Zakopano blago

wp1bd22de6_05_06Poštovani posetioci ovaj sajt je nastao kao želja velikog broja stanovnika Balkanskog poluostrva da na jednom mestu saznaju sve o zakopanom blagu. Balkansko poluostrvo je oduvek bilo mesto koje su velike sile kroz istoriju htele da osvoje i stave pod svoju vlast. Zbog čestih sukoba narod je morao da napušta svoja ognjišta i da spas traži u teško pristupačnim i skrovitim mestima. U tim prinudnim migracijama su svoje dragocenosti obično skrivali u svojim dvorištima, kućama ili oblžnjim mestima. Kada bi prošla opasnost oni bi se vraćali i ponovo pronalazili svoje stvari i dragocenosti. Postojalo je slučajeva da ti ljudi poginu i da te stvari ostanu izgubljene zauvek. Nije bio redak slučaj da su ljudi sakrivali zlato i dragocenosti i na tim nepristupačnim mestima i crtali mape kako bi lakše mogli da ponovo pronađu to mesto. Zbog svega toga ne čudi što se zakopano blago, u najvećem broju slučaja, pronalazi sasvim slučajno. Zakopano blago se najčešće pronalazi prilikom rušenja starih kuća ili zgrada i prilikom oranja ili kopanja temelja za kuće.Za naš hobi i tragače su najinteresantnija doba kada su ovim prostorima harali Rimljani i Turci.

Rimljani – su bilwpd9b33aca_05_06i poznati kao izvanredni rudari, graditelji i ratnici. Čak 17 rimskih imperatora potiče iz ovih krajeva što znači da je ovdašnje stanovništvo dalo veliki značaj u razvoju Rimske Imperije. Za nas je značajno to što su Rimljani na ovim područjima podizali dosta naselja i tvrđava pošto je Dunav bio prirodna granica imperije. Takođe je poznato da su rimljani prilikom sahrana postavljali u grob i razne dragocenosti. Rimski vojnici su pred odlazak u boj svoje zarade ostavljali na dobro skrivena mesta kako bi mogli da se vrate po to ako prežive u borbi. Rimljani su bili veoma napredni pa su mesta, na kojima su ostavljali svoje dragocenosti, dobro skrivali i maskirali ali su se takođe potrudili da odvrate nepoželjne lopove i kradljivce postavljajući zamke. Oni su na mestima gde su bile njihove riznice pored standardnih mehaničkih zamki postavljali i zamke sa raznim otrovima pa se ljudima koji planiraju da obilaze takva mesta savetuje da koriste zaštitne maske i odelo kako im koža nebi došla u dodir sa tim otrovima.

wpc9a1276a_05_06Turci – su došli na Balkan u XIV veku i zadržali se do XX veka kada su balkanski narodi smogli snage da se izbore za sopstvenu slobodu. Danas je Turska zadržala neznatan deo poluostrva oko Istanbula i Jedrena. Ovaj period karakterišu starašna razaranja i pljačkanja od strane Turaka kao i izražena težnja, porobljenog naroda, za slobodom i pružanjem otpora osvajačima. U pomenutom periodu dolazi do pojavljivanja dobro organizovanih grupa koje su pružale otpor osvajačima  i to na teritoriji Istočne Srbije i Zapadne Bugarske. To su bile hajdučke družine na čijem čelu su bile harambaše, to su bili najhrabriji i najspretniji među njima. Ljudi su hajduke išli iz različitih razloga: da bi pljačkali, da bi se svetili Turcima, kada su bili optuženi od strane Turaka… Oni su pljačkali turske karavane a zlato i ostale dragocenosti su sakrivali po planinama i teško pristupačnim predelima. Najpoznatiji hajduci su bili Pop Martin Himović, Vlcan Vojvoda, Kapetan Koča, Janković Stojan, Senjanin Ivo, Komnen Barjaktar, Hajduk Valjko … Postoji mnogo legenda o zakopanom blagu hajduka a više o tome možete pročitati na našem forumu.

Leave a Reply