O građevinama podrobno navodi to podizanje gradova. Ono je početo već prvih godina Justinijanove vlade, ali se oseća tek sredinom VI veka, kad Huni i Sloveni ne mogu da prodiru s tračke strane, nego iz Panonije. Uz svoj rodni kraj Justinijan je naročito utvrdio glavna mesta unutrašnjosti, Niš i Sofiju, gde su se sticali mnogi putevi. Uz dunavsku liniju podigoše se stražare i utvrde; sva su mesta imala biti ograđena rovovima i nasipima, u koliko se ne bi dospela obnoviti stara utvrđenja s kulama i zidovima. Te građevine nisu bile uvek solidne; podizane su žurno, s materijalom koji je bio pri ruci, i bez ikakvih drugih sem strateških obzira. "Manji zamkovi imaju na uglovima četiri okrugle kule, veće varoši četvoro-šestoro- ili osmougaone kule od tri boja. Taj se tip lako raspoznaje u hemskim zemljama. Severni zid Serdike (Sofije) sa okruglim kulama skrpljen je od staroga materijala, sa grčkim natpisima iz ranijega doba carstva, oltarima tračkih božanstava i nadgrobnim kamenovima. Zamak (Kulina) Ravna u dolini Timoka sa okruglim kulama popravljen je od temelja iz materijala rimskih kamenitih građevina i natpisa. Isto tako i velika većina spomenika iz Viminacija nije nađena u prvobitnom položaju, nego su uzidani u stenama velikog zamka, koji je podignut od kamenja stare varoši". Od Singidunuma (Beograd), koji je bio prilično zapusteo, Justinijan ponovo napravi grad "slavnim i dostojnim pričanja". U blizini Beograda podigao je i grad Oktavon, a uz Dunav podiže i obnovi čitav niz gradova, među kojima Lederatu kod Rama i Pinkum (Veliko Gradište). Broj manjih gradova i stražara peo se na stotine, a služili su koliko za obranu, toliko i za zbegove seoskog i nezaštićenog sveta. U samom timočkom kraju, u području tvrđave Akve (Prahova) bilo je 37 takvih gradova i stražara; sam čuveni Gamzigrad izgleda da je iz tog vremena; od Singidunuma do ilirske granice bilo ih je 39, a do ušća Dunava 80. Čak u Maćedoniji i Dardaniji bilo ih je 127. Strah od provale širio se po svoj carevini, a radi rđavog iskustva i potrebe da se ne veže operativna vojska utvrđivao se ne samo sever, nego i sredina Carstva, pa čak i jug sa Epirom i Tesalijom sve do klasičnih Termopila.
Prema Slovenima služile su za odbranu naročito utvrde oko Silistrije. Sloveni, koji se "stalno prikradaju i potajno napadaju one što tuda idu, učinili su tamošnja mesta nesigurnim" kazuje za njih Prokopije, opisujući gradnje u tim predelima. Zbog slovenskih provala i pljačkanja sasvim je bila zapustela tvrđava Ulmita, koju Justinijan podiže iz temelja, da bi, kako se veli, onaj kraj "bio slobodan od slovenskog nasrtanja i zasede." Taj sistem Justinijanovih tvrđava u Dobruči hvatao je do Tulče i Dunaveca (Halmirisa).
Ali te tvrđave nisu bile od veće koristi. Njihov veliki broj išao je na štetu solidnosti. Pri navalama Slovena, Bugara i Avara videlo se, da su padale bez mnogo otporne snage. Ni izgled im nije bio od jačeg utiska i vrlo je dobro primećeno, da se nijedan od tih gradova nije održao u narodnoj uspomeni s Justinijanovim imenom onako, kako je slučaj s građevinama cara Trajana, Filipa ili Konstantina. "U ruševinama gradova i tvrđava nije još nađen ni jedan jedini natpis, koji bi ovekovečio slavu velikog graditelja Justinijana". Pri podizanju tih gradova učestvovali su svi oni narodi, što su živeli oko Dunava; njihovih tragova ima dosta u toponomastici VI veka, gde se inače u to doba ne bi mogli očekivati. Takav je, na primer, naziv Dolebin (Δολεβιν), koji je očevidno u vezi sa slovenskim plemenom Duljeba, Doleba. U Bugarskoj bi možda mogle biti slovenskog porekla Stene (Στενεζ). Čisto slovenski karakter ima Skapljica, Skopljice (Σκαπλιζω), za koje se izrično kaže, da je "novo". Isto je tako našeg tipa u području Niša naziv Vračišta (Βρατζιδτα), "nov grad". Ti nazivi mogli su poticati bilo od vojničkih najamnika u vizantiskoj vojsci, bilo od slovenskih doseljenika, koji su tu ostali sa pristankom vizantiskih vlasti.
Odg: RIMLJANI NA TERITORIJI SRBIJE - mincic - 10-03-2013
Zaista detaljno stivo ,
NAZALOST puno SLOVENSKIH UPADA I NADIRANJA I PLJACKI I UBIJANJA . Moramo jednu stvar rascistiti od sad pa nadalje i ubuduce . A vi koji ste podkovani istorijeo malo lepo izracunajte pre nego sto nesto napisete . Rimsko carstvo se prostiralo gde se prostiralo , i tu nema spora . Medjutim nesto bitno zaboravljate prilikom kopiranja raznih tekstova . Rim i rimska vojska je bila osvajacka vojska .ZNACI MORALI SU NESTO NA TOM TERENU DA OSVOJE . Pa dal su osvajali sami sebe?Oni su bili upravnici i vojnici . sad opet da se vratimo na metematiku . KOLIKO JE NAS DIVLJAKA MORALO DA NAVRE DA BI OSVOJILO OVE PREDELE ? I to od najmocnije sile toga vremena? Hajde da bar jenom pocnemo da nasu istoriju pisemo na nas nacin .
NISMO PALI SA MARSA (hihihii) BILI SMO OVDE I OSTALI SMO OVDE .